Kruna mačeva

Bila je to Pola lično, Merililina sobarica, koja ulete delići knikseve i levo i desno. Vitka sedokosa žena obično je imala dostojanstvo koje je moglo da se nosi s dostojanstvom njene gospodarice, ali sada je delovala veoma zabrinuto, što je bilo i prirodno, jer je upala i pored Merililinih uputstava. Elejni nije bilo toliko drago što vidi nekoga još od... još od kada se Met Kauton pojavio u Kamenu Tira. Užasna pomisao. Ako Avijenda uskoro ne bude rekla da je zadovoljavajuće otplatila svoj toh, možda će morati da vidi hoće li molba tom čoveku da je napraši konačno okončati ovo mučenje.

„Kraljica lično donela je ovo“, zadihano objavi Pola, podigavši pismo zapečaćeno velikom crvenom grudvom voska. „Rekla je da će ga, ako ga smesta ne predam Elejni, ona lično uneti. Kazala je da je u vezi s detetovom majkom.“ Elejna gotovo da zaškrguta zubima. Sve služavke sestara oponašale su način na koji su njihove gazdarice govorile o Ninaevi i njoj, ali su ga retko koristile tamo gde bi ove mogle da ih čuju.

Besna, ona dočepa pismo ne čekajući da joj Merilila da dopuštenje ako bi joj ga uopšte i dala pa palcem polomi pečat.

Moja gospo Elejna,

Pozdravljam kćer naslednicu Andora s radosnim vestima. Upravo mi je stiglo saznanje da je tvoja majka, kraljica Morgaza, živa i trenutno u gostima kod Pedrona Nijala u Amadoru, kao i da iznad svega želi da bude ponovno ujedinjena s tobom tako da se zajedno možete u slavi vratiti u Andor. Ja ti nudim pratnju između bandi koje su sada raštrkane po Altari, tako da možeš stići do svoje majke bezbedno i što je brže moguće. Oprosti na ovih nekoliko neveštih reči, nažvrljanih u žurbi, ali znao sam da ćeš želeti da saznaš ove predivne vesti što pre. Dok ne budem mogao da te ostavim pokraj tvoje majke,

Zapečaćeno Svetlošću,

Džaihim Karidin

Papir joj se zgužvao u ruci. Kako se usuđuje! Bol zbog majčine smrti, kad nije čak bilo ni tela koje bi se moglo pokopati, samo što je počeo da jenjava, a Karidin se usudio da joj se ruga na ovakav način? Prigrlivši Istinski izvor, ona odbaci gadne laži od sebe, pa poče da usmerava; vatra zapucketa u vazduhu, toliko vrela da su samo prašina i pepeo pali na plavo-zlatne pločice patosa. Toliko za Džaihima Karidina. A što se tiče ovih... žena! Hiljadugodišnji ponos andorskih kraljica izlio joj se u kičmu čeličeći je.

Merilila sunu na noge. „Nije ti data dozvola da usmeravaš! Otpustićeš taj...!“ „Ostavi nas, Pola“, reče Elejna. „Sada.“ Služavka se zapiljila, ali Elejnina majka dobro ju je naučila zapovedničkom glasu, glasu kraljice na prestolu. Pola se spustila u kniks i krenula pre nego što je i shvatila šta radi. Kad se već pokrenula, oklevala je samo na trenutak pre nego što je žurno izletela napolje zatvorivši vrata za sobom. Šta god da će se dogoditi, očito je da je to bilo samo za Aes Sedai.

„Šta te je spopalo, dete?“ Čist bes provalio je ispod ostataka Merililine istanjene hladnokrvnosti. „Smesta da si otpustila Izvor ili ću, kunem ti se, ovog trenutka sama dohvatiti papuču!“

„Ja sam Aes Sedai.“ Te reči nahrupiše poput lavine, a Elejna je to i nameravala. Karidinove laži i ove žene. Merilila koja preti da upotrebi papuču na njoj? One će morati da priznaju njeno pravo da bude sestra. Ona i Ninaeva su pronašle Zdelu! Kao da jesu, u svakom slučaju, a dogovori o njenoj upotrebi upravo su se odvijali. „Vi predlažete da nas kaznite jer smo nabasale na tajnu koju bi samo sestre trebalo da znaju, ali nijedna od vas nije se potrudila da mi saopšti tu tajnu kada sam uzdignuta u šal. Predlažete da me kaznite kao da sam polaznica ili Prihvaćena, ali ja sam Aes Sedai. Do šala me je uzdigla Egvena al’Ver, Amirlin koju tvrdite da služite. Ako poričete da smo Ninaeva ja Aes Sedai, onda poričete i Amirlin Tron koja nas je poslala da pronađemo Zdelu vetrova, što smo i učinile. Ia to neću da trpim! Ja prozivam tebe, Merilila Seandevin. Povinuj se volji Amirlin Tron, ili ću ja tražiti presudu za tebe kao pobunjenog izdajnika!“

Merilili oči gotovo da su iskočile, a usta su joj visila razjapljena, ali ona je delovala potpuno staloženo naspram Kejrejn ili Sarejte, koje su izgledale kao da će se ugušiti od neverice. Samo je Vandena delovala blago iznenađena, s prstom zamišljeno naslonjenim na usne, pod lagano raširenim očima, dok je Adeleas sedela nagnuta napred, proučavajući Elejnu kao da je prvi put vidi.