Nebeski oganj

„Ovo je“, reče Birgita, „bilo nešto najstrašnije što mi se ikad desilo.“ Ponovo je bila ona stara, u jaknici i šalvarama, ali bez luka i tobolca. „Postala sam dete, ali je istovremeno prava ja – ova ja - bila nekakva sporedna misao u glavi te devojčice. Svega sam bila svesna. Znala sam da ću mirno gledati šta se dešava i igrati se...“ Zabacila je zlatnu kiku preko ramena i oštro pogledala Mogedijen.

„Otkud ti ovde?“, upita Ninaeva. „Naravno, zahvalna sam ti, ali... kako si uspela?“

Birgita još jednom mrko pogleda Izgubljenu, pa iz okovratnika košulje izvadi kameni prsten na kožnoj uzici. „Sijuan se probudila, ali samo na trenutak. Stigla je da promrmlja kako si joj strgla prsten. Kada se nisi i ti probudila odmah posle nje, pretpostavila sam da si u nevolji. Skinula sam joj prsten i popila ostatak onog napitka koji si joj spremila.“

„Ali nije ostalo gotovo ništa osim taloga.“

„Dovoljno da zaspim. I da znaš, ukus je odvratan. Posle je bilo lako, lakše nego pronaći perjane plesače u Šijoti. Ovo je donekle slično onom kad sam još bila...“ Zaćutala je i ponovo se zagledala u Mogedijen. Srebrni luk joj se pojavi u ruci, a tobolac pun srebrnih strela na boku, ali uskoro ponovo nestadoše. „Šta je bilo, bilo je. Hajde da vidimo šta će biti“, reče odlučno. „Nisam se previše iznenadila kad sam osetila da ima još dve osobe koje su svesno u Tel’aran’riodu. Bila sam sigurna da je i ona tu, i kad sam vas videla... Učinilo mi se da te je već sredila, ali nadala sam se da ćeš se nekako izvući dok joj ja odvlačim pažnju.“

Ninaeva oseti žaoku stida. A nosila se mišlju da ostavi Birgitu. Malo je nedostajalo da zaista to i uradi. Brzo je odagnala tu misao, ali nije mogla da je porekne. Kakva je ona kukavica! Birgiti se sigurno nikada nije desilo da je strah baš toliko obuzme. „Ja...“ Osetila je ukus uvarka od mačje paprati i sveznaja. „Umalo nisam pobegla“, reče tiho. „Toliko sam se bila prepala da sam zamalo progutala sopstveni jezik. Malo je nedostajalo da pobegnem i ostavim te.“

„Jelte?“ Ninaeva se zgrčila pod Birgitinim pogledom. „Ali ostala si, zar ne? Trebalo je prvo da odapnem strelu pa tek onda da viknem, ali nikada mi se nije mililo da ubijam s leđa. Pa makar to bila i Mogedijen. Nema veze, sve se dobro završilo. Šta ćemo sad s njom?“

Mogedijen je u međuvremenu nadvladala strah i sada je mirno stajala, naizgled nesvesna srebrne ogrlice oko vrata, i gledala Ninaevu i Birgitu kao da ona njih drži u šaci a ne one nju. Bila bi oličenje spokoja da joj se šake nisu povremeno grčile kao da bi se počešala tamo gde ju je koža još svrbela od koprive. Ninaeva je jedino po a’damu znala da je ova uplašena gotovo do granice bulažnjenja, ali da je uspela da strah priguši do tihog zujanja. Poželela je da može da deli Mogedijenine misli kao što može osećanja, ali kada je malo razmislila, shvatila je da joj je drago što nije u umu koji se krije iza tih crnih očiju.

„Pre nego što se odlučite na nešto... drastično“, reče Mogedijen, „setite se koliko vam mogu koristiti. Držala sam ostale Izabrane na oku i imam uvid u njihove namere. Zar vas to ne zanima?“

„Reci mi šta znaš pa ćemo videti koliko je to zanimljivo“, na to će Ninaeva. Šta da radi s tom ženom?

„Lanfear, Grendal, Rafhin i Samael su se udružili.“

Ninaeva oštro cimnu povodac, na šta ova poskoči. „To znam. Daj nešto novije.“ Mogedijen je sad njena zarobljenica, ali a’dam postoji samo u Tel’aran’riodu.

„Znaš li i da pokušavaju da navedu Randa al’Tora da napadne Samaela? Ako to bude uradio, naleteće na sve ostale, koji će ga čekati u zasedi. U stvari, tamo će sigurno biti samo Rafhin i Grendal. Mislim da Lanfear igra neku svoju igru.“

Ninaeva i Birgita se zabrinuto pogledaše. Rand mora da zna za ovo. A i hoće, pošto je te večeri trebalo da se Elejna sastane s Egvenom. Samo još da uspeju da dovoljno dugo zadrže ter’angreal kod sebe.

„Naravno“, promrmlja Mogedijen, „sve to pod uslovom da on poživi dovoljno dugo.“