Nebeski oganj

Ninaeva dočepa povodac odmah ispod spoja s ogrlicom i privuče Izgubljenu tako da su im se nosevi gotovo dodirivali. Tamne oči su joj mirno uzvraćale pogled, ali je kroz a’dam osećala bes i strah koji uporno pokušava da se izmigolji. „Slušaj ti. Zar zaista misliš da ne znam zašto se pretvaraš da si spremna za saradnju? Nadaš se da će mi, ako me budeš dovoljno dugo zamajavala, na kraju popustiti pažnja i da ću napraviti grešku. Nadaš se da će mi posle ovoliko priče biti teže da te ubijem.“ Ovo poslednje nije bilo daleko od istine. Teško je hladnokrvno ubiti nekog, pa makar to bio i Izgubljeni. Nije bila sigurna da bi to mogla da učini. Šta da radi s tom ženom? „Dobro me slušaj. Ne trpim nikakve nagoveštaje. Pokušaš li nešto da mi sakriješ, uradiću ti sve ono što si poželela da uradiš ti meni.“ Sirovi strah poče da curi kroz povodac, kao da je čitav Mogedijenin um ispustio vrisak od kojeg se ledi krv u žilama. Možda ona i ne zna onoliko o a’damu kao što je Ninaeva mislila. Možda veruje da ona može i da joj čita misli. „A sada, ako znaš da Randu preti još neka opasnost osim Samaela i ostalih, sve mi reci. Odmah!“

Reči pokuljaše iz Mogedijeninih usta. Zastajala je samo da oliže usne. „Al’Tor hoće da napadne Rafhina. Danas. Ovog jutra. Misli da je Rafhin ubio Morgazu. Ne znam da li je to tačno, ali al’Tor veruje da jeste. Rafhin ionako nikad nije imao poverenja u Lanfear, kao ni u ostale. A i zašto bi? Bojao se da će to u stvari biti zamka za njega pa je zato rešio da uzme stvar u svoje ruke. Postavio je zaštitu po celom Kaemlinu, tako da će saznati bude li neko usmeravanjem napravio makar i varnicu. Al’Tor će mu sam doći na panj. Ako već nije. Mislim da je nameravao da u zoru krene iz Kairhijena. Ja s tim nemam ništa. Mene se to ne tiče. Ja nisam...“

Ninaeva požele da ova umukne. Već joj je bilo dovoljno mučno da je gleda kako se preznojava od straha, ali ako još mora da sluša i to prenemaganje... Počela je da usmerava, pitajući se da li je dovoljno jaka da obuzda Mogedijenin jezik, a onda se osmehnu. One su povezane, a ona vodi glavnu reč. Mogedijen samo iskolači oči kada poče sama sebi da vezuje usta. Ninaeva joj onda isto tako zapuši i uši, pa se okrete ka Birgiti. „Šta ti misliš o ovome?“

„Elejni će srce da prepukne. Obožava majku.“

„Znam“, uzdahnu Ninaeva. „Žaliću i plakaću zajedno s njom, ali sad mi je preči Rand. Čini mi se da nas nije lagala. Mogu to da osetim.“ Zatresla je povodac. „Možda je to zbog ovoga, a možda sam to samo umislila. Šta bi ti rekla?“

„U pravu si. Mogedijen nikad nije bila nešto posebno hrabra osim ako nije mnogo jača, a ti si joj propisno uterala strah u kosti.“

Ninaeva se namršti. Svaka Birgitina reč samo je podjarivala njen bes. Nije nešto posebno hrabra osim ako nije mnogo jača. To važi i za nju. Uterala je Mogedijen strah u kosti. Jeste, i iskreno je mislila svaku reč koju je rekla.

Međutim, jedno je nekome natrljati uši kad to zasluži, ali pretnje mukama i želja da se nekome nanese bol, pa makar to bila i Mogedijen, nešto je sasvim drugo. A ona i dalje pokušava da izbegne ono što zna da će na kraju morati da učini. Nije nešto posebno hrabra osim ako nije mnogo jača. Ovog puta je samu sebe naljutila. „Moramo u Kaemlin. Ili bar ja moram. I to s njom. Sama ne bih mogla usmeravanjem ni papir da pocepam, ali preko adama ću iskoristiti njenu snagu.“

„Iz Tel’aran’rioda ne možeš da utičeš ni na šta u stvarnom svetu“, tiho primeti Birgita.

„Znam! Znam, ali moram nešto da preduzmem.“

Birgita zabaci glavu i grohotom se nasmeja. „O, Ninaeva, da samo znaš koliko je ponižavajuće što moram da se petljam s tolikom kukavicom kao što si ti.“ A onda joj se oči raširiše od iznenađenja. „Onaj tvoj napitak prestaje da deluje. Mislim da se bud...“ Nestala je u pola reči.

Ninaeva uzdahnu pa razveza tokove oko Mogedijen. Ili ju je naterala da sama to uradi. S a’damom se nije znalo šta je čije. Poželela je da je Birgita ostala s njom. Ne bi škodio još jedan par očiju. Osim toga, ona verovatno poznaje Tel’aran’riod bolje nego što će ga Ninaeva ikada upoznati. A i hrabraje. „Idemo na put, Mogedijen, a ti ćeš mi pomagati koliko god budeš mogla. Iznenadi li me nešto... Da skratim: sve što zadesi onog ko nosi narukvicu onoga s ogrlicom pogađa deset puta jače.“ Po Mogedijeninom zgroženom licu znala je da joj ova veruje. I treba, pošto je to istina.

Duboko je udahnula i počela da zamišlja jedino mesto u Kaemlinu kojeg se dovoljno dobro sećala – kraljevske palate. Rafhin je sigurno tamo, ali u stvarnom svetu, a ne u Svetu snova. Svejedno, ona mora nešto da preduzme. Tel’aran’riod poče da se menja.

55 Spaljene niti