Kruna mačeva

„Nema potrebe za tim“, slabašno je izustio pokušavajući da se ne upilji u nju. „Oprošteno ti je; nije to bilo ništa.“ Najčudnije, međutim, bilo je što je Elejna gledala u Avijendu sve vreme dok se obraćala njemu; nije ni trepnula kada joj je on odgovorio, ali je ispustila ogroman uzdah olakšanja kada je Avijenda klimnula glavom. Žene su, jednostavno, bile čudne.

Tom je izvestio da Karidin često deli prosjacima, a osim toga, svaka mrvica priča o njemu u Ebou Daru bila je od vrste koja se dala očekivati, zavisno od toga je li govornik smatrao Bele plaštove čudovišnim ubicama ili istinskim spasiocima sveta. Džuilin je saznao da je Karidin kupio mapu Tarezinske palate, što je možda nagoveštavalo nekakve namere Belih plaštova za Ebou Dar, a moglo je da nagoveštava i da Pedron Nijal želi da gradi palatu za sebe i namerava da je napravi po uzoru na Tarezinsku. Ako je još uvek bio živ; gradom su se odjednom proširile priče o njegovoj smrti, a opet, polovina ih je tvrdila kako su ga ubile Aes Sedai, a druga polovina da je to učinio Rand, što je samo pokazivalo koliko vrede. Ni Džuilin ni Tom nisu uspeli da saznaju ni mrvicu o sedokosom starcu izrovašenog lica.

Razočaranje s Karidinom, razočaranje u posmatranju te krvave kuće, a što se palate ticalo...

Met je saznao kako će se stvari odvijati te prve noći kada se vratio u svoje odaje. Tamo je bio Olver, već nahranjen i sklupčan s Putovanjima Džaima Lakonogog u naslonjači, uz svetlost stojećih lampi, a nije bio nimalo uznemiren što je preseljen iz sopstvenih odaja. Madik je bio dobar koliko i njegova reč; dobar koliko i zlato koje je strpao u svoju kesu, u svakom slučaju. U sobi za durenje sada se nalazio Olverov krevet. Neka Tilin samo pokuša nešto kada je gleda dete! Međutim, ni kraljica nije bila zaludna. On se odšunjao do kuhinja poput lisice, provlačeći se od ugla do ugla, jureći niz stepenice i, pronašao je da nema nikakve hrane koja bi mogla da se dobije.

O, miris kuvanja ispunjavao je vazduh, pečenje se okretalo na ražnjevima u velikim kaminima, šerpe su ključale na ognjištima sa belim pločama, a kuvarice su otvarale pećnice da bi proverile ovo ili ono. Samo nije bilo hrane za Meta Kautona. Osmehnute žene u starinskim belim keceljama nisu obraćale pažnju na njegove osmehe i postavljale su mu se na put tako da nije mogao da se približi izvorima tih prelepih mirisa. Osmehivale su se i udarale su ga po prstima kada je pokušao da se domogne vekne hleba ili samo malo medene repe. Osmehivale su mu se i govorile mu kako ne sme da pokvari apetit pošto bi trebalo da večera sa kraljicom. Znale su. Svaka od njih je znala! Njegovo sopstveno crvenjenje, koliko i bilo šta drugo, oteralo ga je u njegove odaje, da gorko žali za onom užasnom podnevnom ribom. Zaključao je vrata za sobom. Žena koja je spremna da izgladni čoveka spremna je da pokuša bilo šta.

Ležao je na zelenom svilenom tepihu igrajući Zmije i lisice s Olverom, kada je ispod vrata proturena druga poruka.

Rečeno mije da je veći izazov uhvatiti goluba za krila, posmatrati ga kako pokušava da leprša, ali će, pre ili kasnije, izgladnela ptica sama sleteti na ruku. „Šta je to, Mete?“, pitao je Olver.

„Ništa“, Met je zgužvao poruku. „Još jednu igru?“

„O, da.“ Taj dečko mogao je da igra blesavu igru po ceo dan, samo ako mu se ukaže prilika. „Mete, jesi li probao onu šunku koju su spremali večeras? Nikada nisam okusio ništa...“

„Samo bacaj kockicu, Olvere. Samo bacaj krvavu kockicu.“

Vraćajući se za svoju treću noć u palati, usput je kupio hleb i masline i ovčiji sir, što je ispalo dobro. Kuhinje su i dalje imale svoja naređenja. Krvave žene su se zbilja glasno smejale dok su pronosile pladnjeve s mesom i ribom, koji su se pušili baš njemu nadohvat, i govorile su mu da ne kvari apetit.

Uspeo je da očuva dostojanstvo. Nije dočepao pladanj niti je pobegao. Samo je izveo svoj najbolji naklon, zamahnuvši zamišljenim ogrtačem. „Predivne gospe, vaša toplina i gostoljubivost prosto su me oborile s nogu.“ Njegov izlazak protekao bi daleko bolje da mu jedna kuvarica nije zagraktala iza leđa: „Kraljica će se gostiti pečenim pačetom vrlo uskoro, momče.“ Baš zabavno. Ostale žene su se toliko glasno smejale da mora da su se valjale po podu. Vrlo prokleto zabavno.

Hleb i masline i slani sir bili su vrlo dobar obrok, uz malo vode sa umivaonika da se sve to spere. Još od prvog dana u njegovim odajama više nije bilo vinskog punča. Olver je pokušao da mu ispriča o nekoj vrsti pečene ribe sa sosom od gorčice i suvim grožđem; Met mu je odvratio da ode i vežba čitanje.

Niko nije ubacivao poruke pod njegova vrata te noći. Niko nije čangrljao* bravom. Počeo je da pomišlja kako će se sve ovo dobro završiti. Sutradan je Praznik ptica. Po onome što je čuo o kostimima koje neki ljudi nose, podjednako i muškarci i žene, moguće je da će Tilin pronaći sebi novo pače koje će juriti. Neko će možda izaći iz te krvave kuće preko puta Ruže starijih i predati mu krvavu Zdelu vetrova. Stvari jednostavno moraju da se poprave.