Kruna mačeva

Sevana se okrenula s nevericom, samo da bi videla Kadara kako stoji tamo, a pored njega je bila ona žena – Aes Sedai – Majsija. Oboje su bili odeveni u tamnu svilu i nežnu čipku kao i pre šest dana, a svako od njih nosio je po jedan dobro nabijeni džak; ovi su im, okačeni o pantljike, neskladno visili s ramena. Kadar joj je svojom tamnom rukom pružao glatku belu palicu, otprilike stopu dugačku.

„Kako ste stigli ovamo?“, zahtevala je da zna, a onda je ljutito napućila usne. Očito je došao kao što je dolazio i ranije; ona je samo bila iznenađena njegovom pojavom usred logora. Dočepala je belu palicu koju joj je nudio, a on se, kao i uvek, povukao van dohvata njene ruke. „Zbog čega si došao?“, dodala je. „Šta je ovo?“ Malo tanja od njenog zgloba, palica je bila glatka osim što je nekoliko čudnih, izuvijanih znakova bilo utisnuto na zaravnjeni kraj. Na dodir je bila nešto kao slonovača, ili kao staklo. Vrlo hladna na dodir.

„Mogla bi da ga zoveš Štap zakletvi“, reče Kadar, pokazujući zube u pokušaju nečega što je, očito, trebalo da bude osmeh. „Tek juče mi je pao šaka, i odmah sam pomislio na tebe.“

Sevana čvrsto stisnu palicu da je ne bi odbacila od sebe. Svi su znali šta radi Štap zakletvi Aes Sedai. Pokušavajući da i ne razmišlja, a nekmoli govori, ona ga zadenu sebi za pojas i ukloni ruke od njega.

Rijle se mrštila na štap za Sevaninim pojasom, a oči su joj se podizale polako, hladno, ka Sevaninom licu. Terava namesti šal uz čangrljanje narukvica, pa se osmehnu napetim, stisnutim osmehom. Nijedna od njih nikada neće doći u priliku da dotakne palicu, a možda se to neće dogoditi nijednoj drugoj Mudroj. Ali tu je još uvek bila Galina Kazban. A ona će pući jednoga dana.

Vranooka Majsija, koja je stajala malo iza Kadara, slabašno se osmehnula, gotovo isto kao Terava. Ona je videla, i shvatila. Imala je dobru moć zapažanja, za jednog mokrozemca.

„Dođi“, reče Sevana Kadaru. „Pićemo čaj u mome šatoru.“ Sasvim sigurno neće s njim deliti vodu. Podigavši suknje, ona krenu krupnim koracima uz padinu.

Na njeno zaprepašćenje, Kadar je isto tako primećivao stvari. „Sve što ti je potrebno jeste da tvoja Aes Sedai...“ – svojim dugim nogama lako održavajući korak s njom, on iznenada iskezi zube ka Rijle i Teravi – „...ili bilo koja žena sposobna da usmerava, drži štap i izgovori kakvo god obećanje želiš, dok neko usmerava malo Duha u broj. Oznaku na kraju štapa“, dodao je uvredljivo izvivši obrve. „Možeš ga upotrebiti i da je oslobodiš, ali to je mnogo bolnije. Bar sam ja tako razumeo.“

Sevana lagano dotače palicu. Više staklo negoli slonovača, i vrlo hladna. „Radi li samo na ženama?“ Sagnula se da bi ušla u šator ispred njega. Mudre i vođe ratničkih društava bili su se razišli, ali je desetak gai'šaina drvoubica ostalo, strpljivo klečeći na jednoj strani. Niko nikada ranije nije držao desetinu gai'šaina, a ona ih je imala još. Mada će morati da smisli neko novo ime za njih, jer oni nikada neće skinuti belo.

„Na ženama koje mogu da usmeravaju, Sevana;“ rekao je Kadar, prateći je unutra. Taj joj se čovek obraćao neverovatno drsko. Njegove tamne oči sijale su očitim veseljem. „Moraćeš da sačekaš i da uhvatiš al’Tora pre nego što ti budem dao ono što će njega moći da zauzda.“

Zbacivši džak sa ramena, on sede. Naravno, ne na jastuke blizu njenih. Majsija se nije plašila da joj se sečivo ne zabije u rebra; naslonila se na lakat gotovo dodirujući Sevanu. Sevana ju je posmatrala sa strane, a onda nemarno olabavi vezice na sopstvenoj bluzi. Nije se sećala da je ta žena imala toliko zaokrugljeno poprsje. U stvari, i njeno je lice delovalo mnogo lepše. Sevana se trudila da ne škrguće zubima.

„Naravno“, nastavio je Kadar, „ako misliš na nekog drugog muškarca postoji ta stvarčica koja se naziva stolica Prinude. Vezati ljude koji ne mogu da usmeravaju mnogo je teže negoli učiniti to sa onima koji to mogu. Možda je stolica Prinude preživela Slamanje, ali moraćeš da sačekaš dok je ne pronađem.“

Sevana ponovo dodirnu palicu, a onda nestrpljivo naredi jednom od gai'šaina da donese čaj. Mogla je da čeka. Kadar je bio budala. Pre ili kasnije daće joj on sve što bude tražila od njega. A sada je ovaj štap mogao Majsiju da oslobodi od njega. Sigurno ga tada ta žena ne bi štitila. Zbog svojih uvreda, on će nositi crno. Sevana uze malu zelenu porcelansku šolju s poslužavnika koji je gai'šain držao i sopstvenim je rukama predade Aes Sedai. „Začinjen je nanom, Majsija. Videćeš da osvežava.“

Žena se osmehnula, ali te crne oči... Pa, ono što može da se učini s jednom Aes Sedai, može i sa dve. Ili više njih.

„Šta je sa putokutijama?“ ukočeno se raspitivala Sevana.