Grad i zvezde

Toliko se, u stvari, razlikovao od grada u kome je on proveo sve svoje živote, da ga nikada ne bi prepoznao. Pa ipak, znao je da je to Diaspar, premda nije zastao da porazmisli kako to zna.

Ulice su bile uske, zgrade niže, a park je nestao. Ili, bolje rečeno, još nije postojao. Bio je to Diaspar pre promene. Diaspar koji je stajao otvoren prema svetu i Vaseljeni. Nebo iznad grada bilo je modroplavo i prošarano rasparanim pramenovima oblaka, koji su se lagano izvijali i okretali na vetru što je pirio licem mlane Zemlje.

Kroz oblake i mimo njih prolazili su znatno opipljiviji nebeski putnici. Miljama iznad grada, opervažući svod svojim bešumnim dezenom, brodovi koji su povezivali Diaspar sa spoljnim svetom dolazili su i odlazili svojim poslom. Jeserak je dugo netremice zurio u tajanstvenost i čaroliju otvorenog neba i za trenutak mu je dušu ponovo prožeo strah. Osetio se nagim i nezaštićenim, svestan da ta spokojna, plava kupola povrh njegove glave predstavlja tek najtanušniju opnu, iza koje se pruža svemir, sa svim svojim zagonetkama i pretnjama.

Ali strah nije bio dovoljno snažan da mu sputa volju. Delom svog uma Jeserak je znao da je sve to što doživljava samo san, a san mu nije mogao nauditi. Kretaće se kroz njega, kušajući sve što mu bude ponudio, sve dok se ponovo ne probudi u gradu koji poznaje.

Išao je ka srcu Diaspara, prema mestu gde je u njegovo vreme stajao Grob Jarlana Zeja.

Ali u ovom drevnom gradu tamo nije bilo groba, već samo niska, kružna granevina sa mnogo lučnih ulaza koji su vodili u nju. Pred jednim od tih ulaza čekao ga je neki čovek.

Trebalo je da zapanjenost preplavi Jeseraka, ali sada ga više ništa nije moglo iznenaditi.

Nekako mu je izgledalo na mestu i prirodnim što se našao oči u oči sa čovekom koji je podigao Diaspar.

„Pretpostavljam da me prepoznaješ“, reče Jarlan Zej.

„Svakako; video sam tvoju statuu hiljadu puta. Ti si Jarlan Zej, a ovo je Diaspar kakav je bio pre milijardu godina. Znam da sanjam i da se nijedan od nas dvojice stvarno ne nalazi ovde.“

„Onda ne treba da te uznemiri ništa što se dogana. Poni stoga za mnom i imaj na umu da ti ništa ne može nauditi, pošto se kad god zaželiš možeš probuditi u Diasparu, u tvom vlastitom dobu.“

Jeserak je poslušno krenuo za Jarlanom Zejom u zdanje, dok mu je um delao poput prijemčive, nekritičke spužve. Neko prisećanje, ili odjek nekog sećanja, upozoravalo ga je na ono što je bilo na putu da se dogodi i on je znao da bi nekada užasnuto ustuknuo od toga.

Sada se, menutim, nije bojao. Ne samo što se osećao zaštićenim zbog svesti o tome da ovo iskustvo nije stvarno, već je i prisustvo Jarlana Zeja predstavljalo talisman protiv svih opasnosti sa kojima bi se mogao susresti.

Tek se nekoliko osoba kretalo pokretnim putevima koji su vodili u unutrašnjost granevine, a više nije bilo nikoga oko njih kada su se najzad zaustavili u tišini pored dugačkog, aerodinamičnog cilindra, za koji je Jeserak odmah shvatio da ga može otisnuti izvan grada na putovanje koje bi mu nekada prestrašilo um. Kada mu je vodič pokazao prema otvorenim vratima, samo je za trenutak zastao na pragu, a onda zakoračio unutra.

„Vidiš“, reče Jarlan Zej uz smešak. „Sada se opusti i ne zaboravi da si bezbedan, da ti se ništa ne može dogoditi.“

Jeserak mu je verovao. Osetio je samo tanušni titraj bojazni kada je ulaz tunela bešumno skliznuo ka njima, a mašina u kojoj su putovali počela da povećava brzinu, hrleći kroz nedra zemlje. Nestrpljenje da započne razgovor sa ovom gotovo mitskom prikazom prošlosti odagnalo je iz njega sve strahove koje bi inače iskusio.

„Zar ti ne izgleda neobično“, poče Jarlan Zej, „što smo pokušali da se sakrijemo pod Zemlju , iako nam je nebo stajalo otvoreno? To je začetak bolesti čiji si kraj ti imao prilike da doživiš u tvom razdoblju. Čovečanstvo nastoji da se sakrije; boji se onoga što se nalazi tamo, u svemiru, i uskoro će zatvoriti sva vrata koja vode u Vaseljenu.“

„Ali video sam svemirske brodove na nebu iznad Diaspara“, reče Jeserak.

„Nećeš ih još dugo vinati. Izgubili smo kontakt sa zvezdama, a uskoro će i planete biti napuštene. Bili su nam potrebni milioni godina da se vinemo u kosmos, ali samo nekoliko vekova da se opet vratimo kući. A ubrzo ćemo se povući gotovo sa cele Zemlje.“

„Zbog čega to činite?“ upita Jeserak. Znao je odgovor, ali nešto ga je ipak nagonilo da postavi pitanje.

„Bilo nam je potrebno sklonište da nas zaštiti od dva straha: straha od smrti i straha od svemira. Bili smo bolesna populacija i nismo više želeli da imamo veze sa Vaseljenom, tako da smo počeli da se pretvaramo kako ona ne postoji. Videli smo kako haos besni menu zvezdama i zavapili za mirom i blagostanjem. Stoga je Diaspar morao da bude zatvoren, kako ništa novo ne bi više prodrlo u njega.

Podigli smo grad koji poznaješ i izmislili lažnu prošlost da prikrijemo vlastiti kukavičluk.