Oluja na obzorju

Falendra preklinjući pruži ruku ka visokom mladiću. Ka Ponovorođenom Zmaju, izgleda. „Molim te. Biće izviđane čim stignemo do Ebou Dara.“ „Digni ruke, Ninaeva“, kaza joj mladić. „Ako ne žele Lečenje, ne žele ga.“ Marat’damane se namršti na njega i stisnu pletenicu tako snažno da joj zglavci na prstima pobeleše. On opet pogleda Falendru. „Put koji vodi ka Ebou Daru nalazi se sat vremena istočno odavde. Ako se potrudite, možete da stignete do grada u suton. Štitovi koji su stavljeni na damane iščileće za otprilike pola sata. Ninaeva, da li to važi za štitove izatkane od saidara?“ Žena se nemo namršti na njega. „Ninaeva, da li bi tako trebalo da bude?“

„Pola sata“, naposletku odgovori ona. „Ali ništa od svega ovoga nije kako bi trebalo da bude, Rande al’Tore. Vraćanje tih damana nije kako treba - i ti to znaš.“

Na tren, pogled kao da mu postade još ledeniji. Ne stroži. To bi bilo nemoguće. Ali tog dugog trenutka, oči kao da su mu bile ledene pećine. „Lako je bilo razlučiti kako šta treba da se radi kada sam morao da se staram o tek nekoliko ovaca“, tiho joj odvrati. „Sada je to malo teže.“ Okrećući se, diže glas. „Logane, vrati sve kroz prolaz. Da, da, Merisa. Ne pokušavam da ti zapovedam. Hoćeš li se udostojiti da nam se pridružiš? Ubrzo će se zatvoriti.“

Marat’damane, one koje sebe nazivaju Aes Sedai, počeše da prolaze kroz onaj suludi otvor u vazduhu, baš kao i ljudi u crnim kaputima, Aša’mani, a svi su se izmešali sa onim vojnicima kukastih noseva. Nekoliko tih vojnika završi s vezivanjem Tanere za sedlo. Konje im je obezbedio Ponovorođeni Zmaj. Baš je neobično da im on daje darove nakon onoga što se dogodilo.

Mladić strogog pogleda opet se okrenu prema njoj. „Ponovi uputstva koja sam ti dao.“

„Naređeno mi je da se vratim u Ebou Dar s porukom za naše vođe tamo.“ „Za Kćer Devet meseca“, strogo je ispravi Ponovorođeni Zmaj. „Moju poruku uručićeš njoj.“

Falendra se zatetura. Ona ni na koji način nije dostojna obraćanja nekome od Krvi, a kamoli visokoj gospi, kćeri carice, neka bi živela večno! Ali po izrazu lica tog čoveka videlo se da neće trpeti nikakvu raspravu. Falendra će iznaći neki način. „Uručiću joj tvoju poruku“, nastavi Falendra. „Reći ću joj da... da nisi zle volje zbog ovog napada i da želiš da se susretnete.“

„I dalje želim da se susretnemo“, reče Ponovorođeni Zmaj.

Koliko Falendra zna, Kći Devet meseca nikada nije ni znala za prvobitni sastanak. To je sve u tajnosti pripremila Anat. I zato Falendra sa sigurnošću zna da je taj čovek zaista Ponovorođeni Zmaj. Jer samo bi Ponovorođeni Zmaj mogao da se suoči s jednim od Izgubljenih i ne samo da preživi, već i da iz toga izađe kao pobednik.

Je li ona zaista to bila? Jedna od Izgubljenih? Falendra je obamrla od te zamisli. Nemoguće. Ali opet, eno Ponovorođenog Zmaja. Ako on živi, ako se on šeta zemnim šarom, onda to važi i za Izgubljene. Ošamućena je i rasejana je - to dobro zna. Potisla je sav užas koji oseća - s time će kasnije izaći na kraj. Sada mora imati vlast nad sobom. Ona natera sebe da pogleda pravo u zamrznute dragulje koji tom čoveku služe umesto očiju. Mora da zadrži makar malo dostojanstva, makar samo da bi ostale četiri preživele sul’dam malčice ohrabrila. Kao i damane, naravno. Ako sul’dam opet izgube staloženost, neće biti nikakve nade za damane.

„Reći ću joj“, kaza Falendra, a nekako joj pođe za rukom da to izgovori mirno i staloženo, „da ti i dalje želiš da se susretneš s njom. Da veruješ kako između naših naroda mora da zavlada mir. I reći ću joj da je gospa Anat bila... bila jedna od Izgubljenih.“

Krajičkom oka videla je kako jedna marat’damane gura Anat kroz rupu u vazduhu, dok se ova drži krajnje dostojanstveno, iako je zarobljena. Ona jeste uvek pokušavala da se ponaša zapovednički i više nego što joj je njen položaj dozvoljavao. Je li ona zaista to što taj čovek kaže?

Kako da Falendra pogleda u oči der’sul’dam i da joj objasni tu nesreću, ta strašna dešavanja? Žudela je da se skloni od svega toga i da se negde sakrije.

„Moramo sklopiti mir“, kaza Ponovorođeni Zmaj. „Postaraću se da se to dogodi. Reci svojoj gospodarici da će me naći u Arad Domanu; smiriću borbe protiv vaših snaga koje se tamo odvijaju. Reci joj da je to znak mojih dobrih namera, baš kao što vas oslobađam iz dobrih namera. Nije nikakva sramota kada te obmane neki Izgubljeni, a naročito ne... ono stvorenje. Na neki način, sada mi je lakše. Brinuo sam se zbog mogućnosti da se neko od njih uvukao među seanšansko plemstvo. Trebalo je da pretpostavim da će to biti Semirhag. Ona je oduvek volela izazovne poduhvate.“

Govorio je o Izgubljenima kao da su mu neverovatno poznati, a Falendra se naježila od toga.