Kruna mačeva

U dnevnoj sobi, on podiže poklopac lakirane kutije pored vrata, a onda ga, uz uzdah, pusti da padne; nije zbilja očekivao da će Tilin vratiti ključ. Naslonio se na vrata. Nezaključana vrata. Svetlosti, šta će da radi? Da se vrati nazad u gostionicu? Samo, sasvim bi ličilo na Tilin da podmiti gazdaricu Anan ili Enid ili gostioničarku svake krčme u koju ode. A ne bi ga začudilo ni da ga Ninaeva i Elejna optuže kako je time prekršio neki dogovor, pa da odustanu od svih svojih obećanja. Sažežene bile sve žene!

Veliki paket, pažljivo uvijen u zeleni papir, nalazio se na jednom od stolova. U njemu je bila maska orla u crnom i zlatnom i kaput prekriven perjem koji joj je odgovarao. Tu je bila i crvena svilena kesa sa dvadeset zlatnih kruna i beleškom koja je mirisala na cveće.

Htela sam da ti kupim naušnicu, prasence, ali primetila sam da ti uvo nije probušeno. Učini to, pa kupi sebi nešto lepo.

Gotovo da je ponovo zaplakao. On je ženama davao poklone. Svet se okrenuo naglavačke! Prasence? O, Svetlosti! Posle jednog minuta, ipak je uzeo masku; dugovala mu je barem toliko, samo za njegov kaput.

Kad je konačno stigao do malog dvorišta u senci, gde su se svakoga jutra nalazili pored maleckog bazenčića s lokvanjima i belim ribama s pegama jarkih boja, pronašao je Nalesina i Birgitu koji su se isto spremili za Praznik ptica. Tairenac se zadovoljio jednostavnom zelenom maskom, ali Birgita je bila oblak žutog i crvenog s krestom peruški i puštenom zlatnom kosom, niz koju je celom dužinom bilo vezano perje, a nosila je haljinu sa širokim žutim pojasom, koja se razdvajala ispod još žutog i crvenog perja. Nije pokazivala koliko i Rizelina, ali se činilo da će se to dogoditi svaki put kada se pomerila. Nikada nije očekivao da ona nosi haljine kao sve ostale žene.

„Ponekad je zabavno da te promatraju“, reče ona, bocnuvši ga u rebra, kada je iznela opasku. Njen osmeh bi odgovarao Nalesinovom kada mu objašnjava koliko je zabavno štipati služavke. „Mnogo je zatvorenija nego što nose pero-igrači, ali ne toliko da bi me usporila, a sem toga, ne vidim zašto bismo morali brzo da se krećemo sa ove strane reke.“ Kockice mu začangrljaše u glavi. „Šta te je zadržalo?“, nastavila je. „Nadam se da nas nisi ostavio da čekamo da bi se povaljao s nekom lepoticom.“ On se nadao da nije pocrveneo.

„Ja...“ Nije bio siguran koji izgovor da da, ali baš toga trenutka pet-šest muškaraca u perjanim kaputima ušetaše u dvorište, sa svim onim uzanim mačevima o boku, a svi do jednog nosili su pažljivo izrađene maske s krestama i kljunovima, koje su predstavljale ptice kakve ljudsko oko nikada nije videlo. Izuzetak je bio Beslan, koji je vrteo svoju masku držeći je za traku. „O, krvi mu i krvavog pepela, šta će ovaj ovde?“

„Beslan?“ Nalesin osloni ruke na balčak svoga mača, pa s nevericom odmahnu glavom. „Pa, sažežene mi duše, rekao je kako namerava da provede proslavu u tvome društvu. Nešto što ste jedan drugom obećali, kaže. Rekao sam mu da će biti smrtonosno dosadno, ali on nije hteo da mi poveruje.“

„Ne mogu da zamislim da je ikada dosadno oko Meta“, reče Tilinin sin; naklonio se svima njima, ali njegove tamne oči posebno su se zadržale na Birgiti. „Nikada se nisam tako dobro zabavljao kao kad sam pio s njime i Zaštitnicom gospe Elejne u Noći Svovana, mada se, istinu govoreći, slabo sećam bilo čega.“ Činilo se da ne prepoznaje tu Zaštitnicu. Čudno, uzevši u obzir kakav ukus za muškarce je pokazala do tada Beslan je bio lepuškast, možda čak i previše, nimalo od vrste koja se njoj dopadala čudno, ali ona mu je podarila mali osmeh i počela je da popravlja perje dok ju je on posmatrao.

U tom trenutku, Meta nije zanimalo koliko se ona ponaša van uobičajenog. Očito, Beslan nije ništa sumnjao, ili bi taj njegov mač verovatno već bio isukan, ali poslednje pod Svetlošću što je Metu trebalo bio je dan u društvu tog čoveka. To bi bilo iscrpljujuće. On je imao neki osećaj pristojnosti, čak iako Beslanova majka nije.

Jedina prepreka bio je Beslan, koji je to krvavo obećanje da će zajedno prisustvovati svim proslavama i veseljima primio vrlo ozbiljno. Što se više Met slagao s Nalesinom da će dan koji su nameravali da provedu biti neverovatno dosadan, Beslan je postajao odlučniji da pođe. Posle nekog vremena poče da se mršti, a Met pomisli da taj mač može ipak da bude isukan. Pa, obećanje je obećanje. Kad su on i Nalesin i Birgita napustili palatu, pet-šest budala u perju šetkalo je za njima. Met je bio siguran da se to ne bi dogodilo da je Birgita nosila pristojnu odeću. Svi su je oni odmeravali i osmehivali su joj se.

„Čemu sve to uvijanje dok te je proždirao pogledom?“, promrmljao je dok su prelazili Trg Mol Hara. On pritegnu traku koja je držala masku orla.