Kruna mačeva

Želela je da se smeje; smejala se. Prašnjava od glave do pete, dok je bitka besnela, nikada u životu nije bila toliko uzbuđena. Skoro da zažali što nije izabrala da postane Devica koplja. Skoro. Nijedna Far Dareis Mai nije mogla da bude poglavar, kao što ni muškarci nisu mogli da postanu Mudre. Kao žena poglavara klana, imala je moć već u uzrastu kada bi Devicama jedva bilo dozvoljeno da nose koplje, a učenicama Mudrih da donose vodu. Sada je imala sve, bila je Mudra i poglavar klana, iako će morati još malo da poradi kako bi ovu drugu titulu uistinu nosila. To i nije bilo bitno dok god je držala moć, ali zašto ne bi imala oboje?

Iznenadni krici nateraše je da se okrene; zapanji se ugledavši ofucanog sivog vuka koji je kidao grkljan Doseri. Bez razmišljanja mu zabi koplje u rebra. Dok se ovaj okretao da zagrize dršku, drugi vuk, Sevani do struka, prolete pored nje i baci se na leđa jednom algai’d’sisvaiju; potom se pojavio još jedan vuk, a za njim još njih; u kadin’sor odevena obličja rastrzana su gde god bi pogledala.

Dok je vadila koplje obuze je sujeveran strah. Aes Sedai su prizvale vukove da se bore za njih. Nije mogla da skine pogled s vuka koga je ubila. Aes Sedai su... Ne. Ne! Ništa se neće promeniti. Ona to neće dozvoliti.

Konačno je uspela da skrene pogled, ali pre nego što je ponovo počela tla hrabri Mudre, novi događaji zalediše joj jezik i nateraše je da iskolači oči. Grupa konjanika mokrozemaca, sa crvenim kalpacima i u grudnim oklopima, mašući sabljama i probadajući dugim kopljima, nalazila se usred algai’d’sisvai. Odakle su se oni stvorili?

Nije ni primetila kako je glasno izrekla pitanje, dok joj Rijle ne odgovori. „Pokušala sam da ti kažem, Sevana, ali ti nisi htela da slušaš.“ Plamenokosa žena merkala je s gađenjem njeno okrvavljeno koplje; Mudre ne treba da nose koplja. Ona razmetljivo nasloni koplje na unutrašnju stranu presavijene ruke, kao što je videla da rade poglavari, dok je Rijle nastavljala: „Mokrozemci su napali s juga. Mokrozemci i sisvai’aman.“ Poslednju reč bila je natopila prezirom odgovarajućim za one koji sebe nazivaju Kopljima Zmaja. „I Device. A... A ima i Mudrih."

„Bore se?", s nevericom upita Sevana, pre nego što shvati kako je to zazvučalo. Ako je ona mogla da odbaci trule običaje, zasigurno su i one, suncem zaslepljene budale s juga koje su sebe još uvek nazivale Aijelima, mogle to da urade. Mada, to stvarno nije očekivala. Nema sumnje da ih je Sorilea dovela; ta babuskera je Sevanu uvek podsećala na zemlju koja se odranja niz planinu noseći sve pred sobom. „Moramo smesta da ih napadnemo. Neće Imati Randa al’ Tora. Niti uništiti našu osvetu Desaine", brzo dodade kad ugleda Rijleine izbuljene oči.

„One su Mudre.“ Druga žena izgovorila je to ravnim glasom, i Sevana s ogorčenjem shvati. To što su se pridružile Plesu kopalja bilo je dovoljno loše, ali da Mudre napadnu druge Mudre bilo je previše čak i za Rijle. Ona se složila da Desaina mora da umre – kako bi inače navele druge Mudre, da se ne pominju algai’d’sisvai, da napadnu Aes Sedai; a to su morale, kako bi imale Randa al’Tora u rukama, a uz njega i sve Aijele – ali to je urađeno u tajnosti, dok su bile okružene istomišljenicama. Ovo bi bilo pred svima. Budale i kukavice, svi oni!

„Onda se bori s onim neprijateljima na koje možeš sebe da nateraš, Rijle.“ Svaku je reč ispljunula s prekorom, ali Rijle samo klimnu glavom, namesti šal i bacivši još jedan pogled na koplje u Sevaninoj ruci, vrati se na svoje mesto u redu.

Možda može nekako naterati one druge Mudre da se prve pokrenu. Bolje je kad je napad iznenadan, ali sve je bolje nego da joj ugrabe Randa al’Tora iz ruku. Šta bi dala da ima ženu koja može da usmerava i koja će bez razmišljanja uraditi šta joj se kaže. Šta bi dala da stoji na uzvišenju odakle može da vidi kako se bitka razvija.

Držeći koplje spremno i pazeći na vukove – oni koje je videla ili su ubijali ljude i žene u kadin’soru ili su i sami bili mrtvi – ponovo poče da izvikuje ohrabrenja. Na jugu, među Šaidoe je padalo mnogo više vatre i munja nego ranije, ali činilo se da to nema nikakvog uticaja. Ta bitka, sa svojim eksplozijama plamena i ljudi i zemlje, nastavljala se nesmanjenom žestinom.

„Gurni koplja!", vikala je mašući sopstvenim. „Gurni koplja!“ Među izmešanim algai’d’sisvai nije mogla da primeti nikoga od budala koje su vezale crvenu krpu oko čela i prozvali se sisvai’amanima. Možda ih je bilo premalo da bi uticali na tok događaja. Grupice mokrozemaca bile su naoko malobrojne i raštrkane. Dok je posmatrala, jedna od njih bila je pregažena, i ljudi i konji, kopljima koja su ubadala. „Gurni koplja! Gurni koplja!" klicala je. I da su Aes Sedai dozvale deset hiljada vukova, i da je Sorilea dovela hiljadu Mudrih i sto hiljada kopalja, Šaido će ipak pobediti danas. Šaido i ona. Ime Sevane od Džumaj Šaidoa pamtiće se zauvek.