Grad i zvezde

Vazduh je bio ustajao, ali se moglo disati. I pored mnogo sunaca na nebu, temperatura je bila niska. Samo je beli disk Središnjeg Sunca zračio toplotu, čija je snaga, izgleda, opala prilikom prolaska zvezde kroz koprenu magline koja ju je okruživala. Ostala sunca davala su svoj prilog u boji, ali ne i u toploti.

Bilo im je potrebno samo nekoliko minuta da ustanove da im obelisk neće otkriti ništa.

Otporan materijal od koga je on bio isklesan konačno je počeo da ispoljava znake starenja; rubovi su mu se zaoblili, a metal na kome je stajao izlizala su stopala pokolenja hodočasnika i posetilaca. Bilo je nečeg čudnog u pomisli da su oni verovatno poslednja menu milijardama ljudskih bića koja su stajala na ovom mestu.

Hilvar je upravo zaustio da predloži da se vrate u brod i da odlete do najbližeg od okolnih zdanja, kada je Alvin primetio dugu, usku pukotinu u mramornom podu amfiteatra; pošli su uz nju i prevalili priličan komad puta. Pukotina se neprestano širila, sve dok konačno procep nije postao toliki da se nije mogao prekoračiti.

Trenutak kasnije, stigli su do njegove početne tačke. Površina arene bila je ulegnuta i rascepljena u džinovsku plitku uvalu, dugačku više od jedne milje. Nije bila potrebna osobita inteligencija ili moć uobrazilje da bi se predočio njen uzročnik. Pre mnogo vremena — premda sigurno dugo pošto je ovaj svet opusteo — ogromno cilindrično obličje spustilo se ovde, da bi se potom ponovo vinulo u svemir i prepustilo planetu vlastitim sećanjima.

Ko su oni bili? Odakle su došli? Alvin je mogao samo netremice da gleda i da se čudi.

Nikada neće saznati da li je za ovim ranijim posetiocima zakasnio hiljadu ili milion godina.

U tišini su se vratili do svog broda (kako bi sićušan on izgledao u porenenju sa gorostasom koji se jednom spustiio ovde) i lagano poleteli preko arene, sve dok nisu došli do najupečatljivijeg zdanja koje ju je okružavalo. Dok su se prizemljavali ispred ukrašenog ulaza, Hilvar pokaza nešto što je i Alvin uočio istog trenutka.

„Ove zgrade ne ulivaju sigurnost. Pogledaj sve ono otpalo kamenje tamo; pravo je čudo da se još drže. Da je na ovoj planeti bilo oluja, one bi se sigurno odavno srušile. Mislim da ne bi bilo mudro ulaziti u njih.“

„Nisam ni imao nameru; poslaću robota, pošto on može da se kreće znatno brže od nas i neće izazvati nikakav poremećaj zbog koga bi mu se krov sručio na glavu.“

Hilvar se složio s ovom merom predostrožnosti, ali je takone zahtevao jednu koju je Alvin prevideo. Pre no što robot krene na zadatak, izdaće neophodna uputstva gotovo podjednako inteligentnom mozgu broda, tako da se, ma šta se dogodilo pilotu, oni uvek mogu bezbedno vratiti na Zemlju.

Bilo je potrebno malo vremena da se konačno uvere da na ovom svetu nema ničeg zanimljivog za njih. Zajedno su osmotrili milje praznih i prašinom prekrivenih hodnika i prolaza koji su promicali ekranom, kako je robot istraživao pusti lavirint. Sva zdanja projektovana za inteligentna bića, ma kakvog oblika bila njihova tela, moraju odgovarati odrenenim temeljnim zakonima, tako da ubrzo čak i najneobičniji arhitektonski oblici prestaju da izazivaju iznenanenje, dok um počinje da biva hipnotisan beskrajnim ponavljanjem, koje sputava primanje novih utisaka. Izgledalo je da su ove zgrade bile predvinene isključivo za stanovanje, a bića koja su tu živela po veličini su približno odgovarala ljudima. Nije isključeno da su to bili ljudi; doduše, postojao je veliki broj soba i prostorija u koje su mogla da unu samo bića sa sposobnošću letenja, ali to još nije značilo da su neimari grada imali krila. Sasvim su mogli da koriste pojedinačne antigravitacione urenaje, koji su nekada bili u opštoj upotrebi u Diasparu, ali im sada nije bilo ni traga.

„Alvine“, reče najzad Hilvar, „mogli bismo protraćiti milion godina istražujući ove zgrade.

Očigledno je da one nisu tek tako napuštene, već je iz njih odneseno sve što ima neku vrednost. Ovde samo gubimo vreme.“

„Šta onda predlažeš?“ upita Alvin.

„Trebalo bi da obinemo još dva ili tri područja na planeti kako bismo videli da li su istovetna sa ovim, što ja očekujem. Onda bismo mogli brzo ispitati ostale planete i spustiti se samo ako su suštinski drugačije ili ako primetimo nešto neobično. To je sve što možemo učiniti, izuzev ako ne nameravamo da ovde provedemo ostatak života.“

Zaključak je bio tačan; cilj im je bio da uspostave kontakt sa inteligencijom, a ne da vrše arheološka istraživanja. Prvi zadatak mogao se obaviti samo za nekoliko dana, ako je uopšte bio izvodljiv. Drugi bi uzeo vekove mukotrpnog rada armija ljudi i robota.

Napustili su planetu dva časa kasnije i prilično im je bilo milo što odlaze. Alvin je stekao utisak da je ovaj svet beskrajnih zgrada čak i dok je vrvio životom izgledao prilično sumorno.