Grad i zvezde

Alvin je i dalje bio pod utiskom vinenog; odsevi lažne apokalipse još su mu plamteli u umu i on se nije sasvim napregao da shvati objašnjenje Centralnog Kompjutera. Svejedno; čudesna terapija bila je okončana i kapija saznanja širom se otvorila pred njim, čekajući ga da une.

A onda se setio upozorenja koje mu je dao Centralni Kompjuter i brižno upitao: „Šta je sa moralnim prigovorom što si morao da pogaziš Gospodareva narenenja?“

„Ustanovio sam zbog čega su izdata. Kada se budeš upoznao sa njegovim životom, što je sada sasvim izvodljivo, videćeš da je on tvrdio kako je izazvao mnoga čudesa. Sledbenici su mu verovali, a njihova ubenenost doprinosila je njegovoj moći. Ali naravno, iza svih tih čudesa stajalo je neko jednostavno objašnjenje, ako ih je uopšte i bilo. Iznenanuje me što su inače razboriti ljudi dopuštali da budu obmanuti na takav način.“

„Gospodar je, dakle, bio varalica?“

„Ne; stvar nije tako jednostavna. Da je bio samo puki obmanjivač, nikada ne bi postigao takav uspeh i njegov pokret ne bi tako dugo opstao. Bio je to dobar čovek i veliki deo onoga što je propovedao bilo je istinito i mudro. Na kraju je i on sam poverovao u vlastita čudesa, ali je ipak znao da postoji jedan svedok koji je u stanju da ih opovrgne. Robot je bio upućen u sve njegove tajne; bio je njegov zagovornik i saradnik, pa ipak, ako bi ikada bio podvrgnut podrobnom ispitivanju, ugrozio bi sam temelj njegove moći. Stoga mu je naredio da ne obznanjuje svoja sećanja sve do sudnjeg dana Vaseljene, kada Veliki budu došli. Teško je poverovati da se u jednom čoveku mogla nahoditi takva mešavina prevrtljivosti i iskrenosti, ali upravo je tako bilo.“

Alvin se upitao šta robot misli o svom oslobonenju od drevnog ropstva. On je, nesumnjivo, bio dovoljno složena mašina da ovo ne primi kao uvredu. Mogao je biti ljut na Gospodara što ga je bacio u takvo ropstvo, baš kao i na Alvina i Centralni Kompjuter što su ga vratili zdravom razumu.

Zona tišine je uklonjena, pošto više nije bilo potrebe za tajnošću. Trenutak na koji je Alvin dugo čekao najzad je došao. Okrenuo se ka robotu i postavio mu pitanje koje ga je morilo još od kada je čuo priču o Gospodarevoj sagi.

I robot je odgovorio.

Jeserak i proktori i dalje su strpljivo čekali kada im se on pridružio. Na vrhu rampe, pre no što će ući u hodnik, Alvin je bacio još jedan pogled na halu i opsena je ovoga puta bila snažnija nego ikada ranije. Ispod njega je ležao mrtav grad čudnih belih zdanja, grad obasjan žestokim osvetljenjem koje nije bilo predvineno za ljudske oči. Mrtav je možda odista bio, pošto nikada nije živeo, ali je zato odisao energijama znatno snažnijim od svih koje su pokretale organsku materiju. Dok svet bude postojao, ove bešumne mašine nalaziće se ovde, nikada ne skrećući misli sa tokova koje im je ljudski genije odredio pre mnogo godina.

Iako je Jeserak pokušao da ispita Alvina dok su se vraćali u Većnicu, ništa nije saznao o njegovom razgovoru sa Centralnim Kompjuterom. Nije to bila samo puka uzdržanost s Alvinove strane; i dalje je bio opčinjen onim što je video, odveć opijen uspehom, da bi vodio neki suvišni razgovor. Jeserak je morao da ispolji veliko strpljenje i nadao se da će Alvin konačno izići iz transa.

Ulice Diaspara kupale su se u svetlosti koja se činila sasvim bledom u porenenju sa bleštavošću grada mašina. Ali Alvin ih uopšte nije primećivao; na njega više nije delovala poznata lepota velikih kula koje su promicale pored njega ili ljubopitljivi pogledi sugranana.

Palo mu je na pamet da je veoma neobično kako je sve što mu se doganalo vodilo ka ovom trenutku. Od časa kada je sreo Kedrona, doganaji kao da su automatski potekli ka unapred odrenenom cilju. Monitori, Lis, Šalmiran — na svakom koraku mogao je skrenuti sa pravog puta, ali nešto ga je vodilo napred. Da li je sam bio tvorac svoje sudbine, ili je predstavljao posebnog miljenika Usuda? Možda je posredi bila puka verovatnoća, delovanje zakona slučaja. Bilo koji čovek mogao je pronaći put na kome je on ostavio svoje tragove i nebrojeno puta u prošlosti i drugi su stigli gotovo dokle i on. Ti prethodni Jedinstveni: na primer, šta se dogodilo sa njima? Možda je on naprosto bio prvi koji je imao sreće.

Tokom celog puta natrag kroz ulice Diaspara, Alvin je uspostavljao sve prisniju i prisniju vezu sa mašinom koju je oslobodio veševekovnog ropstva. Ona je oduvek bila u stanju da prima njegove misli, ali ranije on nije mogao znati da li će izvršiti narenenja koja joj izdaje.

Sada je ove neizvesnosti nestalo; mogao je da razgovara sa njom kao i sa svakim ljudskim stvorom. Doduše, pošto nije bio sam, naložio joj je da se ne služi govornim jezikom, već jednostavnim mislenim slikama koje je on bio u stanju da pojmi. Ponekad ga je vrenala činjenica što roboti mogu bez teškoća menusobno da opšte na telepatskom nivou, dok je to Čoveku bilo nemoguće — izuzev u Lisu. Bila je to još jedna sposobnost koju je Diaspar izgubio ili koje se hotimice odrekao.