Kruna mačeva

Ležeći potrbuške na uzvišici, Gavin je osmatrao propast pod zracima popodnevnog sunca. Dumajski kladenci sada su ležali miljama prema jugu, iza talasastih ravnica i niskih brežuljaka, ali još je mogao da vidi dim od kola koja su gorela. Šta se tamo desilo nakon što je poveo u proboj ono Omladinaca koliko je uspeo da sakupi – nije znao. Činilo se da al’Tor zapoveda, al’Tor i oni u crnim kaputima koji su izgleda usmeravali, obarajući i Aes Sedai i Aijele. Kada je shvatio da sestre beže, znao je da je vreme za polazak.

Voleo bi da je mogao da ubije al’Tora. Za svoju majku, mrtvu zbog njegovih dela; Egvena je to poricala, ali nije imala dokaza. Za svoju sestru. Ako je Min govorila istinu – trebalo je da je natera da pobegne s njim, htela to ili ne htela; previše je toga danas što je trebalo da uradi drugačije – ako je Min u pravu i Elejna voli al’Tora, onda je ta užasna sudbina bila dovoljan razlog da ga ubije. Možda su Aijeli to obavili. Nije mnogo verovao u to.

Uz kiseo osmeh, podiže cev svog durbina. Jedna od zlatnih traka bila je ispisana. „Od Morgaze, kraljice Andora, njenom voljenom sinu Gavinu. Da bude živući mač svojoj sestri i Andoru.“ Gorke reči, sada.

Nije bilo ničeg na vidiku osim suve trave i raštrkanih šumaraka. Vetar je još uvek vitlao oblake prašine. Povremeno, brz pokret u pregibu niskih grebena nagoveštavao je ljude koji se kreću. Aijeli, bio je siguran. Suviše su se dobro uklapali u okolinu da bi bili Omladinci u zelenom. Svetlost mu pomogla ako nije pobeglo više njih nego što je on uspeo da izvede.

Bio je budala. Trebalo je da ubije al’Tora; morao je da ga ubije. Ali nije mogao. Ne zato što je to bio Ponovorođeni Zmaj, nego zato što je obećao Kg veni da neće dići ruku na al’Tora. Kao unižena Prihvaćena, nestala je iz Kairhijena ostavivši Gavinu samo pismo koje je čitao i iščitavao dok papir nije počeo da puca na prevojima, a ne bi ga uopšte iznenadilo kad bi saznao kako je otišla da nekako pomaže al’Toru. Nije mogao da pogazi reč, pogotovo reč zadatu ženi koju voli. Nikada reč zadatu njoj. Koliko god ga to koštalo. Nadao se da će ona prihvatiti nagodbu koju je postigao sa svojom čašću; neće dići ruku ni da naškodi al’Toru, niti da mu pomogne. Svetlost mu pomogla da mu ona to nikada ne zatraži. Kažu da ljubav pomućuje mozak muškarcu – on je bio dokaz.

Iznenada pritisnu durbin na oko i vide ženu na visokom crnom konju koja ugalopira na otvoreno. Nije mogao da joj razazna lice, ali nijedna sluškinja nije nosila haljinu razdeljenu za jahanje. Znači, barem jedna Aes Sedai je uspela da pobegne. Ako su sestre uspele da izađu iz zamke, možda se spasio i više Omladinaca. Uz malo sreće, uspeće da ih pronađe pre nego što ih, rascepkane u male grupe, pobiju Aijeli. Ali prvo je morao da se pozabavi ovom sestrom. On bi radije nastavio bez nje, ali ostaviti je samu – da možda primi strelu, koju ne bi ni primetila kako doleće – nije bila mogućnost koju bi sebi dozvolio. Dok se podizao da joj mahne, njen konj se zatetura i pade, bacivši je sebi preko glave.

On opsova, a onda mu durbin otkri da je u vranca zabodena strela. Brzo prelete pogledom preko bregova i jedva zadrža novu psovku; možda dve desetine Aijela pod velovima stajalo je na vrhu buljeći u konja i jahačicu, na manje od stotinu koraka od Aes Sedai. Brzo je pogledao nazad. Sestra se nesigurno podigla. Ako je sačuvala hladnu glavu i ako upotrebi Moć, ne bi trebalo da joj Aijeli naškode, pogotovo ako se od strela zakloni iza palog konja. I pored toga, osećaće se bolje kada je pokupi. Kotrljajući se s vrha kako bi smanjio mogućnost da ga Aijeli vide, klizao se niz suprotnu stranu dok nije uspeo da ustane.

Poveo je pet stotina osamdeset i jednog Omladinca na jug, skoro sve koji su u vežbama napredovali dovoljno da napuste Tar Valon, a manje od dve stotine ga je čekalo pored konja u udolini. Pre nesreće kod Dumajskih kladenaca bio je siguran da je skovana zavera kako se on i njegovi Omladinci ne bi vratili u Belu kulu. Zašto, nije znao, kao ni je li to smislila Elaida, ili Galina, ali uspevala je, iako ne baš uvek kako je bila zamišljena. Nije bilo nikakvo čudo što bi više voleo da ode bez Aes Sedai, kad bi mogao da bira.

On se zaustavi pored visoke sive ždrebice s mladim jahačem. Mladim, kao što su svi Omladinci i bili – većina nije morala da se brije više od jednom u tri dana, a nekolicina se samo pretvarala da to radi – ali Džisao je nosio srebrnu kulu na okovratniku, što ga je označavalo kao borca veterana u vreme obaranja Sijuan Sanče, i ožiljke iz bitaka koje su usledile. On je bio od onih koji su većinu jutara mogli da preskoče britvu; međutim, njegove tamne oči pripadale su trideset godina starijem čoveku. Gavin se pitao kako li njegove sopstvene oči izgledaju.

„Džisao, treba da izvučemo sestru..."