Kruna mačeva

Ona ne bi ustala protiv Sijuan Sanče – pre svega, ona lično je tu devojku i predložila za Amirlin! – ali kada je to jednom bilo obavljeno i svi obrasci ispoštovani, koliko god da je to bilo oskudno, pomoći joj da pobegne u svakom slučaju je bila izdaja, a isto tako i namerno opozvati Amirlinino naređenje. Verovatno je i dopisivanje sa al’Torom potpadalo pod to, takođe; to je zavisilo od toga šta mu je pisano i s kojom namerom. Pronaći ko je menjao Amirlinino naređenje biće teško ako ne zna o kom naređenju se radi. Posle ovoliko vremena, saznati ko je pomogao Sijuan da pobegne bilo je verovatno koliko i saznati ko se dopisivao sa al’Torom. Toliko je golubova svakodnevno letelo u Kulu, ili iz nje, da se činilo kako perje pljušti sa neba. Ako je Elaida znala više od onoga što je rekla, očito je govorila vrlo uvijeno. Sve ovo kao da nije imalo smisla. Zbog izdaje Elaida bi ključala od besa, ali ona nije bila ljuta. Bila je napeta. I nestrpljiva da ode. I tajnovita, kao da nije želela da kaže sve što zna ili sumnja. Gotovo kao da se bojala da to učini. Kakva bi to vrsta izdaje učinila da Elaida bude napeta i uplašena? Smrt i propast cele Kule.

Poput delova kovačke mozgalice, sve se složilo na mesto, a Siejnine obrve kao da su pokušale da pobegnu iznad kose. Uklapalo se; sve se uklapalo. Osetila je kako joj se krv povlači iz lica; šake i stopala odjednom joj postadoše ledeni. Zapečačeno za Plamen. Rekla je da će ovo zadržati u svom srcu, ali sve se promenilo u odnosu na trenutak kada je izgovorila te reči. Ona je sebi dopuštala da se plaši samo kada je to bivalo logično, a upravo sada, bila je užasnuta. Nije mogla da se suoči sa ovim sama. Ali ko? Pod ovim okolnostima, ko? Ovaj odgovor pronašla je mnogo brže i jednostavnije. Bilo joj je potrebno malo vremena da se pribere, ali ubrzo se žurila iz svojih odaja i iz prostorija Belih hodajući mnogo brže nego što je to obično činila.

Sluge su, kao i uvek, žurile niz hodnike, mada je ona hodala tako brzo da je mnoge prošla pre nego što su uopšte mogli da počnu naklon ili da naprave kniks, ali činilo se da je manje sestara uokolo nego što bi bilo u ranim jutarnjim satima. Mnogo manje. Ipak, iako su mnoge zbog nečega ostajale blizu svojih prostorija, ovih nekoliko to su na neki način nadoknađivale. Sestre su plovile niz tapiserijama obložene hodnike, lica su im bila oličenje spokoja, a oči kao da su im se pušile. Tu i tamo po dve ili tri žene razgovarale su oštro gledajući uokolo da li ih neko možda sluša. Uvek po dve ili tri iz istog Ađaha. Još juče bila je sigurna da je viđala žene kako šire prijateljstvo među Ađasima. Bele bi trebalo da budu potpuno bezosećajne, ali ona nikada nije našla razlog da se potpuno zaslepi kao što su neke činile. Vazduh u Kuli je zbog sumnje ličio na vruć žele. To nije bilo ništa novo, nažalost Amirlin je to započela svojim oštrim merama, a govorkanja o Loganu samo su pogoršala stanje ali jutros se činilo da je gore nego ikada.

Tejlin Minli pojavi se iza ugla pred njom, zbog nečega sa šalom prebačen im ne samo preko ramena nego i niz ruke, kao da želi da pokaže zelene rese. Što se toga tiče, uvidela je da svaka Zelena koju je srela ovog jutra nosi svoj šal. Tejlin, zlatokosa, lepo građena i privlačna, ustala je da se obori Sijuan, ali ona je došla u Kulu kada je Siejn bila Prihvaćena, a ta odluka nije načela njihovo dugo prijateljstvo. Tejlin je imala svoje razloge, koje je Siejn prihvatala iako se nije slagala s njima. Danas, njena prijateljica je stala sumnjičavo je posmatrajući. Činilo se da se, u poslednje vreme, previše sestara na taj način posmatra. U neko drugo vreme ona bi se zaustavila, ali ne uz ovo od čega joj se činilo da će joj glava pući kao trula dinja. Tejlin je bila prijateljica, i mislila je da se može pouzdati u nju, ali samo mišljenje nije bilo dovoljno za ovo. Kasnije, ako bude moguće, ona će pristupiti Tejlin. Nadajući se da će to biti moguće, ona prođe pored Tejlin samo klimnuvši glavom.

U prostorijama Crvenih raspoloženje je bilo još gore, vazduh još gušći. Kao i kod drugih ađaha, bilo je mnogo više odaja nego sestara koje bi ih sada zauzimale tako je bilo već dugo, još pre nego što su prve pobunjenice pobegle ali Crvene su bile najveći od ađaha, a sestre su ispunjavale spratove koji su se još uvek upotrebljavali. Crvene su povremeno nosile šalove kada za to nije bilo potrebe, ali čak i ovde, sve do poslednje su mahale svojim crvenim resama kao da su barjaci. Razgovor se prekide kada Siejn priđe, a hladne oči pratile su je kroz mehur ledene tišine. Osetila se kao da je upadač u neprijateljsku oblast dok je prelazila preko tih posebnih pločica, belih sa suzom Plamena Tar Valona izrađenom u crvenoj boji. A opet, bilo koji deo Kule mogao je biti neprijateljska oblast. Posmatrano drugačije, ti grimizni plamenovi mogli su predstavljati crvene zmajske očnjake. Ona nikada nije poverovala u one nerazumne priče o Crvenima i lažnim Zmajevima, ali... Zbog čega ih nijedna od njih nije porekla?