Kruna mačeva

Siejn gotovo da ponovo podiže obrve, ali ona je pokušavala da sebi nametne pravilo da se ne iznenađuje više od jednom dnevno. „Bila sam obaveštena da Dvorana zaseda tek nakon toga, majko.“

„Da, da.“ Napustivši slike, Elaida odjedri do kamina. Siejn je oduvek gajila naklonost ka mačkama, pa su rezbarene drvene mačke svih vrsta prekrivale kamin, neke u najneverovatnijim položajima. Amirlin se namršti na tu izložbu, a onda čvrsto zažmuri i lagano protrese glavom. „Ali ti si ostala", reče ona brzo se okrenuvši. „Svaka Predstavnica koja nije bila obaveštena pobegla je iz Kule i pridružila se pobunjenicama. Osim tebe. Zašto?“

Siejn raširi ruke. „A šta sam drugo mogla da učinim nego da ostanem, majko? Kula mora biti cela.“ Ko god da je Amirlin, dodade ona u sebi. I šta fali mojim mačkama, ako smem da pitam? Ne da bi ona to ikada učinila naglas, naravno. Sirijla Begend bila je zastrašujuća nadzornica polaznica pre nego što je bila uzdignuta u Amirlin Tron, iste godine kada je ona sama zadobila šal, a mnogo više zastrašujuća Amirlin nego što bi Elaida bila, čak i sa zuboboljom. Siejn je imala prejako i preduboko uliveno u glavu ono što je ispravno da bi se to pomerilo zbog najobičnijeg prolaska godina. Ili zato što joj se ne dopada žena koja nosi ešarpu. Nije bilo nikakve potrebe da joj se Amirlin dopada.

„Kula mora ostati cela“, složila se Elaida, trljajući ruke. „Mora biti cela.“ Sad, zbog čega li je bila toliko uznemirena? Ona je imala devedeset i devet vrsta raspoloženja, a sva su bila čvrsta poput noža i dva puta oštrija, ali uznemirena ta žena nije bivala. „Ono što ću ti sada reći, Zapečaćeno je za Plamen, Siejn.“ Usta joj se prezrivo iskriviše, a ona slegnu ramenima, napeto čupkajući svoju ešarpu. „Kada bih znala kako da ovo pojačam, učinila bih to“, rekla je, glasom suvim poput jučerašnje prašine.

„Zadržaću tvoje reči u svom srcu, majko.“

„Hoću da ti... naređujem ti... da sprovedeš istragu. I moraš to zaista čuvati u svom srcu. Ako bi za ovo čulo pogrešno uvo, to bi moglo značiti smrt, ili propast cele Kule.

Siejn skupi obrve. Smrt i propast za celu Kulu? „U mom srcu“, ponovila je. „Hoćeš li da sedneš, majko?“ To je bilo pristojno, nalazile su se u njenim sopstvenim odajama. „Mogu li da ti ponudim malo čaja od nane? Ili punč od šljiva?"

Odmahnuvši rukom na ponudu za osveženje, Elaida zauze najudobniju naslonjaču, rukotvorinu Siejninog oca, koju joj je poklonio kada je dobila šal, iako su, naravno, jastuci promenjeni mnogo puta od tada. Amirlinina ukočena leđa i gvozdeno držanje učinila su da ta seoska stolica deluje kao presto. Veoma nezahvalno, ona nije dala Siejn dozvolu da i ova može da sedne, te je Siejn prekrstila ruke i ostala da stoji.

„Dugo i naporno sam razmišljala o izdaji, Siejn, pošto je mojoj prethodnici i njenoj Čuvarki dozvoljeno da pobegnu. Imale su pomoć za bekstvo.

Izdaja mora da je u srži toga, a bojim se da je samo neka sestra ili sestre -imala mogućnost da to izvede.

„Ta mogućnost sasvim sigurno postoji, majko.“ Elaida se namršti na prekidanje.

„Nikada ne možemo biti potpuno sigurne koja ima senku izdaje u svom srcu, Siejn. Eto, ja sumnjam da je neko sredio da jedan moj nalog bude opozvan. A imam razloga da verujem kako se neko samo za sebe dopisivao s Random al’Torom; do koje mere, ne bih mogla da kažem, ali to je sasvim sigurno izdaja mene, a time i izdaja Kule.“

Siejn je ćekala da čuje još, ali Amirlin joj samo uzvrati pogled, lagano poravnavajući svoje crvenim prošarane suknje, kao da je nije svesna. „Kakvu tačno istragu želiš da pokrenem, majko?“, upitala je lažno opuštena.

Elaida skoči na noge. „Zadužujem te da pratiš smrad izdaje, bez obzira kuda vodio, ili koliko visoko, pa čak i do Čuvarke lično. Šta god da otkriješ, do koga god da te dovede, izvestićeš samo Amirlin Tron, Siejn. Niko drugi ne sme da zna. Jesi li me razumela?"

„Shvatila sam tvoje zapovedi, majko.“

A to je, razmišljala je kada je Elaida otišla još brže nego što je ušla, bilo otprilike sve što jeste razumela. Zauzela je naslonjaču, koju je Amirlin napustila, da bi razmislila, s pesnicama skupljenim ispod brade, na isti način na koji je njen otac uvek sedeo kada je razmišljao. Sve se svodilo na logiku, na kraju krajeva.