Kruna mačeva

„Mi smo samo grupica prijateljica. Ništa nismo učinile, sasvim sigurno ništa što bi nanelo bilo kakvu štetu Aes Sedai. Zakleću se u to, šta god da vam je ta devojka ispričala. Mi bismo vas obavestile o njoj, ali bile smo uplašene. Samo smo se sastale da bismo porazgovarale. Ona ima prijateljicu, Aes Sedai. Jeste li uhvatile i nju? Mogu da ti je opišem ako želiš, Aes Sedai. Šta god da poželiš, mi ćemo učiniti. Kunem se, mi...“

Merilila glasno pročisti grlo. „Ti se zoveš Riejna Korli, ako se ne varam?“ Riejna se zgrči i prošaputa da je to tačno, i dalje gledajući u patos pod nogama Sive sestre. „Bojim se da ćeš morati da se obratiš Elejni Sedai, Riejna."

Riejna trže glavu nagore na potpuno zadovoljavajući način. Buljila je u Merililu, a onda vrlo polako okrenula oči, koje kao da su joj prekrivale celo lice, ka Elejni. Ovlažila je usne. Duboko, dugo je udahnula. Okrenuvši se na kolenima da bude naspram Elejne, ona ponovo pognu glavu. „Molim tvoj oproštaj, Aes Sedai“, reče ona s mukom. „Ja nisam znala. Ja nisam mogla...“ Još jednom dugačak, beznadežan udah. „Kakvu god kaznu da odrediš, mi ćemo je poslušno prihvatiti, naravno, ali molim te, preklinjem te da poveruješ kako...“

„Ma ustaj“, nestrpljivo je prekide Elejna. Želela je da natera ovu ženu da je prizna isto koliko je to želela od Merilile i ostalih, ali smučilo joj se ovo balavljenje. „Baš tako. Podigni se na noge.“ Sačekala je dok se Riejna nije povinovala, a onda pređe preko i sede u ženinu stolicu. Nije bilo potrebe za razmetanjem, ali nije želela bilo kakve sumnje u to koja od njih je glavna. „Poričeš li još uvek znanje o Zdeli vetrova, Riejna?“

Riejna raširi ruke. „Aes Sedai“, reče ona prostodušno, „nijedna od nas ne bi nikada koristila ter’angreal, a još manje angreal ili sa’angreal.“ Prostodušna i lukava poput lisice u gradu. „Uveravam te, mi ne pokušavamo da budemo ništa što bi iole podsećalo na Aes Sedai. Mi smo samo ovih nekoliko prijateljica koje vidiš, povezane time što nam je nekada bilo dopušteno da stupimo u Belu kulu. To je sve.“

„Samo nekoliko prijateljica", suvo uzvrati Elejna preko isprepletanih prstiju. „I Gejrnija, naravno. I Berovajna, i Deris, i Alisa.“

„Da“, oklevajući je priznala Riejna. „I one.“

Elejna vrlo polako odmahnu glavom. „Riejna, Bela kula zna za tvoje Srodnice. Kula je to oduvek znala.“ Tamnoputa žena koja je ličila na Tairenku, iako je nosila plavo-beli svileni prsnik sa oznakom zlatarskog esnafa, ispusti prigušeni krik, pa prisloni obe punačke šake sebi na usta. Vitka posedela Saldejka s crvenim pojasom skljoka se uz uzdah, da se pridruži plavokosoj na patosu, a još dve su se lelujale kao da će i one za njima.

Što se nje ticalo, Riejna je pogledala ka sestrama pored vrata radi potvrde, i ugledala ju je, ili joj se tako činilo. Merililino lice bilo je više ledeno nego dostojanstveno, a Sarejta je svoje iskrivila pre nego što je uspela da se zaustavi. Obe, Vandena i Kejrejn, imale su stisnute usne, a činilo se da im se čak i Adeleas priključila, okrećući glavu tamo-amo da prouči žene pokraj zida kao što bi to činila sa insektima koji su joj dotada bili nepoznati. Naravno, ono što je Riejna videla, i ono što se zbilja tamo nalazilo, nije bilo isto. One su sve prihvatile Elejninu odluku, ali nijedna količina „Da, Elejna...“ nije mogla da ih prisili da im se ta odluka i dopadne. Stigle bi ovamo još pre dva sata da nije bilo gomile: „Ali, Elejna...“ ubačenih u razgovor. Ponekad je vođstvo značilo i prikupljanje stada.

Riejna se nije onesvestila, ali strah joj je prekrio lice, a ona je preklinjući podigla ruke. „Nameravate li da uništite Srodnice? Zašto sada, posle toliko vremena? Šta smo to učinile pa ste se sada obrušile na nas?“

„Niko neće da vas uništava", reče joj Elejna. „Kejrejn, pošto niko drugi neće da pomogne ovim dvema, hoćeš li ti, molim te?“ Poskakivanja i crvenenja raširiše se po sobi, i pre nego što je Kejrejn stigla i da se pomeri, po dve žene klečale su iznad svake koja se onesvestila, podižući je i mašući joj pod nosom mirišljavim solima. „Amirlin Tron želi da svaka žena, koja može da usmerava, bude vezana za Kulu“, nastavi Elejna. „Ponuda je otvorena za bilo koju od Srodnica koja želi da je prihvati."

Da je izatkala tokove Vazduha oko svake od ovih žena, ne bi ih bolje zaledila. Da je čvrsto pritegla te tokove, ne bi mogla da dobije toliko izbuljenih očiju. Jedna od žena koje su se onesvestile odjednom teško udahnu i zakašlja se, odgurnuvši u stranu malu bočicu s mirišljavim solima, koja je predugo stajala mirno. To oslobodi sve njih, ali i poplavu glasova.

„Ipak ćemo moći da postanemo Aes Sedai?“, uzbuđeno je pitala Tairenka u zlatarskom prsniku, a u isto vreme žena okruglog lica, s crvenim pojasom koji je bio najmanje dvostruko duži nego kod bilo koje druge, ulete s rečima: „Pustiće nas da učimo? Ponovo će nas podučavati?“ Poplava bolno čežnjivih glasova. „Moći ćemo stvarno?“, ili „Zbilja će nam dopustiti?“, sa svih strana.