Kruna mačeva

Met ušeta, gurajući vitku služavku, koje se Elejna sećala, pred sobom. „Pomislio sam da ste možda ovde.“ Drsko se kezio, ne obraćajući pažnju na Derisine mrke poglede, pa je nastavio: „Kada sam pronašao celu gomilu Zaštitnika kako piju u meni najneomiljenijoj krčmi. Upravo sam se vratio posle praćenja jedne žene u Rahad. S poslednjeg sprata zgrade u kojoj niko ne živi, da budem precizan. Pošto je otišla, a taj pod je bio vrlo prašnjav, odmah sam mogao da vidim u kojoj sobi je bila. Postoji jedan užasno veliki 'zarđali katanac na vratima, ali spreman sam da se opkladim u hiljadu kruna naspram šuta u zadnjicu da je vaša Zdela iza njih.“ Deris nacilja ne bi li ga šutnula, a on je odgurnu, izvadivši joj nožić iz pojasa, pa se njime poigravao na dlanu. „Hoće li neka od vas da objasni ovoj divljoj mački na čijoj sam ja strani? Ovih dana me uznemiravaju žene s noževima."

„Već znamo sve o tome, Mete“, reče Elejna. Pa, upravo je trebalo da saznaju sve o tome, ali zapanjeni izraz njegovog lica bio je neprocenjiv. Osetila je nešto od Birgite. Druga žena posmatrala ju je bez ikakvog posebnog izraza lica, ali mali čvor osećanja u zadnjem delu Elejnine glave zračio je neodobravanje. Avijendi se ovo verovatno isto neće dopasti. Otvaranje usana u tom trenutku bilo je, verovatno, nešto najteže što je Elejna ikada učinila. „Mada, moram da ti zahvalim, Mete. U potpunosti je tvoja zasluga što smo pronašle ono za čim smo tragale.“ Njegovo zaprepašćeno lice, otvorenih usta, gotovo da je bilo vredno tog mučenja.

Brzo je sklopio usta, mada ih je ponovo otvorio da bi rekao: „Onda hajde da iznajmimo brodić i da odemo i pokupimo tu krvavu Zdelu. Uz malo sreće, moći ćemo da napustimo Ebou Dar još večeras.“

„To je besmisleno, Mete. I nemoj mi reći da te potcenjujem. Nećemo da se vučemo po Rahadu u tami, a Ebou Dar nećemo napustiti dok ne upotrebimo Zdelu.“

On je pokušao da se raspravlja, naravno, ali Deris je iskoristila priliku kada je njegova pažnja bila na drugoj strani i ponovo je pokušala da ga šutne. On se sakrio iz Birgite, urlajući da mu neko pomogne, dok ga je vitka žena proganjala.

„Je li on tvoj Zaštitnik, Elejna Sedai?“, sumnjičavo je pitala Riejna. „Svetlosti, nije! Birgita je.“ Riejna razjapi usta. Odgovorivši joj na pitanje, Elejna joj uputi svoje; nije sebe mogla da natera da ga postavi nekoj drugoj sestri: „Riejna, ako ti ne smeta da mi kažeš, koliko ti je godina?“

Žena je oklevala, gledajući u Meta, ali taj je još uvek bio zauzet izbegavanjem Deris i držanjem iskežene Birgite između sebe i ove. „Moj sledeći imendan“, odgovori Riejna kao da je to najobičnija stvar na svetu, „biće moj četiri stotine i dvanaesti.“

Merilila se načisto onesvestila.

32 Zapečaćeno za Plamen

Elaida do Avrinji a’Roihan sedela je poput kraljice na Amirlin tronu – visokoj, lozama izrezbarenoj stolici, sada samo u šest umesto u sedam boja – ogrnuta ešarpom sa šest različito obojenih pruga, prelazeći pogledom po kružnoj Dvorani kule. U odaji ispod ogromne kupole, na kružno raspoređenim postoljima sa stepenicama, obojena sedišta Predstavnica bila su pregrupisana, razmaknuta tako da su sada pokazivala samo šest, umesto sedam Ađaha, a osamnaest sestara poslušno je stajalo pred njima. Mladi al’Tor tiho je klečao pored Amirlin trona; on neće progovoriti, osim ako mu to ne bude dopušteno, što se danas neće dogoditi. Danas, on je samo bio još jedan znak njene moći, a dvanaest najpovlašćenijih sestara sijalo je u vezi koju je nadzirala ona lično, a koja ga je čuvala na sigurnom.

„Postignuta je većinska saglasnost, majko“, pitomo joj pored ramena saopšti Alvijarin, pokorno se naklonivši kraj naslona s Plamenom na vrhu.