Kruna mačeva

„Morgaza je još uvek potrebna.“ Valda ga je sa zadovoljstvom prekinuo. Nije voleo Ispitivače, Ruka Svetlosti, kako su sebe nazivali. A ko bi i voleo tipove koji neprijatelja sreću samo razoružanog i u lancima? Osim toga držali su se odvojeno od ostale Dece. Asunavin ogrtač imao je samo krvavocrveni pastirski štap Ispitivača, a ne bleštavo zlatno sunce Dece, kakvo je on nosio na svojoj tunici. Još gore, izgledalo je kako misle da je njihov rad sa spravama za mučenje i usijanim gvožđem jedini pravi rad Dece. „Morgaza nam daje Andor, te je ne možeš imati dok ga ne osvojimo. A ne možemo da osvojimo Andor dok ne slomimo Prorokovu rulju! Prorok će morati da bude prvi, propoveda dolazak Ponovorođenog Zmaja, njegova rulja spaljuje sela koja su suviše sporo podržala al’Tora.“ Nijalove grudi jedva da su se pomicale. „Osim ako ne želiš da menjaš Amadiciju za Andor, umesto da imamo oboje? Nameravam da vidim al’Tora obešenog, a Belu kulu smlevenu u prašinu, Asunava, a nisam se složio s tvojim planom kako bih mirno gledao da sve to bacaš na đubrište."

Asunava se nije povukao; nije bio plašljiv. Ne ovde, sa stotinama Ispitivača u Tvrđavi i većinom Dece obazrivom da slučajno ne bi načinili neki pogrešan korak u njihovoj blizini. Nije obraćao pažnju na mač u Valdinoj ruci, a mučeničko lice mu obli tuga. Kapljice znoja nalikovale su suzama žalosti. „U tom slučaju, pošto gospodar kapetan Kanvel veruje da se zakon mora poštovati, bojim se...“

„A ja se bojim da se Kanvel slaže sa mnom, Asunava.“ I slagao se, od zore, i od kada je shvatio da je Valda uveo pola svog legiona u tvrđavu. Kanvel nije bio budala. „Pitanje nije hoću li ja biti kapetan zapovednik večeras kada sunce zađe, nego ko će voditi Ruku Svetlosti u iskopavanju istine."

Asunava nije bio kukavica, niti gluplji od Kanvela. Nije ni trepnuo, niti je zahtevao da zna zašto Valda misli da to može izvesti. „Vidim“, reče posle nekog vremena, a onda meko dodade: „Imaš li nameru da potpuno odbaciš zakone, sine moj?“

Valda se gotovo nasmeja. „Možeš da pregledaš Morgazu, ali ne smeš da je ispituješ. To ćeš moći tek kada ja završim s njom.“ A to može i da potraje. Dok za Lavlji presto pronađe zamenu koja će pravilno shvatiti svoj odnos sa Decom kao što je kralj Ailron shvatao ovde, što nije moglo biti preko noći.

Možda ga je Asunava shvatao, a možda i nije. On zausti, ali tad se s vrata začu brektanje. Nijalov usahli pisar stajao je tu, čvornovat i vrečastih obraza, sa sitnim očima koje su pokušavale da obuhvate pogledom sve osim tela na podu.

„Tužan dan, gospodaru Balveru“, oglasi se Asunava sažaljivim čeličnim glasom. „Izdajnik Omerna pogubi našeg kapetana zapovednika Pedrona Nijala, neka mu Svetlost obasja dušu.“ Čak nije ni požurivao istinu; Nijalove grudi nisu se više pomerale, a njegovo ubistvo jeste bila izdaja. „Gospodar kapetan Valda stigao je prekasno kako bi ga spasao, ali jeste posekao Omernu u punoj dubini njegovog greha.“ Balver se trže i poče da trlja ruke.

Valda se ježio od pticolikog čovečuljka. „Kad si već ovde, Balveru, mogao bi da budeš koristan.“ Nije trpeo beskorisne ljude, a piskaralo je bio čista beskorisnost. „Odnesi poruku svakom gospodaru kapetanu u Tvrđavi. Reci im da je kapetan zapovednik ubijen, te sazivam sastanak Saveta posvećenih.“ Čim ga imenuju kapetanom zapovednikom, šutnuće ovog isušenog čovečuljka iz Tvrđave, šutnuće ga tako da će dva puta odskočiti, a sebi će naći pisara koji se ne trza. „Bez obzira jesu li Omernu kupile veštice ili Prorok, nameravam da osvetim Pedrona Nijala."

„Kako želiš, moj gospodaru.“ Balverov glas je bio suv i ravan. „Biće kako nalažeš.“ Izgledalo je da je konačno našao snage da pogleda u Nijalovo telo; dok je izlazio, isprekidano se klanjajući, jedva da je u išta drugo i gledao.

„Pa, izgleda da ćeš ipak ti biti naš sledeći kapetan zapovednik", reče Asunava kada je Balver izašao.

„Tako izgleda", suvo odgovori Valda. Parčence papira, od vrste kakva se koristi za slanje poruka golubom, ležalo je pored Nijalove ispružene ruke. Valda se sagnu i podiže ga, a onda ga odbaci s gađenjem. Papir je bio u barici vina; šta god da je bilo napisano, izgubljeno je, mastilo se razmazalo.

„A Ruka će dobiti Morgazu kada ti više ne bude potrebna.“ To nije bilo pitanje.

„Lično ću vam je predati.“ Možda će moći da smisli nešto što bi za neko vreme malo zasitilo Asunavu. A moglo bi biti korisno i da bi Morgaza ostala pokorna. Valda baci parče beskorisnog papira na Nijalov leš. Stari vuk je s godinama izgubio veštinu i hladnokrvnost, a sada će Emon Valda morati da obuzda veštice i njihovog lažnog Zmaja.