Nebeski oganj

Zgrčio se i nabio ruke u džepove. Napipao je Moirainina pisma i polako ih izvadio. Rekla mu je da je to nešto o čemu bi trebalo da razmisli. Vratio je Tomovo u džep i slomio pečat na drugom. Stranice su bile gusto ispisane Moiraininim urednim rukopisom.

Ove reči će izbledeti nekoliko trenutaka pošto ti pismo više ne bude u rukama – navikao si već na slična upozorenja, zar ne? – i zato pazi šta radiš. To što čitaš ove redove verovatno znači da su događaji u luci protekli baš kao što sam i očekivala.

Zastao je, potpuno preneražen, pa odmah nastavio.

Od samog dolaska u Ruidean znala sam – nema potrebe da te zamaram detaljima, a i postoje tajne koje sam obećala da ću čuvati – da će jednoga dana u Kairhijen stići vesti o Morgazi. Nisam znala kakve će one biti – ako je to što smo čuli istina, neka se Svetlost smiluje njenoj duši; bila je samovoljna i tvrdoglava, a povremeno čak i naprasita kao lavica, ali sve to ne umanjuje činjenicu da je bila dobra i milostiva kraljica – ali sam zato znala da narednog jutra moramo biti u luci. Događaji su se mogli razviti u tri pravca, ali ako čitaš ovo pismo, to znači da više nema ni mene ni Lanfear.

Prsti mu se sklopiše oko ispisanih stranica. Znala je. Sve je znala, a ipak ga je dovela tu. Užurbano je razmotao zgužvano pismo i nastavio da čita.

Druga dva razvoja bila bi mnogo gora. U jednom bi te Lanfear ubila, a u drugom bi ti postao Lijus Terin Telamon i njen odani ljubavnik.

Nadam se da su Egvena i Avijenda prošle nepovređene. Znaš, ne znam šta će se događati posle ovoga, osim možda nekih sitnica koje se tebe ionako ne tiču.

Nisam mogla ništa od ovog da ti kažem, baš kao što nisam mogla ni Lanu. Čak ni da si imao izbora, ne znam šta bi ti na kraju odlučio. Izgleda da ljudi iz Dveju Reka nose u sebi mnogo sačuvanog maneterenskog materijala i da su po mnogo čemu slični onima iz Krajina. Kažu da bi Krajišnik radije dopustio da ga neko ubode nožem nego da rani ženu i da bi to smatrao sasvim ispravnim izborom. Nisam smela da te stavim u položaj da biraš između svog i mog života. Nije to bio strah, već pre duboko uverenje, koje se, priznaćeš, danas pokazalo ispravnim.

„Moj izbor, Moiraina“, promrmljao je. „Sam sam to odabrao.“