Grad i zvezde

Poglavito na osnovu iskustva stečenog u vlastitoj regeneraciji, Čovek je predložio stvaranje jednog takvog bića. Bio je to najveći izazov koji je ikada upućen inteligenciji u Vaseljeni i posle mnogo vekova raspravljanja, on je najzad prihvaćen. Sve rase Galaksije udružile su snage da ostvare ovaj projekat.

Izmenu sna i njegovog ispunjenja stajalo je čitavih milion godina. Civilizacije su doživljavale uspone i padove, napori mnogih svetova dugi milenijume padali su u vodu, ali smer nikada nije zaboravljen. Jednog dana ćemo možda saznati celovitu priču o tome, o najvećem poduhvatu koji je preduzet u čitavoj istoriji. Danas jedino znamo da se on okončao nesrećom koja je gotovo uništila Galaksiju.

U to razdoblje Vanamond odbija da ide. Postoji uska vremenska zona koja mu je zapretena; ali mi verujemo da iza toga stoje samo njegovi strahovi. Na njegovom početku, Carstvo se nalazilo na vrhuncu moći, u napetom iščekivanju predstojećeg uspeha. Na kraju, samo nekoliko hiljada godina kasnije, Carstvo je propalo, a i same zvezde su se zatamnile, kao da im je neko isisao svu snagu. Nad Galaksijom se nadvila avet straha, straha za koji je vezano ime: ‘Ludi Um’.

Nije teško pogoditi šta se moralo dogoditi u tom kratkom razdoblju. Čista mentalnost je stvorena, ali je bila potpuno bezumna, ili, kao što se da zaključiti na osnovu drugih izvora, nepomirljivo neprijateljska prema materiji. Stolećima je pustošila Vaseljenu, sve dok najzad nije stavljena pod kontrolu silama o kojima ništa ne znamo. Bez obzira na to kojem je oružju Carstvo pribeglo, ono je gotovo sasvim iscrplo energetske zalihe zvezda; iz sećanja na ovaj sukob potiču gotovo sva predanja o Osvajačima.

‘Ludi Um’ se nije mogao uništiti, pošto je bio besmrtan. Bio je odveden na rub Galaksije i tamo zatamničen na način koji ne razumemo. Zatvor mu je bila neobična veštačka zvezda poznata kao Crno Sunce i on je tu ostao do današnjeg dana. Kada Crno Sunce umre, on će ponovo biti slobodan. Koliko nas vremena deli od tog trenutka niko ne može da kaže!“

Kalitraks je zaćutao, kao da se zadubio u vlastite misli, potpuno nesvestan činjenice da su oči celog sveta uprte u njega. U dugoj tišini, Alvin je bacio pogled na zbijeno mnoštvo oko sebe, pokušavši da mu dokuči misli suočene s ovim otkrovenjem — i tom nepoznatom pretnjom koja će sada zameniti mit o Osvajačima. Najvećim delom, lica njegovih sugranana bila su ukočena u izrazu neverice; još su se upirali da odbace lažnu prošlost, ali i dalje nisu bili pripravni da prihvate još čudniju stvarnost koja ju je zamenila.

Kalitraks je ponovo počeo da govori; dok je opisivao poslednje dane carstva, glas mu je postao mirniji i blaži. Kako se slika raskriljavala pred njim, Alvin je shvatio da je to doba u kome bi se njemu dopadalo da je živeo. Tada je još bilo pustolovina i zadivljujuće, neustrašive hrabrosti — hrabrosti koja je mogla da zadobije pobedu iz čeljusti nesreće.

„Iako je ‘Ludi Um’ prilično opustošio Galaksiju, zalihe Carstva i dalje su bile ogromne, a duh nepokolebljiv. Hrabrošću kojoj se mi samo možemo diviti, veliki opit ponovo je započet, a preduzeta su traganja za greškom koja je dovela do katastrofe. Naravno, bilo je mnogo onih koji su se protivili tom poduhvatu, proričući dalje nesreće, ali bili su nadglasani. Projekat je nastavljen i, uz tako gorko stečeno znanje, ovoga puta doživeo je uspeh.

Nova rasa koja je bila ronena imala je potencijalni intelekt koji se uopšte nije mogao meriti. Ali bila je potpuno detinjasta; ne znamo da li su njeni tvorci to i očekivali, ali verovatno je da su to držali za neminovno. Trebalo je da pronu milioni godina da bi dostigla nivo zrelosti, a ništa nije moglo ubrzati taj proces. Vanamond je bio prvi takav um; sigurno ima i drugih u Galaksiji, ali smatramo da ih je tek nekoliko stvoreno, pošto Vanamond nikada nije sreo nekog od svojih srodnika.

Stvaranje čistih mentalnosti predstavljalo je najviši domašaj galaktičke civilizacije; u njoj su ljudi imali veoma visoko, ako ne i vodeće mesto. Ovde nemam na umu samo Zemlju, pošto je njena priča samo tanušna nit u jednoj gorostasnoj tapiseriji. Pošto su je uvek napuštali njeni najpreduzimljiviji duhovi, naša planeta neminovno je postala veoma konzervativna i na kraju se suprotstavila naučnicima koji su stvorili Venamonda. Sigurno je da ona više ništa nije značila u završnom činu.

Zadatak Carstva bio je time izvršen; ljudi tog razdoblja pogledali su zvezde koje su satrli u očajničkoj borbi za izbavljenjem i doneli su odluku. Prepustiće Vaseljenu Venamondu.