Grad i zvezde

Jednoga dana, možda mnogo godina ili mnogo stoleća u budućnosti, ove bezimene meduze ponovo će se ujediniti i veliki polip još jednom će biti ronen, kada mu se sećanja budu ustrojila, a svest blesnula u postojanje. Alvin se pitao kako će ovaj primiti otkriće do koga je on došao; možda mu se neće dopasti da sazna istinu o Gospodaru. U stvari, verovatno će odbiti da prihvati da su svi vekovi strpljivo čekanja protekli uzalud.

Ali da li je odista tako? Ma koliko ova stvorenja bila razočarana, njihovo dugo bdenje ipak nije ostalo jalovo. Kao nekim čudom, ona su spasla od prošlosti saznanje koje je inače moglo biti izgubljeno zauvek. Najzad su mogla da otpočinu, dok im je veru čekala ista sudbina kao i milione ostalih koje su nekada sebe smatrale večnim.

19.

Udubljeni u misli, Hilvar i Alvin vratili su se u tišini do broda, kojih ih je čekao; ubrzo potom, utvrnenje je ponovo postalo samo tamna senka menu brdima. Hitro je iščezavalo, sve dok se nije pretvorilo u oko bez kapka, večito upravljeno prema svemiru; konačno se sasvim izgubilo u velikoj panorami Lisa.

Alvin ništa nije preduzeo da upravlja mašinom; i dalje su se uspinjali, sve dok se pod njima nije rasprostro ceo Lis; zeleno ostrvo u okernom okeanu. Alvin još nikada nije bio tako visoko; kada su se konačno zaustavili, ispod se mogao videti ceo Zemljin srp. Lis je sada izgledao sasvim sićušno: tek smaragdna mrljica sred pustinje boje rne; ali u daljini, na samoj zakrivljenosti kugle, nešto je blistalo poput dragulja, koji su uobličile ljudske ruke. Bilo je to pvi put da se pred Hilvarovim očima pojavio Diaspar.

Proveli su dugo vremena posmatrajući kako se Zemlja okreće pod njima, od svih Čovekovih drevnih moći, ovo je jamačno bila poslednja koja se smela izgubiti. Alvin je poželeo da može da pokaže svet, onako kako ga sada vidi, vladaocima Lisa i Diaspara.

„Hilvare“, reče konačno, „misliš li da je na mestu ovo što radim?“

Pitanje je iznenadilo Hilvara, koji nije slutio da mu prijatelja povremeno obuzimaju sumnje; on takone nije ništa znao o Alvinovom susretu sa Centralnim Kompjuterom i posledicama koje su odatle proistekle. Odgovor nije mogao biti ni lak, ni nepristrasan; slično Kedronu, premda sa manje razloga, Hilvar je osećao kako polako gubi tle pod nogama.

Bespomoćno je tonuo u vrtlog, koji je Alvin uskovitlao za sobom na putu kroz život.

„Smatram da si u pravu“ , odgovori Hilvar polako. „Naša dva naroda bila su dugo razdvojena.“ Ovo je, pomisli on, tačno, premda je znao da mu se odgovor temelji na osećanjima. Ali Alvin je i dalje izgledao zabrinut.

„Postoji jedan problem koji mi ne da mira“, reče on uznemirenim glasom. „Posredi je razlika izmenu naših životnih vekova.“ Nije više ništa kazao, ali obojica su znala šta je drugome na umu.

„I mene to zabrinjava“, priznade Hilvar, „ali mislim da će se problem sam od sebe rešiti kada se naša dva naroda ponovo zbliže. I jedni i drugi ne možemo biti u pravu: naši životi su odveć kratki, dok su vaši, naprotiv, suviše dugi. Moraćemo pronaći neko srednje rešenje.“

Alvin se zamislio. Tačno je da je u tom pravcu ležala jedina nada, ali prelazno razdoblje biće nesumnjivo teško. Ponovo su mu pale na um gorke Seranisine reči: „On i ja bićemo mrtvi već stolećima a ti ćeš i dalje biti mlad.“ Vrlo dobro; prihvatiće uslove. I u Diasparu se na sva prijateljstva nadnosila ista senka; da li će to biti kroz sto ili milion godina, u krajnoj liniji bilo je sasvim svejedno.

Pouzdanošću koja je sezala izvan logike, Alvin je znao da dobrodit rase nalaže mešanje ove dve kulture; pod takvim okolnostima, pojedinačna sreća postajala je nevažna. Za trenutak, Alvin je video čovečanstvo kao nešto više od životnog zalena njegovog vlastitog postojanja i bez roptanja je prihvatio nesrećnost do koje će jednoga dana dovesti njegov izbor.

Pod njima, svet je nastavljao svoje beskrajno kruženje. Poganajući prijateljevo raspoloženje, Hilvar nije ništa rekao; tišinu je konačno narušio Alvin.

„Kada sam prvi put otišao iz Diaspara“, reče, „uopšte nisam slutio šta ću naći. Bio bih zadovoljan Lisom, čak i više od toga, ali sada mi sve na Zemlji izgleda tako sićušno i nevažno. Svako otkriće do koga sam došao otvaralo je obuhvatnija pitanja, raskriljavalo šira obzorja. Pitam se čemu sve to vodi...“

Hilvar nikada nije video Alvina toliko predatog razmišljanjima i nije hteo da prekine njegov monolog. Naučio je veoma mnogo o svom prijatelju u poslednjih nekoliko minuta.

„Robot mi je kazao“, nastavi Alvin, „da brod može stići do Sedam Sunaca za manje od jednog dana. Misliš li da treba da odem tamo?“

„A da li ti misliš da te ja mogu sprečiti u tome?“ uzvrati Hilvar tiho.

Alvin se osmehnu.

„To nije odgovor“, reče. „Ko zna šta me čeka tamo u kosmosu? Osvajači su verovatno otišli iz Vaseljene, ali možda ima drugih inteligencija, neprijateljski raspoloženih prema čoveku.“

„Zašto bi ih bilo?“ upita Hilvar. „To je jedno od pitanja o kojima naši filosofi raspravljaju stolećima. Sasvim je neprilično da odista inteligentna rasa bude neprijateljska.“

„Ali Osvajači?“