Grad i zvezde

Menutim, grad je najpre trebalo da nauči šta je izgubio. Obrazovanje će trajati mnogo godina — možda mnogo vekova. Ali to je samo početak; veoma brzo, utisci prvog časa tako će moćno protresti Diaspar kao i sam kontakt sa Lisom.

Oni će potresti i Lis. Bez obzira na sve razlike izmenu dve kulture, one su poticale iz istog korena — i delile su iste opsene. Obe će biti zdravije kada još jednom pogledaju, staloženo i postojano, u prošlost koju su izgubile.

24.

Amfiteatar je bio projektovan da primi celokupno budno stanovništvo Diaspara, i teško da je sada ijedno od njegovih deset miliona mesta ostalo prazno. Dok je sa svoje osmatračke tačke visoko na veštačkom obronku prelazio pogledom po velikoj zakrivljenosti, Alvina je ona neodoljivo podsećala na Šalmiran. Dva kratera bila su istog oblika i gotovo iste veličine.

Ukoliko bi se šalmiranski krater ispunio ljudima, on bi veoma nalikovao ovome.

Bila je, menutim, jedna suštinska razlika izmenu ova dva zemljišta. Velika uvala Šalmirana stvarno je postojala, dok amfiteatar nije. Ne samo sada već ni ranije; on je predstavljao samo utvaru, ustrojenje električnih naboja, koji su počivali u sećanju Centralnog Kompjutera sve dok ih neka potreba ne bi prizvala u život. Alvin je znao da se, zapravo, i dalje nalazi u svojoj sobi, baš kao što je u svojim domovima i ogromna masa sveta koja ga prividno okružava. Sve dok ne bude ništa preduzeo da se pokrene sa tog mesta, opsena će biti savršena. Lako je mogao da poveruje da je Diaspar uklonjen i da su se svi njegovi žitelji okupili ovde u ovom ogromnom ulegnuću.

Doganalo se tek jednom u hiljadu godina da se život grada potpuno zaustavi, kako bi se svi ljudi mogli sresti u Velikoj Skupštini. Alvin je znao da je i u Lisu dolazilo do odgovarajućih okupljanja. Bio bi to sastanak umova, ali bi možda uz njega bio održan i prividan skup tela, podjednako nestvaran, ali naizgled stvaran, kao i ovaj.

Mogao je prepoznati mnoga lica oko sebe, sve do granice dokle se moglo videti golim okom. Na udaljenosti većoj od jedne milje i čitavih hiljadu stopa ispod nalazila se mala kružna pozornica na koju je sada bila upravljena pažnja čitavog sveta. Teško se moglo pomisliti da bi on uspeo bilo šta da razabere sa tolike udaljenosti, ali Alvin je znao da kada govor bude počeo, on će čuti i videti sve što se zbiva podjednako jasno kao i svako drugi u Diasparu.

Pozornica se ispunila maglom; a onda se magla pretvorila u Kalitraksa, vonu grupe čiji je zadatak bio da rekonstruiše prošlost na osnovu podataka koje je Venamond doneo na Zemlju.

Bio je to ogroman, gotovo nemoguć poduhvat, ne samo zbog vremena koje je zahtevao. Samo jednom, uz mentalnu pomoć Hilvara, Alvin je na čas zavirio u um čudnog bića koje su njih dvojica otkrili — ili koje je otkrilo njih. Alvinu su Vanamondove misli izgledale isto tako nesuvisle kao i hiljadu glasova koji bi zajedno vikali u nekoj ogromnoj, pećini punoj odjeka.

Pa ipak, ljudima iz Lisa uspevalo je da ih razmrse i da ih zabeleže, kako bi ih potom natenane ispitali. Već su se pronosile glasine — koje Hilvar, menutim, nije ni potvrnivao ni opovrgavao — da je otkriveno nešto u toj meri neobično, što gotovo da nije imalo nikakvu sličnost sa istorijom koju je ljudska rasa milenijumima prihvatala kao stvarnu.

Kalitraks je počeo da govori. Alvinu, kao i svima ostalima u Diasparu, izgledalo je da jasan i odmeren glas dolazi sa nekog mesta udaljenog svega nekoliko centimetara. A onda, na način koji se teško mogao opisati, baš kao što geometrija sna narušava zakone logike ali ne izaziva nikakvo iznenanenje u umu spavača, Alvin se obreo tik uz Kalitraksa, zadržavši u isto vreme svoje mesto visoko na strmini amfiteatra. Paradoks ga nije zbunio; jednostavno ga je prihvatio bez pitanja, kao i sve druge tajanstvenosti u vezi sa prostorom i vremenom koje mu je nauka pružala.

Kalitraks je napravio veoma kratak pregled prihvaćene istorije rase. Govorio je o nepoznatim narodima Ranih Civilizacija, koji su ostavili iza sebe tek pregršt velikih imena i predanja o Carstvu koja su polako bledela. Još od samog početka, glasila je priča, Čovek je žudeo za zvezdama — da bi ih konačno dostigao. Milionima godina širio se kroz Galaksiju, potčinjavajući sistem za sistemom. A onda, iz tame sa one strane rubova Vaseljene, pohrlili su Osvajači i preoteli mu sve što je osvojio.

Povlačenje u Sunčev sistem bilo je gorko i sigurno je trajalo mnogo vekova. Prilikom čuvene bitke oko Šalmirana umalo nije stradala i sama Zemlja. Kada se sve okončalo, Čoveku su preostala samo sećanja i svet na kome je ronen.

Od tada, sve se pretvorilo u veoma dug antiklimaks. Krajnja ironija ogledala se u činjenici da je rasa koja se nadala da će potčiniti Vaseljenu na kraju napustila najveći deo svog sićušnog sveta i podelila se u dve zasebne kulture Lisa i Diaspara — oaze života u pustinji koja ih je razdvajala znatno bolje od ponora što su zjapili menu zvezdama.