Nebeski oganj

Mogedijen je bila toliko preneražena da joj se tkanje raspalo. Međutim, to je trajalo samo trenutak. Bleštava strela polete iz Birgitinog luka i... i nestade. Nestade i luk. Kao da je nešto dočepalo junakinju za ruke i odiglo je od zemlje, pa je presavilo i ostavilo je da tako visi u vazduhu.

„Trebalo je da te očekujem.“ Mogedijen okrete leđa Ninaevi i priđe Birgiti. „Kako ti se dopada među smrtnicima? Nedostaje li ti Gajdal Kejn?“

Ninaeva pomisli da bi trebalo nešto da preduzme. Ali šta? Da usmeravanjem stvori nož kojim ne bi uspela ni da ogrebe Izgubljenu? Ili vatru koja joj ni haljinu ne bi oprljila? Mogedijen dobro zna koliko je ona nemoćna. Zato i ne obraća pažnju na nju. Ako prekine dotok Duha u pločicu s ugraviranom spavačicom, probudiće se u Salidaru i moći će da upozori ostale. Suze joj navreše na oči kad je pogledala Birgitu. Zlatokosa ratnica je mirno visila u vazduhu i prkosno gledala Mogedijen, a ova ju je merkala kao što drvodelja merka cepanicu.

Sve je na meni, pomisli Ninaeva, a ja možda uopšte ne mogu da usmeravam. Sve zavisi od mene.

Zakoračila je kao da čupa nogu iz blata dubokog do kolena. Ni drugi korak joj ne beše ništa bolji. Pošla je pravo ka Mogedijen. „Nemoj da me povrediš“, zavapila je. „Molim te, nemoj da me povrediš.“ Bila se presekla od straha. Birgita je nestala i umesto nje je sad tu bila devojčica od tri ili četiri godine, u beloj jaknici i žutim šalvaricama. Stajala je i igrala se majušnim srebrnim lukom i strelom. Devojčica zabaci zlaćanu kiku na leđa pa usmeri strelu ka Ninaevi i nasmeja se, ali odmah potom nabi prst u usta, kao da se pita nije li uradila nešto što ne sme. Ninaeva pade na kolena. Uopšte nije lako puziti u suknji, ali zaista više nije mogla da stoji. Nekako je uspela da molećivo podigne ruku i zakuka: „Molim te, nemoj da me povrediš. Molim te, samo nemoj opet da me povrediš.“ Vukla se ka Izgubljenoj kao buba koja se koprca u prašini.

Mogedijen ju je najpre samo posmatrala, a onda reče: „Ranije sam mislila da si mnogo jača. Moram priznati da uživam dok te gledam kako puziš. Ne približavaj mi se više, devojko. Ne verujem da si toliko hrabra da mene pokušaš da počupaš, ali nikad se ne zna...“ Ta joj je misao očigledno bila veoma smešna.

Mogedijen joj je sad bila nadohvat ruke. To je sigurno dovoljno blizu. Ostala je sama. U Tel’aran’riodu. Stvorila je sliku u glavi i na ispruženoj joj se ruci stvori srebrna narukvica, povocem povezana s odgovarajućom ogrlicom oko Mogedijeninog vrata. Nije ona zamislila samo a’dam, nego i Mogedijen kako ga nosi – Mogedijen i a’dam kao deo Tel’aran’rioda koji je Ninaeva sada uzela pod svoje. Otprilike je znala kakav je to osećaj pošto je imala prilike da u Falmeu nosi tu narukvicu. Bilo joj je čudno što je sada svesna Mogedijen kao dela svog tela. Delila je njena osećanja – naravno, jasno odvojena od svojih, ali ipak prisutna. Dotle jedino nije bila sigurna u ono što je Elejna toliko uporno tvrdila, da je a’dam zaista veza. Osećala je Izvor, ali sada kroz telo druge žene.

Mogedijen razrogači oči i uhvati se za ogrlicu. Bila je besna i užasnuta. Isprva više besna. Ninaeva je bila svesna tih osećanja kao da su njena. Izgubljena je sigurno znala šta je a’dam, ali svejedno je pokušala da ga skloni usmeravanjem. Ninaeva oseti meškoljenje dok se ova trudila da savije stvarnost Tel’aran’rioda po svojoj želji. Lako ju je obuzdala. Adam je veza, a Ninaeva drži povodac. Sve ostalo je lako. Prosto nije htela da usmerava te tokove i oni se nisu usmerili. Za Mogedijen je to bilo kao da pokušava golim rukama da pomeri planinu. Bes se povuče pred užasom.

Ninaeva ustade i popravi sliku u glavi. Sad više nije zamišljala Mogedijen s a’damom. Znala je da joj je ova na povocu kao što je znala sopstveno ime. Međutim, ono meškoljenje, kao da neko pokušava da iskoči iz kože, nikako da prestane. „Mirna!“, reče odsečno. Adam se nije pomerio, ali činilo joj se da je zatreperio. Zamislila je kako prevlači lišće koprive stršljenare preko tela Izgubljene, od ramena pa sve do kolena. Ova se zagrcnu i poče da se trese. „Prestani dok se nisam naljutila.“ Meškoljenje stade. Mogedijen ju je uplašeno posmatrala, sve vreme se držeći za ogrlicu, napeta kao da čeka znak za početak trke.

Birgita – u stvari, ono dete koje je ona sad bila – stajala je i znatiželjno ih gledala. Ninaeva je zamisli kao odraslu ženu i usredsredi se. Devojčica samo ponovo poče da sisa prst i nastavi da proučava mali srebrni luk. Ninaevi se ote besni uzdah. Teško je menjati nešto što je neko drugi napravio. A na stranu to što je Mogedijen jednom rekla da ume da nanosi trajne promene. Međutim, ako je nešto napravila, onda to može i da poništi. „Vrati je.“

„Ako me pustiš, ja ću...“

Ninaeva opet pomisli na koprivu, ali ovog je puta nije samo ovlaš prevukla. Mogedijen snažno usisa vazduh kroz stisnute zube i praćaknu se kao čaršav na vetru.