Kruna mačeva

Ninaeva i Elejna izgleda nisu bile među njima, hvala Svetlosti. Iako je to značilo da su ga ribale jer je propustio večeru s kraljicom, o čemu su saznale kada se Tilin raspitivala da nije slučajno bolestan. A da bi sve bile gore...

„Molim te“, osmehivala se Elejna gotovo kao da je nije bolela reč koju izgovara, „moraš se potruditi da budeš u najboljim odnosima sa kraljicom. Nemoj biti napet. Uživaćeš u večeri s njom.“

„Samo nemoj činiti ništa što bi je moglo uvrediti," mrmljala je Ninaeva. Kod nje nije bilo sumnje da je povređuje što mora pristojno da se ponaša; obrve je skupljala od usredsređenosti, vilicu je stiskala, a ruke su joj se grčile od čežnje za povlačenjem pletenice. „Budi mekoobrazan makar jednom u svom htela sam da kažem, ne zaboravi da je ona vrlo pristojna žena, te nemoj da pokušavaš nijedan od tvojih – Svetlosti, znaš na šta mislim.“

Napet. Ha! Pristojna žena. Ha!

Nijedna od njih nije delovala nimalo zabrinuto što je protraćio celo poslepodne. Elejna ga je saučesnički tapšala po ramenu i zamolila ga je da pokušava još dan ili dva; to je sigurno bilo udobnije od bazanja Rahadom po ovoj jari. Ninaeva izreče potpuno isto, kao što žene čine, samo bez tapšanja po ramenu. Smesta su mu priznale kako nameravaju da taj dan provedu u pokušaju uhođenja Karidina, zajedno sa Avijendom, mada su izbegle njegova pitanja koga to misle da će možda prepoznati. Ninaeva se izlanula o tome, a Elejna ju je tako pogledala da je pomislio da će možda ipak doživeti da vidi kako Ninaeva dobija zaušku. Pokorno su prihvatile njegovo oštro upozorenje da ne gube iz vida svoje telohranitelje, a pokorno su mu dopustile i da vidi kako nameravaju da se preruše. Čak i posle Tomovog opisa, videti njih dve kako se iznenada pretvaraju u žene iz Ebou Dara pred njegovim sopstvenim očima, bilo je gotovo jednako užasavajuće koliko i njihova pokornost. Pa, Ninaevi je slabo uspevala ta pokornost; režala je kada je shvatila da je stvarno i mislio kada je rekao kako Aijelki nisu potrebni telohranitelji, ali primakla se prilično blizu. Zbog svake od tih žena, koje spuštaju ruke i pokorno mu odgovaraju, bio je napet. Obe zajedno – dok je Avijenda klimala glavom kao da to odobrava! – i on je bio presrećan da ih pošalje kud god da su pošle. Za svaki slučaj, ipak, nije obraćao pažnju na njihove iznenada skupljene usne kada ih je naterao da prvo prikažu svoje prerušavanje ljudima sa kojima ih je slao. Vanin je jedva dočekao priliku da bude jedan od Elejninih čuvara, neprekidno podižući pesnicu do čela, poput neke budale.

Debeljko nije mnogo saznao kada je sam išao u izviđanje. Samo dan ranije, iznenađujuće veliki broj ljudi došao je u posetu Karidinu, uključujući neke koji su nosili svilu, ali to nije bio nikakav dokaz da su sve to Prijatelji Mraka. Kad se sve sabere, taj je čovek ipak bio poslanik Belih plaštova; mnogo više ljudi koji su želeli da trguju u Amadiciji verovatno je išlo kod njega negoli kod zvaničnog izaslanika Amadicije, ko god on bio, ili ona. Vanin jeste rekao da su dve žene sasvim sigurno posmatrale Karidinovu palatu, takođe izraz njegovog lica kada se Avijenda odjednom pretvorila u treću ženu iz Ebou Dara bio je pravo čudo kao i jedan starac, kako mu se činilo, mada se taj tip pokazao iznenađujuće hitar. Vaninu nije uspelo da ga dobro odmeri iako ga je primetio najmanje tri puta. Kada su, konačno, Vanin i žene otišli, Met posla Toma i Džuilina da vide šta oni mogu otkriti u vezi s Džaihimom Karidinom i pogurenim sedokosim starcem koji se zanimao za Prijatelje Mraka. Ako hvatač lopova ne bude mogao da otkrije način kako saplesti i oboriti Karidina, onda on i ne postoji, a Tom je, činilo se, imao načina da sva govorkanja i prepričavanja prikupi zajedno pa da iz njih iscedi istinu. A sve to je bio lakši deo, naravno.

Već dva dana se znojio na toj klupi, uz povremenu šetnju do prolaza iza bojadžije, a jedino što se promenilo bilo je da je čaj ponovo postao još gori. Vino je inače bilo toliko loše da je Nalesin prešao na pivo. Prvoga dana krčmar im je ponudio ribu za podnevni obrok, ali sudeći po njenom mirisu, to je bio prošlonedeljni ulov. Drugoga dana ponudio im je paprikaš od ostriga. Met je pojeo pet činija istog, i pored parčića oklopa od školjki u njemu. Birgita je odbila i jedno i drugo.

Bio je iznenađen kada je stigla njega i Nalesina dok su žurili preko Trga Mol Hara tog prvog jutra. Sunce jedva da je izvirilo iznad vrhova krovova, ali ljudi i kola već su se raštrkali po trgu. „Mora da sam trepnula", smejala se. „Čekala sam tamo gde sam očekivala da ćete izaći. Ako vam ne smeta društvo...“