Kruna mačeva

Usmerivši, Elejna ponese jednu od visokih naslonjača do sebe, pa sede, nameštajući suknje. „Možeš i ti da sedneš, Merilila.“ Još uvek je koristila zapovednički glas izgleda da su je jedino tako čule ali bila je iznenađena kada se Merilila stvarno lagano skljokala piljeći u nju razrogačenih očiju.

Spolja, to je bila smirena, hladna spoljašnjost, ali iznutra, bes je penio u njoj. Ne, on je ključao. Tajne. Oduvek je smatrala da Aes Sedai čuvaju previše tajni, čak i jedne od drugih. Pogotovo jedne od drugih. Istina, i ona sama je krila nekoliko, ali samo iz nužde, a ni to od onih koji su morali da ih znaju. A te žene su pomislile da one mogu da kažnjavaju nju'. „Tvoja punomoć potiče od Hola Kule, Merilila, Ninaevina i moja od Amirlin Tron. Naša nadjačava tvoju. Od sada, dobijaćeš uputstva od Ninaeve ili od mene. Mi ćemo, naravno, pažljivo saslušati svaki savet koji biste mogle da nam ponudite.“ Ona je pre toga mislila da je Merilila razrogačila oči, ali ovo sad...

„Nemoguće“, zamuca Siva. „Ti si...“

„Merilila!“, oštro je prekide Elejna nagnuvši se napred. „Da li ti još uvek poričeš prevlast svoje Amirlin? Da li se još uvek usuđuješ?“ Merilila je bezglasno pomerala usne. Ovlažila ih je. Isprekidano je odmahivala glavom. Elejna oseti ushićenje; sve to brbljanje o Merililinom primanju naređenja bile su trice i kučine, naravno, ali nju hoće priznati. I Tom i njena majka, oboje su joj govorili kako mora početi zahtevajući deset da bi dobila jedan. Ipak, to nije bilo dovoljno da joj oslabi ljutnju. Bilo joj je na pameti da sama dočepa papuču i proveri koliko daleko može ovo da izgura. Samo, to bi sve uništilo. One bi se tada vrlo brzo prisetile njenog uzrasta i koliko je malo vremena prošlo otkada je skinula haljinu polaznice; mogle bi čak da počnu da razmišljaju o njoj kao o budalastom detetu. A ta pomisao ponovo joj je razbuktala bes. „Dok ti u tišini razmisliš šta je još potrebno da mi se saopšti sada, kad sam Aes Sedai, Merilila, Adeleas i Vandena će me uputiti u tu tajnu na koju sam nabasala. Pokušavaš li ti to da mi kažeš kako su Aes Sedai znale za Kružok te Srodnice, kao što ih vi nazivate sve vreme?“ Jadna Riejna i njene nade da neće upasti u oči Aes Sedai.

„Onoliko koliko su mogle sebe da nateraju na prilaženje sestrama, pretpostavljam“, odgovori Vandena. Pažljivo. Ona je sada proučavala Elejnu jednako pažljivo kao i njena sestra. Iako je bila Zelena, ponašala se skoro istovetno kao Adeleas. Kejrejn i Sarejta delovale su omamljeno, a njihove oči pune neverice prelazile su od tihe Merilile crvenih obraza do Elejne i nazad.

„Čak i tokom Troločkih ratova žene su padale na ispitima, ili nisu imale dovoljno snage, ili su bivale odstranjene iz Kule iz bilo kojeg od uobičajenih razloga.“ Adeleasin govor je poprimio ton predavanja, ali nije bio uvredljiv. „Uzevši u obzir tadašnju situaciju, nije ni čudo što su se neke bojale da se same otisnu u svet, niti što su možda bežale u Baraštu, kako se tada nazivao grad koji je ovde u to vreme postojao. Mada je glavni deo Barašte, naravno, bio tamo gde se sada nalazi Rahad. Iako od Barašte nije ostao ni kamen na kamenu, Troločki ratovi nisu zbilja zahvatili Eharon do kasnije, ali na kraju, Barašta je pala potpuno kao i Barsin ili Šemal, ili...“

„Srodnice...“, nežno je prekide Vandena, a Adeleas zatrepta ka njoj, pa potom klimnu glavom. „Srodnice su opstale čak i kada je Barašta pala, na isti način kao i ranije, prihvatajući divljakuše i žene odstranjene iz Kule.“ Elejna se namršti; gazdarica Anan takođe je rekla da Srodnice prihvataju divljakuše, ali Riejnina najveća briga, činilo se, bila je da joj ona i Ninaeva dokažu kako to nisu.

„Nijedna nije ostajala dugo“, dodade Adeleas. „Pet godina, možda deset; onda je, pretpostavljam, bivalo kao i sada. Jednom kada shvate da njihova grupica nije zamena za Belu kulu, one odu i postanu seoske Vidarice ili Mudre ili nešto slično, ili jednostavno zaborave na Moć, prestanu da usmeravaju, pa se okrenu zanatima ili trgovini. U svakom slučaju, one nestaju, da se tako izrazim.“ Elejna se pitala kako iko može tako da zaboravi Jednu moć; poriv da se usmerava, primamljivanje Izvora, uvek je bilo tu, kada se jednom nauči kako se to radi. Činilo se, međutim, da Aes Sedai zbilja veruju kako neke žene mogu to da ostave za sobom, jednom kada otkriju kako neće postati Aes Sedai.

Vandena ponovo preuze objašnjavanje; sestre su često govorile nadopunjavajući se, svaka od njih glatko je nastavljala tamo gde je druga zastala. „Kula je znala za Srodnice gotovo od početka, možda i od samog početka. Isprva, nema sumnje, Ratovi su bili važniji. A i pored toga što su se nazivale Srodnicama, one su činile baš ono što i želimo od takvih žena. Ostale su prikrivene, tajeći čak i činjenicu da mogu da usmeravaju, nisu nimalo privlačile pažnju na sebe. Godinama, čak su slale dojave u tajnosti, naravno; vrlo pažljivo kada bi neka od njih naletela na neku ženu koja je lažno nosila šal. Rekla si nešto?“