Kruna mačeva

Gomila Mudrih se razdvojila; okrenule su se da pogledom prate Teravu dok je žena s licem ptice-grabljivice krupnim koracima grabila ka Galini. Odjednom ponovo teško dišući, ovog puta od straha, Galina pokuša da se uzbatrga na noge. Vezanih ruku i oslabljenih mišića, uspela je samo da klekne kada se Terava nagla nad njom, dok su joj ogrlice od zlata i slonovače meko odzvanjale. Dohvativši Galinu za kosu, Terava joj oštro zabaci glavu. Viša od većine muškaraca, ta je žena to isto radila i kad su stajale, bolno izvijajući Galini vrat kako bi je naterala da pogleda Mudroj u lice. Terava je bila nešto malo jača u Moći od nje, kao malo koja žena, ali nije Galina podrhtavala zbog toga. Hladne plave oči usecale su se u njene sopstvene, držeći je čvršće od Teravine grube ruke; činilo se da joj ogoljuju dušu jednako lako kao što ju je ta Mudra držala. Ona još nije počela da preklinje, ni kada su je terale da hoda po ceo dan s jedva nekoliko kapi vode, niti kada su je terale da satima održava korak s njihovim trčanjem, pa čak ni kada je arlaukala pod njihovim šibama. Teravino nemilosrdno okrutno lice, koje ju je bezizražajno posmatralo, budilo je u njoj želju za preklinjanjem. Ponekad se budila usred noći, rastegnuta na četiri kočića za koje su je vezivali, budila se podrhtavajući od snova da će provesti ceo život u Teravinim rukama.

„Već je počela da se onesvešćuje“, reče ta Mudra okamenjenim glasom. „Napojte je i dovedite je.“ Okrenuvši se na drugu stranu, namestila je svoj šal, a Galina Kazban bila je zaboravljena sve dok ne bude potrebe da je se prisete; za Teravu, Galina Kazban nije imala važnosti koliko ni pas lutalica.

Galina nije pokušala da se podigne; do sada je dovoljno često bivala „napojena“. To je bio jedini način na koji su joj dopuštali da pije. Bolno je čeznula za vlagom, pa se nije opirala kada ju je jedna krupna Devica uhvatila za kosu i povukla joj glavu unazad. Samo je otvorila usta što je više mogla. Druga Devica, kojoj je ispupčeni ožiljak prelazio preko nosa i obraza, nagnula je mešinu za vodu i lagano je usula tanak mlaz u Galinina razjapljena usta. Voda je bila ustajala i topla, predivna. Grčevito je gutala, na čudan način, držeći rastvorene čeljusti. Koliko je imala potrebu da pije vodu, toliko je imala želju da pomeri lice pod taj tanki mlaz, da je pusti da joj se sliva preko obraza i čela. Umesto toga držala je glavu veoma mirno, tako da joj se svaka kap slila u grlo. Prosipanje vode bio bi povod za još jedno batinanje; prebile su je nadomak rečice široke šest koraka samo zato što je dopustila da joj se jedan gutljaj slije niz bradu.

Kada je mešina s vodom konačno odnesena, krupna Devica ju je uspravila na noge držeći je za vezane laktove. Galina zastenja. Mudre su prebacivale suknje preko ruku, otkrivajući popriličan deo nogu iznad mekih, do kolena visokih čizama. Nije moguće da će potrčati. Ne ponovo. Ne u ovim planinama.

Mudre su bez teškoća kasale napred, kao da su na potpuno ravnom tlu. Devica koju nije mogla da vidi prutom je ošinula Galinu preko zadnjeg dela butina, a ova se saplitala oponašajući trčanje, dok ju je krupna Devica upola vukla napred. Šibale su je preko nogu kad god bi se spotakla. Ako se ovakvo trčanje nastavi ostatak dana, one će se smenjivati, jedna će Devica preuzeti prut, a druga vuču. Naprežući se uz padine i gotovo klizajući nadole, Galina je trčala. Žućkasta planinska mačka sa smeđim prugama, krupnija od čoveka, zarežala je na njih s kamene litice tamo gore; bila je ženka – nije imala čuperke na ušima i šriokoj čeljusti. Galina je poželela da joj dovikne da beži, da nestane pre nego što je Terava uhvati. Aijelke su trčale pored iskežene životinje, nezainteresovane, a Galina je plakala od ljubomore zato što je mačka slobodna.

Ona će na kraju biti spasena, naravno; to je znala. Kula neće dozvoliti da bilo koja sestra ostane zarobljenica. Elaida ne bi dopustila da neko drži Crvenu. Sigurno će Alvijarin poslati spasioce. Neko će, bilo ko, doći da je spase od ovih čudovišta, pogotovo od Terave. Obećala bi bilo šta za to izbavljenje. Čak bi i održala ta obećanja. Ona je bila oslobođena Tri zakletve kada se pridružila Crnom ađahu, jer ih je zamenila drugim trojstvom, ali u tom trenutku zbilja je verovala kako bi održala obećanje, samo ako bi joj to donelo spas. Svako obećanje, svakome ko bi je oslobodio. Čak i nekom muškarcu.

Kada su se konačno pojavili tamni, niski šatori koji su se po boji slivali s pošumljenom padinom planine kao i ona mačka, dve su Device podupirale Galinu vukući je napred. Sa svih strana začuli su se povici, radosni povici dobrodošlice, ali Galinu su i dalje vukli, za Mudrima, dublje u logor. Još uvek je trčala, još uvek se spoticala.