Grad i zvezde

Progresivisti su takone imali malobrojne zagovrnike; činjenica da ih je uopšte bilo u Veću prijatno je iznenadila Alvina. Oni nisu baš pozdravljali invaziju spoljnog sveta, ali su bili odlučni da je što bolje iskoriste. Pojedinci su išli tako daleko da su tvrdili kako je možda moguće provaliti psihološke barijere koje su tako dugo držale Diaspar zapreten znatno bolje od bilo kojih fizičkih.

Većina Veća, valjano odražavajući opšte raspoloženje grada, izabrala je stav pozornog opreza u iščekivanju novog ustrojstva budućnosti. Shvatili su da je još nemoguće izraditi generalni plan, niti pokušati sprovonenje odrenene politike, sve dok oluja ne prone.

Jeserak se pridružio Alvinu i Hilvaru kada je zasedanje završeno. Izgledalo je da se promenio od njihovog poslednjeg susreta — i poslednjeg rastanka — u Loranovoj Kuli, pod kojom se pružala pustinja. Ovakvu promenu Alvin nije očekivao, premda će se sa njom sve češće susretati u potonjim danima.

Jeserak je izgledao mlani, kao da su plamenovi života našli sveže gorivo i svetlije zaplamsali u njegovim žilama. Bez obzira na starost, on je spadao menu one koji su bili u stanju da prihvate izazov što ga je Alvin bacio u lice Diasparu.

„Imam neke novosti za tebe, Alvine“, reče on. „Mislim da poznaješ senatora Gerana.“

Alvin je kratko prebirao po pamćenju, a onda se prisetio.

„Svakako, on je bio jedan od prvih ljudi koje sam sreo u Lisu. Nije li on član njihovog izaslanstva?“

„Jeste; dobro smo upoznali jedan drugoga. On je izvrstan čovek i razume se u ljudski um znatno više nego što sam verovao da je uopšte moguće, premda tvrdi da je prema merilima Lisa tek početnik. Za vreme svog boravka ovde započeo je jedan projekat koji će se tebi osobito dopasti. Rešio je da ispita prirodu prinude koja nas vezuje za grad i veruje da će, kada jednom ustanovi kako nam je nametnuta, moći da je otkloni. Već dvadesetak nas saranuje sa njim.“

„Jesi li i ti jedan od njih?“

„Jesam“, uzvrati Jeserak sa izrazom koji je bio veoma blizak postinenosti; Alvin to nikada ranije nije video kod njega, niti će ikada više videti: „Nije lako, a svakako ne prijatno, ali je veoma podsticajno.“

„Kojim se postupkom služi Geran?“

„Radi pomoću saga. Sazdao ih je čitav niz, a sada proučava naše reakcije dok ih proživljamo. Ni u snu ne bih pomislio da ću se pod stare dane ponovo vratiti dečjim razonodama!“

„Šta su sage?“ upita Hilvar.

„Zamišljeni svetovi sna“, objasni Alvin. „U stvari, najveći deo je zamišljen, premda ima i takvih koji se temelje na istorijskim činjenicama. U ćelijama pamćenja grada zabeleženo je na milione saga; na raspolaganju ti stoji izbor svakovrsnih pustolovina ili iskustava, koje ti se čine sasvim stvarne dok ti je mozak napajan impulsima“. Okrenuo se prema Jeseraku.

„U kakve vas sage Geran uvodi!“

„Kao što bi se i očekivalo, većina je usredsrenena na izlaženje izvan Diaspara. Neke su nas vratile u veoma rane živote, što je bilo moguće bliže osnivanju grada. Geran smatra da što se više primakne poreklu i izvorištu prinude, to će lakše moći da je podrije.“

Alvina su ove vesti veoma osokolile. Njegov posao bio bi tek napola obavljen, ukoliko bi on samo otvorio vrata Diaspara — a onda ustanovio da se niko ne usunuje da izine napolje.

„Da li stvarno želiš da stekneš sposobnost izlaska iz Diaspara?“ upita Hilvar lukavo.

„Ne“, uzvrati Jeserak bez oklevanja. „I sama pomisao na to me užasava. Ali jasno mi je da uopšte nismo bili u pravu kada smo mislili da je Diaspar jedini svet koji vredi, a logika mi nalaže da nešto valja preduzeti da bi se otklonila greška. U pogledu osećanja, ja sam i dalje potpuno nesposoban da napustim grad; možda ću takav zauvek ostati. Geran misli da će uspeti da nekolicinu nas odvede u Lis i ja mu rado pomažem u pokusu, premda se pola vremena nadam da će on pretrpeti neuspeh.“

Alvin je pogledao starog staratelja sa novim poštovanjem. Više nije poricao moć ubenivanja, niti je potcenjivao sile koje su nagonile čoveka da dela u odbranu logike. Nije mogao odoleti a da ne uporedi Jeserakovu pribranu hrabrost sa Kedronovim paničnim bekstvom u budućnost, premda se, u svetlosti novih saznanja o ljudskoj prirodi, više nije zaleteo u osunivanju Lakrdijaša zbog onoga što je učinio.

Bio je ubenen da će Geran izvršiti zadatak što ga je postavio pred sebe. Jeserak će možda biti odveć star da naruši ustrojstvo jednog životnog veka, ma kako bio spreman da počne iznova. To nije bilo važno, pošto će ostali uspeti, voneni veštom rukom psihologa iz Lisa. A čim nekolicina utekne iz ropstva starog milijardu godina, biće samo pitanje vremena pre no što i ostali krenu njihovim tragom.

Upitao se šta će se dogoditi sa Diasparom — i Lisom — kada barijere budu potpuno srušene.

Na neki način, najbolja svojstva obe kulture moraju se sačuvati i stopiti u novu i zdraviju zajednicu. Zadatak je bio vanredno težak i zahtevao je svekoliku mudrost i strpljenje obe populacije.