Nebeski oganj

Kola su se u međuvremenu zapalila. Rand je pokušao da potisne vatru, ali čim bi isisao vrelinu iz jednog plamena suknuo bi novi. Iako napravljene od kamena, vratnice počeše da se dime i siva kupola punila se gustim, kiselim dimom. Smrad je pekao Randove nozdrve i on se zakašlja. Osećao je peckanje i žarenje gde god mu je dim očešao kožu. Brže-bolje je razvezao tkanje kupole i razvejao ju je jer nije mogao da čeka da sama ispari. Potom je oko kola izatkao od Vazduha visoki dimnjak, bleštav poput stakla, i njime sproveo dim visoko iznad grada. Tek je onda oslobodio Lana. Nije hteo da mu da priliku da pode za Moirainom. Cela su kola već bila u plamenu, kao i vratnice, koje počeše da se tope kao da su od voska, ali Zaštitnika verovatno ni to ne bi moglo da zaustavi.

„Otišla je. Više ne osećam njeno prisustvo.“ Lan je ove reči izgovarao kao da ih kida iz grudi. Okrenuo se i bez osvrtanja pošao duž niza kola.

Rand pogleda za njim i vide Avijendu kako kleči i pridržava Egvenu. Pustio je saidin i potrčao ka njima. Dotle dalek, bol se sada svom silinom sručio na njega, ali on je nastavio da šepesavo juri napred. Video je i Asmodeana kako se osvrće, kao da očekuje da Lanfear iskoči iza nekih kola. Met je čučao i hladio Egvenu šeširom.

„Da li je...?“, upita kad se zaustavio kraj njih.

„Ne znam“, snuždeno će Met.

„Još diše.“ Avijenda je ovo rekla kao da nije sigurna koliko će to još potrajati, ali Egvenine se oči otvoriše kad se Amis i Bair grubo proguraše pored Randa, vodeći Melainu i Sorileu. Mudre se spustiše na kolena i stadoše da mrmljaju jedna s drugom, ali i same sa sobom, dok su pregledale devojku.

„Osećam.. zaustila je, pa zastala da proguta. U licu kao da joj nije bila ostala ni kap krvi. „Ja... Boli.“ Suza joj krenu iz oka.

„Naravno da boli“, odsečno će Sorilea. „Tako ti i treba kad se petljaš u muška posla.“

„Ona ne može s tobom, Rande al’Tore.“ Iako očigledno ljuta kao ris, žutokosa Melaina ga nije čak ni pogledala. Nije znao ljuti li se na njega ili zbog svega što se desilo.

„Ma biću ja... ko nova... samo da se malo odmorim“, prošaputa Egvena.

Bair nakvasi krpu vodom iz mešine i položi joj je na čelo. „Moraćeš ti mnogo da se odmaraš. Bojim se da večeras nećeš moći na sastanak s Ninaevom i Elejnom. Nećeš ti ni prići blizu Tel’aran’rioda dok ne ojačaš. Ne gledaj me tako, devojko. Ako treba, držaćemo tvoje snove na oku, a padne li ti na pamet da budeš neposlušna, prepustićemo te Sorileinoj brizi.“

„Mene samo jednom nećeš poslušati, pa nek si i sto puta Aes Sedai“, reče Sorilea, ali na strogom joj se, izboranom licu ipak pomaljalo i malo saosećajnosti. Egvenino je bilo samo ozlojeđeno.

„Pa, bar se ja osećam dovoljno dobro da učinim ono što se mora“, na to će Avijenda. Ruku na srce, nije izgledala mnogo bolje od Egvene, ali je ipak prkosno zurila u Randa, očigledno spremna za svađu. Njena rešenost splasnu malo kad je shvatila da je četiri Mudre netremice posmatraju. „Stvarno mi je dobro“, promumlala je.

„Kako da ne“, jetko će Rand.

„Stvarno“, tvrdoglavo ponovi ona, svojski se trudeći da joj Mudre ne uhvate pogled. „Lanfear me je držala malo kraće nego Egvenu, ali i to je bilo dovoljno da prođem bolje od nje. Imam toh prema tebi, Rande al’Tore. Ne verujem da bismo izdržale više od nekoliko sekundi. Jaka je.“ Pogled joj pobeže ka zapaljenim kolima. Od njih je sad bila ostala samo bezoblična ugljenisana hrpa na dnu staklastog dimnjaka, a kamenom ter’angrealu ne beše ni traga. „Nisam videla šta se posle desilo.“

„One su...“, poče Rand, pa zastade da pročisti grlo. „Obe su nestale. Lanfear je mrtva. Baš kao i Moiraina.“ Egvena zaplaka. Poskakivala je od jecaja u Avijendinom naručju, a ova joj položi glavu na rame kao da će i sama zaplakati.

„Ti si budala, Rande al’Tore“, reče Amis i ustade. Njeno iznenađujuće mladalačko lice ispod marame i sede kose sada je bilo kao kamen. „I u ovome, a i u mnogo čemu drugome. Ti si budala.“

Nije izdržao njen pogled. Moiraina je mrtva. A mrtva je zato što on nije mogao da se natera da ubije jednu od Izgubljenih. Nije znao da li da se smeje ili da plače. Koje god od to dvoje uradio, ne bi mogao da se zaustavi.

Luka je u međuvremenu ponovo počela da se puni svetom, iako se malo ko usuđivao da priđe bliže od linije duž koje se pre pružala magličasta kupola. Mudre su se razmilele unaokolo kako bi previjale ranjene i tešile umiruće, a pomagali su im gaisaini u belom i muškarci u kadinsorovima. Ječanje i jauci zaparaše mu uši. Nije bio dovoljno brz i Moiraina je mrtva. Sad više nema Lečenja čak ni za najteže povrede. Zato što je on... Nisam mogao. Svetlost mije svedok da nisam mogao.