Grad i zvezde

„Odvezi me u Lis.“ Nalog je bio jednostavan, ali kako je brod mogao da ga izvrši, kada on sam nije imao pojma u kom se pravcu nalazi odredište? Alvin to ranije nije uzeo u obzir, a kad mu je palo na pamet, mašina je već hitala preko pustinje zastrašujućom brzinom. Slegnuo je ramenima, prihvatajući sa zahvalnošću činjenicu da sada ima sluge mudrije od njega samog.

Bilo je teško proceniti razmere prizora koji je promicao ekranom, ali sa svakim minutom mora da je proletalo mnogo milja. Nedaleko od grada, boja tla iznenada se promenila u tamnosivu i Alvin je shvatio da upravo prelazi preko korita nekog od iščezlih okeana. Mora da se Diaspar nekada nalazio sasvim blizu mora, mada o tome nije bilo nikakvog traga u drevnim svedočanstvima. Ma koliko da je star grad, okeani su sigurno nestali znatno pre no što je on utemeljen.

Stotinama milja kasnije, tle se oštro uspelo i pustinja se vratila. Jednom je Alvin zaustavio brod iznad neobičnog spleta izukrštanih linija, koje su se slabo nazirale kroz peščani pokrov.

To ga je za trenutak začudilo; dah je zastajao pri pomisli da milijarde ljudi nisu ostavile nikakvog traga za sobom sem ovih brazdi u pesku.

Glatka zakrivljenost obzorja konačno je bila prekinuta, ozubivši se planinama, koje su se već našle ispod njega gotovo u istom času kada ih je opazio. Mašina je sada usporavala i spuštala se ka zemlji u velikom luku dugom stotinu milja. A onda je pod sobom spazio Lis, čije su šume i nebrojene reke stvarale prizor tako neporedive lepote da za tranutak on nije mogao da nastavi. Na istoku, predeo je bio utonuo u senku, a velika jezera su se ocrtavala poput lokvi još tamnije noći. Ali u pravcu zalaska sunca, vode su se presijavale i iskričile svetlošću, odbleskujući ka njemu boje o kojima on nikada nije sanjao.

Nije bilo teško pronaći Erli, što je predstavljalo srećnu okolnost, pošto robot nije mogao dalje da ga vodi. Alvin je to očekivao i bilo mu je pomalo milo što je otkrio izvesna ograničenja njegovih moći. Bilo je sasvim neverovatno da je on ikada ranije čuo za Erli, što znači da položaj sela nije uskladišten u njegove ćelije pamćenja.

Posle kratkog isprobavanja, Alvin je prizemio svoj brod na obroku brda sa koga je prvi put ugledao Lis. Mašinom se moglo sasvim lako upravljati; trebalo je samo da naznači opštu želju, a robot bi se pobrinuo za pojedinosti. Pretpostavljao je da bi on prenebregao opasne ili neizvodljive naloge, premda Alvin uopšte nije imao nameru da izda tako nešto ukoliko se može izbeći. Alvin je bio sasvim siguran da niko nije video njegov dolazak. To mu se činilo prilično važnim, pošto nije imao nikakvu želju da se ponovo uhvati ukoštac sa Seranisinim mentalnim moćima. Naumi su mu još bili neodreneni, ali od kada je uspostavio prijateljske odnose sa robotom, odstranio je svaku opasnost. Robot je mogao da dela kao njegov zastupnik, dok bi on ostao na bezbednom u brodu.

Nije sreo nikoga na putu za Erli. Bilo je neobično sedeti u brodu dok vam se vidno polje sasvim lako kreće poznatom stazom, a šapati šume odzvanjaju u ušima. Još nije bio u stanju da se potpuno poistoveti sa robotom, a i veštinom upravljanja nije baš najvičnije ovladao.

Bilo je gotovo veče kada je stigao u Erli, a male kuće plivale su u lokvama svetlosti. Alvin se držao senke i već je gotovo stigao do Seranisine kuće kada je otkriven. Najednom se razleglo ljutito, resko zujanje i pogled su mu zaprečili lepeti krila. Nehotično se trgao pred ovim naletom; a onda mu je postalo jasno šta se dogodilo. Krif je još jednom izražavao svoju odbojnost prema svemu što je letelo bez krila.

Ne hotevši da povredi divno, ali glupo stvorenje, Alvin je zaustavio robota i izdržao kišu udaraca što je mogao postojanije. Iako je udobno sedeo na udaljenosti od jedne milje, ustuknuo bi pri svakom lepetu; najzad je odahnuo kada je Hilvar izišao da vidi u čemu je stvar.

Kada mu se gospodar približio, Klif se povukao, i dalje zlokobno zujeći. U tišini koja je potom usledila, Hilvar je neko vreme gledao robota, a onda se osmehnuo.

„Zdravo, Alvine“, reče. „Drago mi je što si se vratio. Ili si možda još u Diasparu?“

Po ko zna koji put, Alvin je osetio zavidljivo divljenje prema hitrini i tačnosti Hilvarovog uma.

„Ne“, reče on, upitavši se istog časa koliko jasno robot odražava njegove reči. „Nalazim se u Erliju, ne mnogo daleko. Ali za sada ostajem ovde.“

Hilvar se nasmeja.

„Mislim da si u pravu. Seranis ti je oprostila, ali što se Skupštine tiče... no, dobro, to je druga stvar. Upravo se sada održava skup, prvi koji je ikada prirenen u Erliju.“

„Hoćeš da kažeš“, upita Alvin, „da su vaši većnici došli ovamo? S obzirom na telepatske moći kojima raspolažete, takav susret mi se ne čini neophodnim.“

„Oni su zbilja retki, ali postoje trenuci kada se smatraju poželjnim. Nisam upućen u tačnu prirodu krize, ali trojica senatora su već ovde, a ostali se svakog časa očekuju.“