Kruna mačeva

Iznenada se iz prvih redova bitke začu grmljavina izmešana s kricima i povicima. Ona opsova što ne može da vidi šta se dešava. Ponovo povika na Mudre da pritisnu jače, ali ako se išta i dešavalo, samo je izgledalo kao da kiša vatre i munja na kupoli slabi. A onda se desi nešto što je mogla da vidi.

Obličja odevena u kadin’sor i tlo u blizini kola odleteše u vazduh uz gromoglasnu lomljavu. I to ne samo najednom mestu, već u dugačkoj liniji. I ponovo je zemlja eksplodirala, i ponovo, i ponovo, a svaki put malo dalje od kruga kola. Nije to bila samo linija, već čvrst prsten – od zemlje koja je letela u vazduh, muškaraca i Devica koji su, bez ikakve sumnje, još malopre okruživali kola. I ponovo, i ponovo, i ponovo, stalno se širio, i odjednom su se algai’d’sisvai gurali pored nje, probijajući se između Mudrih, i bežali.

Sevana ih je udarala kopljem, šibala po glavama i plećima ne vodeći računa da li će joj šiljak koplja pocrveneti. „Stanite i borite se! Stanite, za čast Šaidoa!“ Protrčavali su ne obraćajući pažnju na nju. „Zar nemate časti? Stanite i borite se!“ Ona zabode koplje u leda Device koja je promakla pored nje, međutim ostali samo pretrčaše preko pale žene. Odjednom je shvatila da su i neke od Mudrih nestale, dok su druge zbrinjavale ranjene. Rijle se okrenu da pobegne i Sevana uhvati za ruku ženu višu od sebe, preteći joj kopljem. Nije je bilo briga što Rijle može da usmerava. „Moramo da ostanemo! Još možemo da ga imamo!"

Lice druge žene bilo je maska straha. „Ako ostanemo, umrećemo! Ili ćemo završiti vezane lancima pred šatorom Randa al’Tora! Ostani i umri ako hoćeš, Sevana. Ja nisam Kameni pas!“ Istrgavši ruku, ona potrča ka istoku.

Sevana stajaše još trenutak, puštajući muškarce i Device da se panično guraju kud hoće. Onda odbaci koplje i posegnu za torbicom na pojasu gde je ležala mala kamena kocka zamršeno isprepletanih delova. Dobro je što je oklevala da je odbaci. Imala je još jednu tetivu za svoj luk. Pokupivši suknje da otkrije noge, pridruži se haotičnoj trci, ali dok su ostali bežali u panici, ona je trčala praveći planove. Imaće ona pred sobom Randa al’Tora, na kolenima, sa svim onim Aes Sedai.

Konačno, Alvijarin napusti Elaidine odaje, izgledajući kao i uvek hladno i staloženo. Mada se osećala kao isceđena krpa. Uspela je da mirno siđe niz dugo zavojito stepenište koje je i na ovoj visini bilo napravljeno od mermera. Livrejisana posluga klanjala se ili klecala dok je jurila svojim poslom, videvši samo dostojanstvo Aes Sedai Čuvarke. Dok se spuštala, počeše da se pojavljuju sestre, mnoge ogrnute šalovima s resama, u boji svojih ađaha, kao da naglašavaju kako one jesu potpune sestre. Posmatrale su je dok je prolazila, često uznemireno. Jedina koja je nije primetila bila je Danela, Smeđa sestra, sanjalica. Ona je bila među onima koje su oborile Sijuan Sanče i uzdigle Elaidu, ali izgubljena u mislima, bez prijateljica čak i u sopstvenom ađahu, izgledala je kao da nije svesna da je odgurnuta u stranu. Ostale su bile vrlo svesne. Beriša, vitka oštrooka Siva, i Kera, svetle kose i plavih očiju, koje se povremeno javljaju među Tairencima, sa svom ohološću tako uobičajenom za Zelene. Njih dve su čak i klecnule u kniks. Norin je pošla, a onda se predomislila; krupnooka, ponekad sanjalica koliko i Danela, isto tako bez prijatelja, mrzela je Alvijarin; ako je Čuvarka već uzdignuta iz Belih, u njenim očima to je trebalo da bude Norin Dovarna.

Kniks u pozdrav Čuvarki nije bio propisan, ne za sestre, ali pojedine su se očito nadale kako se ona može založiti kod Elaide ako bude neophodno. Druge su se samo pitale kakva li naređenja nosi, hoće li još neka sestra biti danas izdvojena zbog kakve greške u Amirlininim očima. Čak ni Crvene nisu prilazile bliže od petog nivoa ispod Amirlininog novog stana, osim ako su bile pozvane, a nekoliko sestara' se istinski sakrivalo kad bi Elaida silazila. Vazduh je bio usijan, gust od straha koji nije imao nikakve veze s pobunjenicama ili muškarcima koji mogu da usmeravaju.

Neke sestre joj se obratiše, ali Alvijarin požuri, jedva učtiva, skoro ne primećujući zabrinutost u njihovim očima kada je odbila da zastane. Elaida joj je ispunjavala um koliko i njima. Žena s mnogo slojeva, ta Elaida. Na prvi pogled videla se samo lepa žena, ispunjena uglađenom uzdržanošću; na drugi – čelična žena, surova poput gole oštrice. Nametala se gde su druge ubeđivale, probijala se toljagom gde su druge pokušavale diplomatijom ili Igrom Kuća. Upoznavši je, svi bi primetili njenu inteligenciju, ali tek posle nekog vremena shvatali bi da ona vidi samo ono što želi da vidi, da pokušava da napravi istinitim ono što želi da bude istina. Od dve njene nesumnjivo zastrašujuće osobine manje je bilo strašno što je često uspevala. Strašniji je bio njen Talenat predviđanja.