Kruna mačeva

„ A kako da dođem do nje?“, Alvijarin je nakrivila glavu, ledeno radoznala. „Nijedna od nas ne može da Putuje. Brodovi mogu iskrcati Tovejn i njenu pratnju na obale Andora svakog dana, sada, ako to već i nisu učinili. Rekla si joj da se raštrkaju u male skupine i da izbegavaju sela, kako ne bi upozorile na svoje prisustvo. Ne, Elaida, bojim se da će Tovejn ptikupiti svoje snage blizu Kaemlina i napasti Crnu kulu, a da joj od nas neće stići ni reč.“

Elaida zasopta. Ta ju je žena upravo nazvala po imenu! Ali, pre nego što je stigla da plane od uvređenosti, stiže je još gori udarac.

„Čini mi se da si u gadnim nevoljama, Elaida.“ Hladne oči zurile su u Elaidine, a ledene reči glatko su tekle sa Alvijarinih nasmešenih usana. „Pre ili kasnije, Dvorana će saznati za propast sa al’Torom. Galina bi mogla da zadovolji Dvoranu, verovatno, ali sumnjam da će Kovarla biti dovoljna: želeće nekoga... istaknutijeg... ko će za to platiti. A pre ili kasnije saznaćemo i za Tovejninu sudbinu. Onda će biti prilično teško zadržati ovo na tvojim ramenima.“ Nezainteresovano, ona namesti ešarpu Amirlin oko Elaidinog vrata. „U stvari, to će biti nemoguće, ako ubrzo saznaju za to. Bićeš umirena, za primer, kao što si želela da učiniš sa Sijuan Sanče. Ali možda ima vremena da se povratimo, ako budeš slušala svoju Čuvarku. Moraćeš da prihvatiš dobar savet.“

Elaida je osećala da joj se jezik zaledio. Pretnja nije mogla biti jasnija. „Ono što si večeras čula Zapečaćeno je za Plamen“, reče ona ukočeno, ali znala je da su te reči beskorisne i pre nego što ih je izgovorila.

„Ako nameravaš da odbiješ moj savet...“ Alvijarin zastade, a onda poče da se okreće da bi otišla.

„Čekaj!“ Elaida povuče ruku koju je nesvesno ispružila. Da ostane bez ešarpe. Umirena. Čak i posle toga naterale bi je da zavija. „Kakav...?“ Morala je da se zaustavi i da proguta knedlu. „Kakav savet mi nudi moja Čuvarka?“ Mora da postoji neki način da se ovo zaustavi.

Uzdahnuvši, Alvijarin joj se ponovo približila. Još više, u stvari, preblizu za bilo koga ko stoji u prisustvu Amirlin; suknje su im se gotovo dodirivale. „Prvo, bojim se da ćeš morati da prepustiš Tovejn njenoj sudbini, bar u ovom trenutku. A isto tako Galinu ili bilo koju drugu, bilo da su je zarobili Aijeli ili Aša’mani. Bilo kakav pokušaj spasavanja, u ovom trenutku, značio bi razotkrivanje.“

Elaida lagano klimnu glavom. „Da, uviđam to.“ Nije mogla da skrene svoje užasnute oči od zahtevnog pogleda te žene. Mora da postoji način! Nije moguće da joj se ovo događa!

„ A mislim i da je vreme da preispitaš svoju odluku o Straži Kule. Ne misliš li da bi Stražu, na kraju, ipak trebalo pojačati?"

„Ja... jasno vidim kako to treba da učinim.“ Svetlosti, mora da razmišlja!

„Do sada je dobro“, promrmlja Alvijarin, a Elaida pocrvene od bespomoćnog besa. „Sutra, lično ćeš pretresti Džosejnine odaje, kao i Ejdlornine.“

„Zašto bih, za ime Svetlosti, ja...“

Žena ponovo povuče njenu prugastu ešarpu, ovoga puta grubo, kao da će joj je otrgnuti ili joj njome prerezati vrat. „Izgleda da je Džosejn pronašla angreal pre nekoliko godina, a nikada ga nije predala. Ejdlorna je učinila nešto još gore, bojim se. Uzela je angreal iz jednog od skladišta bez prethodne dozvole. Kada ih budeš pronašla, smesta ćeš oglasiti njihove kazne. Nešto prilično kruto. A u isto vreme istaknućeš Dorejs, Kijoši i Fejrilajn kao uzore poštovanja zakona. Svakoj ćeš nešto pokloniti. Po jedan dobar novi konj biće dovoljan.“

Elaida se pitala hoće li joj oči iskočiti s lica. „Zašto?“ S vremena na vreme poneka sestra zadržala bi poneki angreal za sebe, ne poštujući zakon, ali pokora za to nije bila ništa jača od packe preko prstiju. Svaka je sestra poznavala to iskušenje. A ostalo! Posledice su bile očite. Svi će poverovati kako su Dorejs, Kijoši i Fejrilajn potkazale druge dve. Džosejn i Ejdlorna bile su Zelene, dok je Dorejs bila Smeđa, Kijoši Siva, a Fejrilajn Žuta. Zeleni ađah će poludeti od besa. Mogle bi čak da pokušaju i da se naplate ovim drugima, što će onda uzburkati njihove ađahe i... „Zbog čega želiš ovo da napraviš, Alvijarin?"

„Elaida, trebalo bi da ti je dovoljno što je to moj savet.“ Zadevajući, medeni led odjednom se pretvorio u hladno gvožđe. „Želim da te čujem kako mi saopštavaš da ćeš raditi ono što ti se kaže. U suprotnom, nema nikakve svrhe da se trudim kako bih zadržala tu ešarpu oko tvoga vrata. Kaži!“