Nebeski oganj

„Zar nije uvek tako bilo?“, tiho odgovori Bašer, a Rand nije znao da li se to odnosilo na njegovu prvu ili drugu rečenicu. Ili pak na obe.

Asmodean stavi harfu ispod miške pa napusti Meta i Avijendu. Voli on da svira, ali ne onima koji ga ne slušaju, a pogotovu ne onima koji ne cene njegovu muziku. Nije bio siguran šta se dogodilo toga jutra, niti je bio siguran želi li to da zna. Previše se Aijela iznenadilo što ga vidi, rekavši da su ga videli mrtvog. Pojedinosti ga nisu zanimale. U jednom je zidu video dugačak procep. Znao je šta može da napravi toliko oštre ivice i površinu glatku kao led, finiju od svega što bi ljudska ruka mogla da uglača za stotinu godina.

Zapitao se da li ga to ponovno rođenje čini novim čovekom. Nije stekao takav utisak. Besmrtnost je ionako već izgubio. Bio je to dar od Velikog gospodara. U sebi ga je i dalje tako zvao, ma šta al’Tor zahtevao. To mu je dovoljan dokaz da je još onaj stari. Više nije besmrtan – znao je da sigurno umišlja, ali ponekad mu se činilo da oseća kako ga vreme vuče ka grobu i kraju za koji je mislio da ga nikada neće dočekati – a ono malo saidina što je mogao da povuče imalo je ukus izmeta. Nije mu ni najmanje bilo žao što je Lanfear mrtva. Nije mu bilo žao ni Rafhina, ali zbog Lanfear mu je bilo drago, zbog onog što mu je učinila. Radovao bi se kad bi i svi ostali pomrli. Znao je da nije vaskrsao kao novi čovek, ali bio je voljan da se drži za taj busen na rubu provalije dokle god bude mogao da izdrži. Bio je svestan da će koren na kraju popustiti i da ga čeka dug pad, ali dotle još ima vremena.

Otvorio je jedna vratašca ne bi li nekako pronašao put do ostave. Sigurno u palati ima nekog pristojnog vina. Zakoračio je, pa stao kao ukopan. I poslednja mu kap krvi nestade iz lica. „Ti? Ne!“ Te su reči još odjekivale u vazduhu kad je smrt došla po njega.

Morgaza obrisa znoj s lica i tutnu maramicu natrag u rukav, pa malo bolje namesti prilično otrcani slamnati šešir. Bar je nabavila pristojnu haljinu za jahanje, iako je tanko sukno ipak bilo predebelo za tako vruć dan. U stvari, Talanvor joj ju je nabavio. Zagledala se u mladića koji je sad jahao ispred nje kroz šumu. Dežmekastost Bazela Gila samo je još više naglašavala Talanvorovu visinu i pristalost. Doneo joj je tu haljinu i rekao da će joj ona više odgovarati od one krpe u kojoj je napustila palatu. Netremice ju je gledao, ali joj ni jednom jedinom rečju nije ukazao dužno poštovanje. Naravno, i sama je već bila shvatila da bi bilo najpametnije da nikome ne kažu ko je ona, a pogotovu kada je otkrila da je Garet Brin otišao iz Srca Izvora. Zar je baš morao da juri neke tamo palikuće kad joj je bio najpotrebniji? Nema veze. Može ona i bez njega. Međutim, bilo je nečeg uznemiravajućeg u Talanvorom pogledu kad ju je oslovio samo kao Morgazu.

Uzdahnula je i osvrnula se preko ramena. Ogromni Lemgvin je pažljivo osmatrao šumu, dok je Breana s jednakom pažnjom gledala njega. Niko joj se nije pridružio otkako su napustili Kaemlin. Svi su već znali bezrazložne progone plemića i nepravedne zakone u prestonici, tako da su sada s podsmehom slušali nagoveštaj predloga da stanu uz svoju zakonitu vladarku. Ne bi bilo ništa bolje ni da su znali s kim razgovaraju. I tako je završila putujući kroz altarske šume kako bi izbegla susrete s razbojnicima, i to s pratnjom koju su činili jedan ulični siledžija, bivša kairhijenska plemkinja, dežmekasti krčmar koji samo što nije padao na kolena kad god ga ona pogleda, i mlađani vojnik, koji ju je ponekad gledao kao da je još u nekoj od onih haljina kakve je nosila za Gebrila. I Lini, naravno. Stara dobra Lini.

I baš tada, kao da joj je pročitala misli, stara dadilja dotera konja bliže njenom. „Bolje bi ti bilo da gledaš preda se“, reče joj tiho. „’Mladi lav napada kad ga najmanje očekuješ.’“

„Misliš da je Talanvor opasan?“, brecnu se Morgaza, na šta je Lini samo pogleda iskosa.

„Nije ništa opasniji od bilo kog drugog muškarca. Zgodan je to momčić, zar ne? Baš lepo visok. A rekla bih i da ima jake ruke. ’Ne treba predugo čekati da med odstoji.’“

„Lini“, opomenu je Morgaza. Starica je u poslednje vreme samo o tome pričala. Talanvor jeste zgodan i naočit momak, ali ipak je on mlad, a ona kraljica. Samo bi joj još trebalo da počne da ga gleda kao muškarca, a ne samo kao podanika i vojnika. Zaustila je da to kaže Lini – ta žena je sišla s uma ako zaista misli da će se ona spetljati s muškarcem mlađim bar deset godina od sebe – ali uto se Talanvor i Gil zaustaviše da ih sačekaju. „Jezik za zube, Lini. Budeš li tom mladiću ubacivala kojekakve budalaštine u glavu, ostaviću te usput.“ Za zvuk koji je Lini na to ispustila, najviši bi plemić u Andoru bio poslat u ćeliju da malo razmišlja. Zaista bi nekog tako kaznila da još uvek stoluje.

„Jesi li sigurna u ovo, devojko? ’Nema više premišljanja kad skočiš s litice.’“

„Potrebni su mi saveznici“, ukočeno joj odgovori Morgaza.