Kruna mačeva

Elejna odmahnu glavom. „Kejrejn, ima li čaja u tom čajniku?“ Kejrejn se malo trže. „Mislim da bi Adeleas i Vandena volele da nakvase grlo.“ Domanka nije baš pogledala u još uvek ukočenu Merililu pre nego što je otišla do stola gde su se nalazili srebrni čajnik i šolje. „To još uvek ne objašnjava zbog čega“, nastavila je Elejna. „Zbog čega je znanje o njima tako duboko čuvana tajna? Zbog čega nisu odavno rasturene?"

„Pa, zbog pobegulja, naravno.“ Adeleas je progovorila kao da je to najočitija stvar na celom svetu. „Činjenica je da su ostala okupljanja slomljena čim su bivala pronađena poslednje pre oko dve stotine godina ali Srodnice se drže u malom broju i u tišini. Poslednje društvo nazivalo je sebe Kćerima tišine, a teško da su se mogle nazvati tihim. Samo njih dvadeset i tri, sve u svemu, divljakuše koje su bile pokupile i uvežbale reda radi dve bivše Prihvaćene, ali one...“

„Pobegulje“, podstače je Elejna, preuzevši šolju od Kejrejn uz zahvalan osmeh. Ona nije tražila jednu za sebe, ali odsutno primeti da je žena prvu ponudila njoj. Vandena i njena sestra prilično su raspravljale o pobeguljama za vreme njihovog putovanja u Ebou Dar.

Adeleas zatrepta, pa se vrati nazad na temu. „Srodnice pomažu pobeguljama. Uvek imaju dve do tri žene koje paze u Tar Valonu. Kao prvo, one pristupaju gotovo svakoj ženi koja je odstranjena, a kao drugo, uspeva im da pronađu sve pobegulje, bilo da su polaznice ili Prihvaćene. U najmanju ruku, nijedna nije izašla sa ostrva bez njihove pomoći još od Troločkih ratova.“ „O, da“, reče Vandena kad je Adeleas zastala da bi uzela šolju od Kejrejn. Ona ju je prvo ponudila Merilili, ali Merilila je mlitavo sedela zureći u prazno. „Ako ijedna uspe da pobegne, pa, mi odmah znamo gde da je potražimo, a ona gotovo uvek završi nazad u Kuli sa željom da je nikada nisu zasvrbeli tabani. Sve dok Srodnice ne znaju kako mi znamo, u svakom slučaju. Jednom, kada bi se to dogodilo, vratile bismo se na dane pre Srodnica, kad su žene koje su bežale iz Kule mogle da odlutaju na bilo koju stranu. Brojevi su bili veći onda Aes Sedai, Prihvaćenih, polaznica i pobegulja pa su u nekim godinama dve od tri uspevale da pobegnu, a u drugim tri od četiri. Koristeći Srodnice, mi ponovo dohvatimo bar devet od njih deset. Sad valjda možeš da vidiš zbog čega je Kula čuvala Srodnice i njihovu tajnu kao neprocenjive dragulje.“

Elejna je mogla. Nijedna žena nije završila sa Belom kulom dok ova nije završila s njom. Osim toga, nije štetilo ugledu Kule i glasu o njenoj nepogrešivosti ako uvek uhvati one koje pobegnu. Gotovo uvek. Pa, sada je znala.

Ona ustade, a na njeno zaprepašćenje, Adeleas učini isto, kao i Vandena koja je odmahnula na čaj koji joj je Kejrejn ponudila, i Sarejta. Čak i Merilila, trenutak kasnije. Sve su gledale u nju pune iščekivanja, uključujući Merililu.

Vandena primeti njeno iznenađenje, pa se osmehnu. „Još jedno što bi trebalo da znaš. Mi smo svađalački nastrojena rulja, na mnogo načina, mi, Aes Sedai; svaka od nas je ljubomorna na svoje mesto i povlastice, ali kada neko ko je postavljen iznad nas zbilja i stoji iznad nas, obično je pratimo prilično pokorno, većim delom. Koliko god da gunđamo na njene odluke kada smo same.“

„Šta, pa mi to stvarno radimo", srećno promrmlja Adeleas, kao da je upravo nešto otkrila.

Merilila duboko udahnu, za trenutak se posvetivši poravnavanju sopstvenih sukanja. „Vandena je u pravu“, rekla je. „Ti stojiš nad nama sama po sebi, a moram da priznam, čini se i da si postavljena iznad nas. Ako naše ponašanje zaslužuje pokoru... Pa, ti ćeš nam reći ako je to tako. Kuda treba da te pratimo? Ako smem da pitam?“ Ništa od toga nije bilo podrugljivo; ako ništa drugo, njeno obraćanje bilo je pristojnije nego ijedno koje je Elejna pre toga čula od nje.

Pomislila je kako bi svaka Aes Sedai koja je ikada živela bila ponosna kad bi mogla da obuzda svoje lice tako dobro kao što je to njoj tada pošlo za rukom. Sve što je ikada želela od njih bilo je da joj priznaju kako je stvarno Aes Sedai. Za trenutak se borila sa sopstvenim porivom da se pobuni kako je premlada, kako nema dovoljno iskustva. „Ne možeš vratiti med u saće“, tako joj je Lini govorila kada je bila devojčica. Ni Egvena nije bila nimalo starija.

Duboko udahnuvši, ona im se toplo osmehnu. „Prvo što treba da pamtimo jeste da mi jesmo sestre, u svakom značenju te reči. Moramo raditi zajedno; Zdela vetrova suviše je važna da bi se prihvatalo bilo šta manje.“ Nadala se da će jednako oduševljeno klimati glavama i kada im bude saopštila šta Egvena namerava da učini. „Možda bi trebalo da ponovo sednemo.“ Sačekale su na nju, pre nego što su se ponovo zavalile na svoja mesta. Nadala se da Ninaevi ide dobro, makar deseti deo od ovog. Kada bude saznala za ovo, Ninaeva će se onesvestiti od zaprepašćenja. „I ja imam ponešto da vam saopštim o Srodnicama."