Grad i zvezde

A onda je sve bilo gotovo i iznenad muk počeo je da mu odzvanja u ušima. Veliki generatori obavili su svoj posao; oni više neće biti potrebni do kraja puta. Zvezde ispred njih blistale su plavo-belom bojom, da bi potom nestajale u ultraljubičastoj. Pa ipak, nekom čarolijom Nauke ili Prirode, Sedam Sunaca još je bilo vidljivo, mada su se sada njihovi položaji i boje donekle promenili. Brod je hrlio ka njima kroz tunel tame, sa one strane granica prostora i vremena, brzinom koja je nadmašala mogućnosti poimanja ljudskog uma.

Teško se moglo poverovati da su izbačeni iz Sunčevog sistema brzinom koja će ih, ukoliko ne bude smanjena, ubrzo provesti kroz srce Galaksije i zaputiti u ogromnu prazninu koja je zjapila iza nje. Alvin i Hilvar nisu bili u stanju da dokuče stvarnu veličinu prevaljenog puta; velike sage o istraživanjima potpuno su promenile Čovekovo vinenje Vaseljene, a čak i sada, mnogo miliona stoleća kasnije, drevno predanje još nije sasvim zamrlo. Legende su pričale o jednom brodu koji je oplovio Kosmos od izlaska do zalaska sunca. Pred takvim brzinama, milijarde milja koje su razdvajale zvezde nisu predstavljale ništa. Alvinu se ovo putovanje činilo samo malo veće i čak možda manje opasnije od prve vožnje za Lis.

Hilvar je prvi izrekao zajedničke misli dok je Sedam Sunaca blago sjalo pred njima.

„Alvine“, primeti on, „ovo ustrojstvo ne može biti prirodnog porekla.“

Prijatelj mu klimnu glavom.

„Mislio sam to već godinama, ali mi i dalje izgleda fantastično.“

„Možda taj sistem nije sazdao Čovek“, složi se Hilvar, „ali iza njegovog nastanka jamačno stoji inteligencija. Priroda nikada ne bi bila u stanju da obrazuje tako besprekoran krug zvezda, od kojih su sve podjednako sjajne. Osim toga, u vidljivom delu Vaseljene nema ničeg sličnog Središnjem Suncu.

„Zbog čega je onda sve to stvoreno?“

„Oh, mogu navesti mnogo razloga. Možda je u pitanju signal, koji bi svakom stranom brodu pri ulasku u Vaseljenu stavio do znanja gde da potraži život. Možda označava središte galaktičke administracije. Ili je možda... a nešto mi kaže da je to pravo objašnjenje... posredi najveće umetničko delo svih vremena. Ali nerazumno je sada mozgati o tome. Kroz nekoliko časova znaćemo istinu.

Znaćemo istinu. Nije isključeno, pomisli Alvin, ali koliki će nam njen deo stvarno biti dostupan? Izgledalo je neobično što mu se u ovom času, kada se otisnuo iz Diaspara i sa same Zemlje brzinom koja je uveliko nadmašala moć poimanja, misli ponovo upravljaju na tajnu njegovog ronenja. Možda to, ipak, nije bilo odveć iznenanujuće; naučio je mnoge stvari od kada je prvi put stigao u Lis, ali do sada još nije imao nimalo vremena da natenane razmisli o svemu.

Sve što mu je preostalo bilo je da sedi i čeka; njegovom neposrednom budućnošću upravljala je čudesna mašina, sigurno jedno od najvećin inženjerskih dostignuća svih vremena, koja ga je trenutno nosila ka srcu Vaseljene. Bio je to čas za razmišljanje, hteo on to ili ne. Ali najpre će Hilvaru ispričati sve što mu se dogodilo od kada su se onako žurno razišli pre dva dana.

Hilvar je slušao priču bez komentara i ne tražeći dodatna objašnjenja; izgledalo je da je odmah shvatao sve o čemu je Alvin govorio i nije ispoljio nikakav znak iznenanenja, čak ni kada je čuo o susretu sa Centralnim Kompjuterom i o operaciji koju je ovaj izvršio nad robotovim umom. Nije stvar bila u tome što on nije bio u stanju da se začudi, već što je istorija prošlosti bila puna neobičnosti koje su nadmašale sve o čemu je Alvin pričao.

„Očigledno je“, reče on, kada je Alvin završio izlaganje, „da je Centralni Kompjuter kada je sazdan morao primiti naročita uputstva u vezi sa tobom. Sigurno si već pogodio zbog čega.“

„Mislim da jesam. Kedron mi je ukazao na deo odgovora kada mi je objasnio kakve su korake preduzeli ljudi koji su podigli Diaspar da bi predupredili njegovo podlaganje dekadenciji.“

„Misliš li da si ti, i ostali Jedinstveni koji su ti prethodili, deo socijalnog mehanizma koji osujećuje potpunu stagnaciju? U tom slučaju, Lakrdijaš bi predstavljao kratkotrajan korektivni činilac, dok bi ti i tebi slični bili dugotrajan.“

Hilvar je bolje izrazio srž zamisli nego što bi to Alvinu pošlo za rukom, pa ipak to se nije sasvim poklapalo sa onim što je on imao na umu.

„Mislim da je istina nešto složenija od toga. Gotovo se čini da je, kada je grad podizan, postojao sukob mišljenja izmenu onih koji su želeli da ga potpuno zatvore od spoljnog sveta i onih koji su hteli da ipak zadrže izvesne veze. Prva grupa odnela je prevagu, ali druga nije htela da prizna poraz. Mislim da je Jarlan Zej bio jedan od njenih vona, ali ipak nije bio dovoljno moćan da dela otvoreno. Povukao je najbolji potez, sačuvavši podzemni prolaz i obezbedivši da se u velikim razmacima pojavljuje neko iz Dvorane Stvaranja ko neće podlegati strahovima svjih sugranana. U stvari, pitam se...“ Alvin zastade, dok mu je pogled odbludeo negde u daljinu, tako da se činilo da na trenutak uopšte nije svestan onoga što ga okružuje.

„O čemu sada razmišljaš?“ upita ga Hilvar.