Oluja na obzorju

Ali nije mogla da zaboravi onaj pogled u njegovim očima, onaj blesak gneva. Kaže se da je kruna iskvarila mnoge ljude. Ona namerava da se postara da se to ne desi i Randu al’Toru, ali šta bi mogla da uradi ako on iznenada reši da naredi da je bace u tamnicu? Ne bi on to valjda učinio, zar ne? Ne Rand.

Semirhag je kazala da je poludeo, pomislila je Ninaeva. Kazala je... da on čuje glasove iz svog prošlog života. Da li se to događa kada onako naheri glavu, kao da osluškuje nešto što niko drugi ne može da čuje?

Ona zadrhta. Min je bila prisutna, naravno, i sedela je u jednom uglu i čitala knjigu: Nakon Slamanja. Min je delovala previše usredsređeno na te stranice; prisluškivala je razgovor Randa i Ninaeve. Šta li ona misli o promenama koje je pretrpeo? Ona mu je bliža od ma koga drugog - toliko bliska da bi im Ninaeva održala takvu bukvicu da ne hi znali gde se nalaze, samo da su svi oni opet u Emondovom Polju. Bez obzira na to što nisu u Emondovom Polju, a ona više nije Mudrost, jasno je Randu stavila do znanja da joj to što se dešava nije milo. Njegov odgovor bio je veoma jednostavan: „Ako bih je uzeo za ženu, moja smrt bi joj nanela još veći bol.“

Naravno, još gluposti. Ako čovek namerava da se zaputi u opasnost, onda je to još veći razlog za ženidbu. Očigledno. Ninaeva sede na pod, nameštajući suknje i namerno ne razmišljajući o Lanu. On mora da prevali tako dug put i...

I ona mora da se postara da njegova veza bude preneta na nju pre nego što on stigne do Pustoši. Za svaki slučaj.

Odjednom se ispravi. Kecuejn. Ta žena nije tu; sem stražara, u šatoru su samo Rand, Ninaeva, Min i Bašer. Da li ona to namerava nešto što Ninaeva...

Kecuejn uđe. Sedokosa Aes Sedai bila je odevena u jednostavnu sivosmeđu haljinu. Ona se ne oslanja na odeću da bi privukla pažnju na sebe, već na svoj uticaj - i naravno, oni zlatni ukrasi svetlucaju joj u kosi. Korela uđe za njom.

Kecuejn izatka štit protiv prisluškivanja. Rand se nije pobunio protiv loga. On bi trebalo da više drži do sebe - ta žena gotovo da ga je ukrotila i uznemirujuće je koliko joj on toga dopušta. Kao na primer, da ispituje Semirhag. Izgubljeni su previše moćni, previše opasni da bi se bilo ko prema njima ponašao olako. Semirhag je trebalo da bude umirena istog trena kada su je zarobili... premda je Ninaevino mišljenje o tome neposredno povezano s njenim iskustvom s Mogedijen u zarobljeništvu.

Korela se nasmeši Ninaevi; ima običaj da se svima smeši. Kecuejn, po običaju, nije obraćala pažnju na Ninaevu. To joj sasvim odgovara. Ninaeva nema nikakve potrebe za njenim blagoslovom. Kecuejn misli da može da naređuje svima oko sebe samo zbog toga što je starija od svih ostalih Aes Sedai. Pa, Ninaeva pouzdano zna da starost nema mnogo veze s mudrošću. Čen Bjui je bio mator kao kamen, ali isto toliko pametan.

U narednih nekoliko minuta mnoge druge Aes Sedai i logorski zapovednici pristigoše u šator; možda je Rand zaista poslao glasnike i možda je odista hteo da pozove Ninaevu. Među pridošlicama je bila i Merisa sa svojim Zaštitnicima, među kojima je i Aša’man Džahar Narišma, sa zvoncima na krajevima pletenica. Damer Flin, Elza Penfel i nekoliko Bašerovih zapovednika lakođe su stigli. Rand je oprezno i zabrinuto dizao pogled kada svako od njih ude, ali smesta se vraćao svojim kartama. Da li ga to obuzima bezrazložan strah? Neki luđaci sumnjaju u svakoga.

Na kraju su se pojavili i Ruark i Bael, skupa s nekoliko drugih Aijela. Prošli su kroz veliki šatorski ulaz kao mačke u lovu. Za divno čudo, u toj skupini je bilo nekoliko Mudrih - koje je Ninaeva osetila kada su se približile. Kod Aijela ne događaji smatraju ili poslom za poglavare klanova, ili poslom za Mudre - baš kao u slučaju Seoskog saveta i Ženskog kruga u Dvema Rekama. Je li ih Rand pozvao da prisustvuju, ili su one iz nekog svog razloga same rešile da dođu?

Ninaeva je pogrešno pretpostavila gde je Avijenda; zgranula se kada je ugledala visoku riđokosu ženu iza Mudrih. Kada je otišla iz Kaemlina? I zašto nosi tu rasenjenu i iznošenu tkaninu?

Ninaevi se nije ukazala prilika da bilo šta pita Avijendu jer je Rand klimnuo Ruarku i ostalima, pa im pokazao da sednu, što su oni i učinili. Rand je ostao da stoji pored stola s kartama. Ruke su mu bile iza leđa i šakom je držao patrljak, delujuči zamišljeno. Nije odugovlačio. „Ispričajte mi šta ste radili u Arad Domanu", obrati se on Ruarku. „Izviđači mi kažu da ovom zemljom teško da vlada mir."

Ruark prihvati od Avijende šolju čaja - dakle, ona je i dalje učenica - i okrenu se Randu. Poglavar nije otpio svoj čaj. „Imali smo veoma malo vremena, Rande al’Tore."

„Ne tražim izgovore, Ruarče", odbrusi Rand. „Več samo učinak."

Nekoliko drugih Aijela na to se besno namršti, a Device na ulazu u šator munjevito razmeniše niz znakova prstima.