Oluja na obzorju

Među drvećem se začu šuštanje i novo kršenje granja. Odmah ispod padine na kojoj je sama stajala, Tajli ugleda na stotine tih stvorova kako izleću iz žbunja i napadaju sredinu bojnog reda njenih ljudi, izazivajući pometnju. Sve više i više čudovišta naviralo je kroz drveće.

Kako se ovo dogodilo? Kako su se ti stvorovi primakli tako blizu Ebou Daru! Zašli su dobrano među seanšanske odbrane i dospeli na svega dan marša do prestonice.

Tajli jurnu nizbrdo, urlajući na sav glas i dozivajući svoju počasnu stražu, a iza nje još tih zveri ričući izlete iz šume.

Grendal se nalazila u prostoriji od kamena, prepunoj muškaraca i žena, a svako od njih je bio savršeni primerak svog pola, odeven u prozirne bele odore. U ognjištu je razigrano palacala vatra, obasjavajući lepi krvavocrveni ćilim, izatkan tako da prikazuje devojke i muškarce isprepletene tako da bi od tih prizora i iskusna kurtizana pocrvenela. Kroz otvorene prozore dopirala je popodnevna svetlost, a visina njene palate omogućavala je da kroz njih puca pogled na borove i jezero čija se površina mreškala i belasala.

Ona srknu sok od slatke koprive. Bila je u bledoplavoj haljini domanskog kroja - sve joj se više dopada kako se Domanke oblače, mada je njena haljina daleko oskudnija od onih koje one nose. Te Domanke previše vole da šapuću, dok Grendal više voli lep oštar vrisak. Opet srknu sok. Baš je zanimljivog, kiselog ukusa. U ovom dobu taj sok je prava retkost, budući da to drveće raste sada na dalekim ostrvima.

Bez ikakvog upozorenja, u središtu prostorije se zavrte kapija. Ona opsova sebi u bradu kada jedna od njenih najlepših dragocenosti - jedra mlada žena po imenu Turasa, članica domanskog Saveta trgovaca - skoro ostade bez ruke zbog toga. Kapija propusti strašnu vrelinu koja naruši savršenstvo mešavine hladnog planinskog vazduha i toplote iz ognjišta koju je ona postigla.

Grendal zadrža staloženost, nateravši sebe da se opet zavali u somotom postavljenu naslonjaču. Jedan glasnik u crnom prođe kroz kapiju, a ona je znala šta hoće i pre nego što je progovorio. Sada je Samael mrtav, i samo Moridin zna kako da je nađe.

„Moja gospo, vaše prisustvo se traži... “

„Da, da“, prekide ga ona. „Ispravi se da te lepo vidim“

Mladić se ispravi, nakon što je načinio svega dva koraka. Baš je privlačan! Bledozlatna kosa prava je retkost u mnogim delovima sveta, zelene oči koje blistaju kao jezerca obrasla mahovinom, vitak stas s mišićima zategnutim taman koliko treba. Grendal coknu. Da li to Moridin pokušava da je navede u iskušenje tako što će joj poslati najlepšeg glasnika kojeg ima, ili je to bio slučajan izbor?

Ne. Među Izabranima nema slučajnosti. Grendal skoro posegnu za tkanjem Prinude da ugrabi mladića za sebe. Ali - suzdrža se. Kada neko spozna takvu Prinudu, nema nikakvog načina da se od toga oporavi, a postoji mogućnost da se Moridin razbesni. Ona zaista mora da brine zbog njegovih hirova. Taj čovek nikada nije bio postojan, čak ni na početku. Ako ona namerava da jednoga dana postane Nae’blis, veoma je bitno da ga ne podstiče na bes sve dok ne kucne čas da ga napadne.

Prestala je da obraća pažnju na glasnika - ako ne može da ga ima, onda je on ne zanima - pa je pogledala kroz otvorenu kapiju. Mrzi kada je primorana da se s nekim drugim Izabranim sastaje pod njegovim uslovima. Mrzi kada mora da napušta svoje uporište i svoje mezimce. l najviše mrzi što je prisiljena da se ponižava pred nekim ko bi trebalo da je njen potčinjeni.

Tu se sada ništa ne može. Moridin Nae’blis. Za sada. l to znači da, mrzela ona to ili ne, Grendal nema drugog izbora no da se odazove na njegov poziv. Stoga je odložila piće, pa ustala i prošla kroz kapiju dok se njena prozirna bledoplava haljina presijavala od zlatoveza.

S druge strane kapije bilo je toliko vrelo da joj je to odvraćalo pažnju, pa je smesta izatkala Vazduh i Vodu kako bi rashladila vazduh oko sebe. Nalazila se u nekoj zgradi od crvenog kamena, a kroz prozore je dopirala rumena svetlost. U prozorima nije bilo stakla. Ta crvenkasta primesa nagovešavala je da je suton, ali u Arad Domanu tek je sredina popodneva. Nije valjda toliki put prevalila, zar ne?

Jedini nameštaj u sobi bile su tvrde stolice od najcrnjeg mogućeg drveta. Moridin u poslednje vreme uopšte nema mašte. Sve je crno i crveno i sve je usresređeno na ubijanje onih glupih mladića iz sela Randa al’Tora. Zar je ona jedina koja uviđa da je al’Tor prava pretnja? Zašto ga jednostavno ne ubiju i ne završe sa svim tim?

Najočigledniji odgovor na to pitanje - da se niko od njih još nije pokazao dovoljno snažnim da ga porazi - nije odgovor o kom voli da razmišlja.