Nebeski oganj

I još samo nekoliko sitnica.

Ako Lan još nije otišao, reci mu da je to što sam mu učinila bilo u najboljoj nameri. Jednoga će dana to shvatiti i nadam se da će mi biti zahvalan.

Ne veruj nijednoj Aes Sedai. Pri tom ne mislim samo na Crni ađah, mada od njih uvek moraš da se čuvaš. Nemaj u Verin ništa više poverenja nego u Alvijarin. Tri hiljade je godina čitav svet igrao kako mi sviramo. Koliko je teško odviknuti se od toga shvatila sam dok sam igrala kako ti sviraš. Ti moraš da igraš onako kako ti hoćeš, a čak bi i najdobronamernije moje sestre mogle da pokušaju da ti vode noge onako kako sam ja to nekada pokušavala.

Molim te da drugo pismo uručiš Tomu kad ga ponovo budeš video. Ono ima veze s nečim što sam mu jednom rekla i što zarad njegovog duševnog mira mora biti razjašnjeno jednom zasvagda.

I na kraju, čuvaj se i gospodina Jasina Nataela. Ne slažem se u potpunosti s tvojim izborom, ali te razumem. Možda je tako moralo biti. Svejedno, čuvaj ga se. Nimalo se taj nije promenio. Nemoj to da zaboraviš.

Neka te Svetlost štiti i obasjava. Biće nešto od tebe.

Bio je potpisano jednostavnim „Moiraina“. Gotovo nikada nije koristila ime svoje Kuće.

Još jednom je pažljivo pročitao pretposlednji pasus. Nekako je saznala ko je Asmodean. Nema drugog objašnjenja. Sve vreme je znala da joj je jedan Izgubljeni ispred nosa, a nije ni trepnula. Znala je i zašto je on tu, ako je dobro razumeo njene reči. Baš zato što će pismo nestati čim ga spusti na sto, očekivao je da će Moiraina biti otvorena i jasno mu staviti do znanja šta misli, i to ne samo u vezi s Asmodeanom. Šta se to desilo u Ruideanu? Posumnjao je da to ima nekakve veze s Mudrima, ali znao je da od njih neće saznati ni mrvu više nego iz pisma. A i ono o Aes Sedai. Postoji li razlog što je pomenula baš Verin. I zašto Alvijarin, a ne Elaida? Pa onda ono o Tomu i Lanu. Bio je gotovo siguran da Lanu nije ostavila pismo. Nije samo Zaštitnik verovao u čiste rane. Poželeo je da izvadi Tomovo pismo iz džepa i pročita ga, ali možda je i njega bila zaštitila kao njegovo. Baš kao prava Aes Sedai i Kairhijenjanka, do kraja je ostala obavijena velom tajne. Do samog kraja.

Zato se i trudio da ne obraća pažnju na sva ta naklapanja o čuvanju tajne. Znala je šta je čeka, a nastupila je hrabro kao Aijelka. Svesno je otišla u smrt. Umrla je zato što on nije mogao da smogne snage da ubije Lanfear. Nije mogao da ubije jednu ženu i zato je druga umrla. Pogled mu pade na poslednji red pisma.

...Biće nešto od tebe.

Te su ga reči presekle kao ledeni brijač.

„Zašto sam plačeš, Rande al’Tore? Čula sam da mokrozemci misle da je sramota plakati.“

Sulin je stajala na vratima. Bila je pod punom spremom – s lukom na leđima i tobolcem o pasu, s tri koplja u jednoj ruci i štitom u drugoj. „Ali nisam...“ Obrazi su mu bili mokri. Otro ih je. „Vruće je ovde. Oznojio sam se kao... Šta hoćeš? Mislio sam da ste me napustile i vratile se u Trostruku zemlju.“

„Nismo mi tebe napustile, Rande al’Tore.“ Zalupila je vrata za sobom i sela na pod, pa spustila dva koplja i štit kraj sebe. „Napustio si ti nas.“ Jednim je pokretom udenula stopalo između ruku i polomila treće koplje.

„Šta to radiš?“ upitao ju je kad je odbacila ostatke koplja i mašila se za naredno. „Reci mi šta to radiš?“ Čak bi i Lan verovatno ustuknuo pred izrazom lica belokose Device, ali Rand se uhvati za koplje koje je držala. Đon čizme našao joj se na njegovim prstima, ali nije popuštala.

„Hoćeš li da nam navučeš haljine, udaš nas i nateraš nas da postanemo domaćice? Ili bi radije da ti ležimo kraj ognjišta i ližemo ti ruke kad god nam baciš komadić mesa?“ Napregla se i koplje puče nadvoje. Treščice mu zaparaše dlan.