Kruna mačeva

Kada se probudio sledećeg jutra u Tarezinskoj palati, u glavi su mu se kotrljale kockice.

29 Praznik ptica

Probudivši se sa zvukom kockica, Met se premišljao da li da se vrati spavanju sve dok ne budu prestale, ali konačno je ustao osećajući se čangrizavo. Kao da već nije imao dovoljno toga na tanjiru. Oterao je Nerima i sam se obukao, jedući ostatke hleba i sira od prethodne noći dok je išao da proveri Olvera. Dečak je leteo između napada cimanja sopstvene odeće u žurbi da izađe napolje i potpunog zaustavljanja sa čizmom ili košuljom u šakama da bi izbacio desetak pitanja na koja je Met nezainteresovano odgovarao. Ne, neće danas ići na trke, a nema veze što su bogate trke u Nebeskoj kružnici, severno od grada. Možda će moći da odu u posetu menažeriji. Da, Met će mu kupiti masku s perjem za proslavu. Ako se ikada bude obukao. To ga je nateralo da požuri.

Ono što je stvarno zaokupljalo Metove misli bile su te krvave kockice. Zbog čega li su ponovo počele? Još uvek nije znao zbog čega se to događalo ranije!

Kada je Olver konačno bio obučen, krenuo je za Metom u dnevnu sobu, „ pun pitanja koja je ovaj jedva čuo i naleteo na njega otpozadi kada se ovaj zaustavio u mestu. Tilin je spustila knjigu, koju je Olver čitao prethodne noći, na stočić. 

„Veličanstvo!“ Metove oči odlutaše ka vratima koja je zaključao prethodne noći, a koja su sada stajala širom otvorena. „Kakvo iznenadenje.“ On povuče Olvera pred sebe, da bude između njega i ženinog podrugljivog osmeha. Pa, možda nije stvarno bio podrugljiv, ali sasvim sigurno je tako delovao u tom trenutku. Vrlo očito je bila zadovoljna sobom. „Upravo sam se pripremao da izvedem Olvera. Da vidi proslavu. I putujuću menažeriju. Želi masku s perjem.“ On čvrsto zatvori usta da bi prestao s brbljanjem, pa poče da se povlači prema vratima, koristeći dečaka umesto štita.

„Da“, promrmlja Tilin, posmatrajući ga kroz trepavice. Nije se pomerila da bi se umešala, ali osmeh joj se proširio, kao da je očekivala da on stupi nogom u zamku. „Mnogo je bolje da on ima društvo nego da trčkara uokolo sa uličnim mangupima, kao što čujem da čini. O tebi se svašta čuje, momčiću. Rizela?“

Jedna žena pojavi se u vratima, a Met se trže. Maštovita maska od uskovitlanog plavog i zlatnog perja sakrivala je veći deo Rizelinog lica, ali perje na ostatku njenog kostima nije sakrivalo mnogo toga. Bila je vlasnica najveličanstvenijeg poprsja koje je ikada video.

„Olvere", reče ona, spustivši se na kolena, „Da li bi voleo da ideš sa mnom na proslavu?“ Držala je crveno-zelenu masku sokola, baš u dečakovoj veličini.

Pre no što je Met stigao i da zausti, Olver se otrgnuo i požurio ka njoj. „O da, molim. Hvala.“ Nezahvalni mali trapavko smejao se dok mu je ova vezivala masku sokola na lice i privijala ga sebi na grudi. S rukom u ruci, oni istrčaše napolje, ostavivši Meta da zuri otvorenih usta.

Brzo se presabrao kada je Tilin progovorila. „Sreća tvoja da ja nisam ljubomorna žena, slatkišu moj.“ Ona izvadi dugačak gvozdeni ključ njegovih vrata iz zlatno-srebrnog pojasa, a onda još jedan, isti takav, pa poče da ih ljulja pred njim. „Ljudi uvek drže ključeve u kutiji blizu vrata.“ Tamo je i on ostavljao svoj. „A niko nikada ne pomišlja da možda postoji i drugi ključ.“ Jedan od ključeva nađe se za njenim pojasom; drugi je bio okrenut uz glasno „klik“, pre nego što se pridružio svome drugaru. „A sad, jagnješce...“ Osmehivala se.

To je bilo i previše. Ta ga je žena proganjala, pokušavala je da ga izgladni; sada ih je zaključala zajedno kao da... kao da je učinio ne znam šta. Jagnješce! Te krvave kockice poskakivale su mu u glavi. Sem toga, imao je važan posao kojim je morao da se pozabavi. Kockice obično nisu imale veze sa ikakvim pronalaženjem, ali... on stiže do nje u dva duga koraka, dohvati je za nadlakticu, pa poče da petlja po njenom pojasu tražeći ključeve. „Ja, prokleto, nemam vremena za...“ Ostao je bez daha kada mu je oštar vrh njenog bodeža pod bradom zatvorio usta i podigao ga na prste.

„Ukloni ruku“, ledeno mu je saopštila. Uspeo je da virne ka njenom licu. Sada se više nije osmehivala. On joj pažljivo pusti nadlakticu. Medutim, ona nije smanjila pritisak sečivom. Odmahivala je glavom. „C, c, c... Ja jesam pokušavala da ti pružim izgovore jer nisi odavde, gušče, ali pošto si se sam odlučio za grubu igru... Ruke pored tela. Polazi.“ Vrh noža određivao je pravac. On se povlačio unazad na prstima da mu ne bi prerezala gušu.