Kruna mačeva

Čaj u Ruži bio je loš, kao i uvek, što je značilo da je bio mnogo bolji od vina. Nalesin se držao nakiselog domaćeg piva. Birgita je zahvalila, ne govoreći zbog čega, a Met na to bez reči slegnu ramenima; onda se osmehnuše jedno drugom i kucnuše se šoljama. Sunce se diglo, a Beslan je sedeo održavajući jedno stopalo na palcu drugog, pa onda obrnuto, ali njegovo društvo postajalo je nemirno, bez obzira na to koliko puta im je isticao da je Met ta’veren. Gušanje sa prosjacima teško da se računalo u pravo uzbuđenje; ulica je bila suviše uzana da bi njome prolazile slike, žene nisu bile tako lepe kao na drugim mestima, a čak i posmatranje Birgite kao da je zamrlo kada su shvatili da ona nema nameru da se ljubi s bilo kojim od njih. Izražavajući žaljenje što Beslan neće da pođe, oni se žurno udaljiše da nađu neko uzbudljivije mesto. Nalesin ode da prohoda prolazom iza bojadžije, a Birgita nestade u tamnoj unutrašnjosti Ruže, da pronađe, kako je rekla, ima li ičega vrednog za piće u nekom zaboravljenom kutku.

„Nikada ne bih očekivao da vidim jednu Zaštitnicu tako odevenu“, reče Beslan, ponovo promenivši čizme.

Met žmirnu. Ovaj je imao oštre oči. Ona nijednom nije skinula masku. Pa, sve dok nije znao za...

„Mislim da ćeš biti dobar za moju majku, Mete.“

Met se zagrcnu i čajem poprska prolaznike. Nekolicina mu ljutito pokaza zube, a jedna vitka žena, lepo oblikovanog malog poprsja, zavodnički mu se nasmeši ispod plave maske, za koju je pretpostavljao da bi trebalo da bude carić. Onda udari nogom o zemlju i ljutito produži dalje kada joj on nije uzvratio osmeh. Srećom, niko nije bio dovoljno ljut da bi nastavio dalje od pokazivanja zuba, pre nego što nastavi put. Ili možda na nesreću. Uopšte mu ne bi smetalo da ga njih šestoro ili osmoro napadne tog trenutka.

„Na šta misliš?“, upita on promuklo.

Beslan naglo okrenu glavu, iskolačenih, zaprepašćenih očiju. „Pa, to što te je izabrala za milosnika, naravno. Zašto ti je lice tako crveno? Da se nisi naljutio? Zbog čega...?“ Odjednom se lupi po čelu i poče glasno da se smeje. „Ti si mislio da ću se ja ljutiti. Oprosti, zaboravljam da nisi odavde. Mete, ona mi je majka, nije mi žena. Otac je umro pre deset godina, a ona je uvek tvrdila kako je suviše zauzeta. Meni je samo drago što je izabrala nekoga ko mi je drag. Kuda si pošao?“

Nije shvatio da je na nogama sve dok Beslan nije postavio pitanje. „Ja samo... treba da razbistrim glavu.“

„Ali, Mete, ti piješ čaj.“

Izbegavši zelenu nosiljku, on krajičkom oka vide kako se vrata kuće otvaraju a neka se žena, s ogrtačem od plavog perja preko haljine, izvuče kroz njih. Ne razmišljajući u glavi mu se suviše vrtelo da bi mogao jasno da razmišlja on krenu za njom. Beslan je znao! On je odobravao! Njegova sopstvena majka, a on...

„Mete?“, začu se iza njega Nalesinov povik, „kuda si krenuo?"

„Ako se ne vratim do sutra“, Met je nezainteresovano viknuo preko ramena, „reci im da će morati da je pronađu same!“ On nastavi da prati ženu kao omamljen, ne čujući ni Nalesina ni Beslana koji su još nešto vikali. Taj čovek je znaol Setio se kako je jednom pomislio da su i Beslan i njegova majka ludi, oboje. Bili su i gori od toga! Ceo Ebou Dar je bio lud! Jedva da je bio svestan kockica koje su mu se i dalje kotrljale u glavi.

Sa prozora sobe za sastanke, Riejna je posmatrala Solejn kako nestaje niz ulicu prema reci. Neki tip u bronzanom kaputu išao je za njom, ali ako bude pokušao da je uznemiri, vrlo brzo će saznati da Solejn nema vremena za muškarce, kao nimalo strpljenja sa njima.

Riejna nije bila sigurna zašto je taj nagon danas bio toliko jak. Danima se pojavljivao gotovo od početka jutra i opadao je sa suncem, a ona mu se danima suprotstavljala po čvrstim pravilima, koja se baš nisu usuđivale da nazovu zakonima, takvo naređenje se davalo samo kad je mesec na polovini, što će biti tek kroz pet noći ali danas... izgovorila je naređenje pre nego što je i pomislila, a nije mogla sebe da natera da ga povuče do propisanog vremena. Sve će biti dobro. Niko nije video ni traga od one dve mlade budale koje su sebe nazivale Elejna i Ninaeva, nigde u gradu; nije bilo potrebe za izlaganjem opasnosti.

Uzdahnuvši, okrenula se ostalima koje su čekale da ona zauzme stolicu pre nego što i same sednu. Sve će biti dobro, kao što je oduvek i bilo. Tajne će biti sačuvane, kao što su oduvek i bile. Ali ipak... ona nije imala ni traga Predviđanja, ili bilo čega sličnog, ali možda joj je taj nagon pokušavao nešto da saopšti. Dvanaest žena posmatralo ju je sa očekivanjem. „Mislim da bismo morale razmotriti da se sve koje ne nose pojas na neko vreme udalje na imanje.“ Nije bilo mnogo rasprave; one su bile Starije, ali ona je bila Najstarija. U tome, makar, nije štetilo ponašati se kao što su to činile Aes Sedai.

30 Prva šolja