Kruna mačeva

„Ti si da’tsang“, objavi neka Mudra okruglog lica koju nije poznavala, a žena koja je za šaku bila viša od Terave ponovi: „Ti si da’tsang.“

Teravino lice, nalik ptici grabljivici, moglo je biti istesano od drveta, ali njene oči, koje su bile prikovane za Galinu, optužujuće su svetlucale. Galina se osetila kao prikovana za mesto gde je klečala, nesposobna da pomeri ijedan mišić. Kao hipnotisana ptica koja posmatra kako joj se približava zmija. Niko je nikada ranije nije naterao da se tako oseća. Niko.

„Tri Mudre su govorile.“ Sevanin zadovoljni osmeh bio je gotovo dobrodošao. Teravino je lice bilo potpuno ukočeno. Toj ženi nije se dopadalo šta god da je bilo to što se upravo dogodilo. A nešto se jeste dogodilo, iako Galina nije znala šta. Osim što ju je to, izgleda, oslobodilo Terave. To je bilo više nego dovoljno u ovom trenutku. Više nego dovoljno.

Kada su joj Device prerezale veze i navukle joj crnu vunenu odeždu, bila im je toliko zahvalna da je gotovo nije ni bilo briga što su joj prvo iscepale ostatke košulje, baš pred tim muškarcima ledenih očiju. Debela vuna bila je vrela i svrbela je i grebala joj je povrede, a ona ju je dočekala dobrodošlicom kao da je svila. Iako ju je Mikara još uvek držala pod štitom, mogla je da se smeje kada su je Device izvele iz šatora. Nije joj trebalo mnogo da je ta čežnja potpuno napusti. Nije joj dugo trebalo da počne da se pita bi li joj klečanje pred Sevanom donelo išta dobro. Ona bi to učinila, samo da je mogla da dopre do te žene, osim što joj je Mikara jasno pokazala kako ne sme da se makne nikud osim tamo kuda joj je rečeno, kao ni da progovori nijednu reč osim ako joj se neko obrati.

Prekrštenih ruku, Sevana je posmatrala Aes Sedai, da’tsang, kako tetura niz padinu planine i zaustavlja se pored Device koja je čučala s prutom u šaci, da bi spustila kamen u obliku glave koji je držala u rukama. Crna kapuljača se za trenutak okrenula prema Sevani, ali se da’tsang brzo sagnula da podigne drugi krupan kamen i da s mukom pređe pedeset koraka do mesta gde ju je čekala Mikara praćena još jednom Devicom. Tu je ona spustila taj kamen, podigla sledeći, pa je nastavila da se tetura nazad. Da’tsang su uvek bili primoravani da se stide tako što su im se davali beskorisni poslovi; osim ako bude velike potrebe, toj ženi neće biti dopušteno da nosi ni šolju vode, ali će bespotrebni napori ispunjavati njene časove sve dok ne bude pukla od srama. Sunce će još dugo da se penje do zenita, a još je mnogo dana ležalo pred njima.

„Nisam očekivala da će sopstvenom izjavom sama sebe osuditi“, progovorila je Rijle pored Sevaninog ramena. „Efalin i ostale gotovo su sigurne kako je otvoreno priznala Desainino ubistvo.“

„Ona, je moja, Sevana“, Terava je stisnula zube. Ona je možda zarobila tu ženu, ali da’tsang ne pripada nikome. „Nameravala sam da je odenem u svilenu odeću gai'šaina“, progunđala je. „Šta je svrha svega ovoga, Sevana? Očekivala sam da ću morati da se raspravljam kako joj ne bi prerezali grkljan, a ne oko ovoga.“

Rijle zabaci glavu, a pri tom je postrance odmerila Sevanu. „Sevana namerava da je slomi. Vodile smo duge razgovore o tome šta bi trebalo učiniti ako zarobimo Aes Sedai. Sevana želi pitomu Aes Sedai koja će nositi belo i služiti joj. Mada, može da posluži i jedna Aes Sedai u crnom.“

Sevana pomeri šal, iznervirana zbog tona te žene. Nije joj se otvoreno podsmevala, ali bilo je vrlo jasno kako Sevana želi na neki način da upotrebi moć usmeravanja Aes Sedai kao da je njena sopstvena. To bi bilo moguće. Dvoje gai'šaina prođoše pored tri Mudre noseći između sebe ogroman, mesingom okovani kovčeg. Niski i bledoliki, muž i žena, nekada su bili lord i gospa u zemlji drvoubica. Njih su dvoje spuštali glave mnogo pokornije nego što bi ijedan Aijel u belom ikada uspeo, njihove tamne oči bile su ukočene od straha da im se ne uputi oštra reč, a nekmoli šiba. Mokrozemci su mogli da se pripitomljavaju kao konji.

„Ta je žena već pripitomljena“, čangrizala je Terava. „Pogledala sam joj u oči. Ona je ptica koja leprša u šaci, ali se plaši da poleti.“

„Za devet dana?“, s nevericom upita Rijle, a Sevana odlučno odmahnu glavom.

„Ona je Aes Sedai, Terava. Videla si kako joj je lice pobledelo od besa kada sam je optužila. Čula si kako se smejala kada je govorila o ubijanju Mudrih.“ Ona ispusti ljutit, siktav zvuk „ A čula si i kako nam je pretila.“ Ta je žena bila ljigava koliko i drvoubice, govorila je o nagradama i puštala je da pretnja ako se ne radi za nagrade odzvanja u tišini. Ali šta se drugo moglo i očekivati od Aes Sedai? „Trebaće vremena da je slomimo, ali ova će Aes Sedai preklinjati da sluša, pa makar mi za to trebala cela godina.“ A kad to konačno bude uradila... Aes Sedai nisu mogle da lažu, naravno; očekivala je da Galina porekne njene optužbe. Kada se, jednom, bude zaklela na poslušnost...

„Ako želiš da nateraš Aes Sedai da te sluša“, iza nje se oglasio muški glas, „ovo bi moglo da ti pomogne.“