Kruna mačeva

Među algai’d’sisvai, koji su zurili u kola, muškarci su se samo po visini razlikovali od Devica. Velovi i šoufe krili su im glave i lica, a kadin’sor je bio uvek kadin’sor, izuzev nekih razlika u kroju, po čemu su se razlikovali klanovi, septe ili društva. Okupljeni na spoljnoj ivici borbenog pojasa izgledali su zbunjeno, gunđajući međusobno dok su čekali da se nešto dogodi. Došli su spremni da plešu s munjama Aes Sedai i sada su se nestrpljivo gurali, suviše udaljeni da bi upotrebili koštane lukove koji su im još visili u kožnim navlakama na leđima. Neće morati još dugo da čekaju, ako bude po Sevaninom.

Podbočivši se, ona se obrati Mudrima: „Vi koje ste južno od mene, prekinućete to što Aes Sedai rade. Vi na severu, napašćete. Koplja napred!“ S tom zapovešću okrenula se da posmatra uništenje Aes Sedai koje nisu znale da nemaju posla samo sa čelikom.

Ništa se ne desi. Pred njom, masa algai’d’sisvai beskorisno je ključala; najjači zvuk je bilo povremeno udaranje kopalja o štitove. Sevana prikupi bes, ispredajući ga poput niti na preslici. Kada im je pokazala Desainino unakaženo telo, bila je sigurna kako su spremne, ali ako su još uvek mislile da je nezamislivo napasti Aes Sedai, podbadaće ih, makar morala sve da ih ismeva dok ne zatraže da nose belo gai’šaina.

Iznenada, cvrčeći i zviždeći, lopta čiste vatre, veličine muške glave, polete u luku ka kolima; iza nje prolete još jedna, a za njom čitav roj. Čvor u stomaku joj se razveza. Još vatrenih lopti dolazilo je sa zapada, od Terave i ostalih. Dim se podiže od zapaljenih kola, prvo u sivim bičevima a potom u gustim crnim stubovima; mrmljanje algai’d’sisvai promeni ton, a pošto se oni koji su stajali tačno ispred nje malo pomeriše, iznenada je imala utisak da svi guraju napred. Od kola se začuše povici: ljudi su besno urlali ili bolno zavijali. Kakve god prepreke da su Aes Sedai postavile – pale su. Počelo je, i moglo se završiti samo na jedan način. Rand al’Tor će biti njen; daće joj Aijele da zauzmu sve Mokrozemlje, a pre nego što umre daće joj kćerke i sinove da posle nje vode Aijele. Možda će ona i uživati u tome; bio je prilično zgodan, u stvari, snažan i mlad.

Nije očekivala da će Aes Sedai biti lako poražene, i nisu ni bile. Vatrene lopte izleteše između kola, pretvarajući obličja zaodenuta kadin’sorom u baklje, a munje udariše iz vedra neba bacajući ljude i zemlju u vazduh. Mudre su, međutim, brzo učile iz onoga što su videle, ili su to možda već znale ali su pre ovoga oklevale; većina ih je tako retko usmeravala, posebno ako bi ih mogao videti još neko osim Mudrih, da je samo Mudra znala je li neka žena sposobna za to ili ne. Koji god da je bio razlog, čim su munje počele da udaraju u koplja Šaidoa, uveća se broj onih koje poleteše ka kolima.

Nisu sve pogađale cilj. Vatrene lopte letele su kroz vazduh, neke velike poput konja, srebrne munje su šibale ka zemlji poput nebeskih kopalja, i iznenada bi bile skrenute, kao da udaraju u nevidljivi štit, ili bi besno eksplodirale u vazduhu ili bi jednostavno isparile. Grmljavina i lomljava, izmešane s povicima i vriskom, ispuniše vazduh. Sevana je oduševljeno buljila u nebo. Ovako mora da izgledaju iluminatorski vatrometi o kojima je toliko čitala.

Iznenada, svet pred njom pobele, a njoj se učini kako lebdi. Kad je ponovo mogla da vidi, ona shvati da je opružena na zemlji, desetak koraka od mesta gde je ranije stajala; svaki mišić ju je boleo, borila se za vazduh i bila je prekrivena prašinom. Činilo se kako njena sopstvena kosa pokušava da pobegne od nje. I druge Mudre pale su oko nepravilne rupe koja je počepala zemlju; nekima su se sa odeće dizale tanke vitice dima. Nisu sve bile oborene – na nebu se bitka vatre i munja nastavljala – ali ipak ih je bilo previše. Moraće da ih gurne nazad u ples.

Terajući sebe da diše, uskobeljala se na noge, ne gubeći vreme čak ni da otrese prašinu. „Gurni koplja!“, povikala je. Uhvativši Estalinu za koščata ramena, pokušala je da je ponovo postavi na noge, a onda je po ukočenim plavim očima shvatila da je mrtva, pa ju je pustila da padne. Umesto nje, ispravi omamljenu Dorajlu, a onda uze koplje od palog Gromovnika i visoko mahnu njime. „Napred koplja!“ Neke od Mudrih su je, izgleda, doslovno shvatile, te su uronile u masu algai’d’sisvai. Druge su bile prisebnije – pomagale su onima koji su mogli da ustanu, a oluja vatre i munja nastavljala se dok je trčala duž linija Mudrih mašući svojim kopljem i urlajući: „Gurni koplja! Napred koplja!"