Grad i zvezde

Zaustavila se tako naglo, da je oko nastavilo da se kreće zamišljenom putanjom njenog kretanja još dobru četvrtinu neba, pre no što je mozgu uspelo da ga obuzda. Odozgo se razlegao moćan pucanj groma: zvuk vazduha koji je prolazak broda potisnuo i sabio. Sjajno blistajući na suncu, letelica se ubrzo spustila na obronak brda, stotinak metara dalje.

Teško se moglo reći ko je više iznenanen, ali Alvin je prvi povratio prisustvo duha. Dok je išao, gotovo trčeći, prema brodu, upitao se da li on i inače putuje na ovaj meteorski način.

Pomisao je bila uznemirujuća, premda za vreme puta uopšte nije imao osećaj kretanja. Znatno je više, menutim, dovodila u zabunu činjenica da je do pre samo jednog dana ovo bleštavo obličje ležalo skriveno ispod debelog sloja stena čvrstih poput čelika: tu oblogu i dalje je imala na sebi kada se oslobodila zagrljaja pustinje. Tek kada je Alvin stigao do broda i opekao prste pošto ih je neoprezno stavio na trup letelice, postalo mu je jasno šta se, u stvari, dogodilo. Blizu krmenog dela i dalje je bilo tragova zemlje, ali ona se rastopila u lavu. Sve ostalo je otpalo, ostavivši nepokriven postojani spoljni omotač, koga nisu mogli da okrnje ni vreme, niti bilo koja prirodna sila.

Sa Hilvarom uz sebe, Alvin je zastao u otvorenim vratima i pogledao nadole, prema senatorima, koji su i dalje bili bez reči. Upitao se na šta sada misle, odnosno šta sada ceo Lis misli. Izrazi lica su im odavali nešto što je gotovo predstavljalo potpunu prazninu uma.

„Idem u Šalmiran“, reče Alvin, „i vratiću se u Erli kroz otprlike jedan čas. Ali to je samo početak, a dok budem odsutan, evo vam nešto o čemu ćete moći da razmišljate.

Ovo nije obična letelica u kakvima su ljudi putovali oko Zemlje. To je svemirski brod, jedan od najbržih koji su ikada sazdani. Ako hoćete da saznate odakle mi on, odgovor vas čeka u Diasparu. Ali u tom slučaju moraćete da odete tamo, pošto Diaspar nikada neće doći k vama.“

Okrenuo se ka Hilvaru i pokazao mu prema vratima. Hilvar je oklevao samo za trenutak, bacivši još jedan pogled na poznate prizore oko sebe. A onda je zakoračio u vazdušnu komoru.

Senatori su posmatrali kako brod, koji se sada kretao sasvim polako, pošto je imao da prevali sasvim kratak put, nestaje u pravcu juga. A onda, mladić pepeljaste kose koji je predvodio skupinu, filosofski slegnu ramenima i okrenu se prema jednom od svojih kolega.

„Uvek si nam protivurečio kada smo želeli promenu“, reče on, „i do sada si uvek bivao ubedljiviji. Ali sumnjam da budućnost leži u bilo kom od naša dva tabora. Lis i Diaspar zajedno su došli do kraja jednog razdoblja, i to valja na najbolji način iskoristiti.“

„Bojim se da si u pravu“, usledio je sumoran odgovor. „Suočeni smo sa krizom, a Alvin je jamačno znao šta govori kada nam je kazao da odemo u Diaspar. Oni sada znaju o nama, tako da više nema nikakve svrhe skrivati se. Mislim da nam ne preostaje ništa drugo nego da uspostavimo vezu sa našim ronacima, koji se sada mogu pokazati znatno raspoloženiji za saradnju.“

„Ali podzemni put je zatvoren na oba kraja!“

„Mi ćemo otvoriti naš; neće proći dugo vremena, a Diaspar će učiniti isto.“

Umovi senatora, kako ovih u Erliju, tako i onih razunenih po celom Lisu, razmotrili su problem i zaključi da im se on nimalo ne dopada. Ali druge mogućnosti nije bilo.

Znatno brže nego što je Alvin imao prava da očekuje, seme koje je zasejao počelo je da urana plodom.

Planine su i dalje plivale u senci kada su stigli u Šalmiran. Sa njihove visine, velika uvala utvrnenja izgledala je sasvim mala; činilo se nemogućim da je nekada sudbina Zemlje zavisila od tog sićušnog abonosnog kruga.

Kada je Alvin zaustavio brod menu ruševinama pored jezera, potišenost se sručula na njega, ledeći mu dušu. Otvorio je vazdušnu komoru i utihlost ovog mesta uvukla mu se u brod. Hilvar, koji gotovo nije progovorio ni reči tokom celog puta, upita tiho: „Zašto si ponovo došao ovamo?“

Alvin nije odgovorio sve dok nisu stigli gotovo do ruba jezera. „Hteo sam da ti pokažem kako izgleda brod“, reče. „Takone sam se nadao da se polip već mogao povratiti u prenašnje stanje; imam osećaj da mu nešto dugujem i želim da mu kažem šta sam otkrio.“

„U tom slučaju“, uzvrati Hilvar, „moraćeš da sačekaš. Prilično si poranio.“

Alvin je to očekivao; postojali su veoma mršavi izgledi, tako da se on nije odveć razočarao kada su se izjalovili. Vodena površina jezera bila je savršeno mirna; više je nije remetio onaj postojan ritam koji ih je tako začudio prilikom prve posete. Klekao je uz ivicu vode i zagledao se u hladne, tamne dubine.

Sićušna, prozračna zvonca, vukući gotovo nevidljive pipke, kretala su se na sve strane ispod površine. Alvin zagnjuri ruku i izvadi jedno. Ali odmah ga je bacio uz ljutiti uzvik.

Zvonce ga je ubolo.