Oluja na obzorju

Zato je Kecuejn bila u tolikoj žurbi; ako su stigli aijelski poglavari klanova, onda će Rand hteti da se susretne s njima. Ninaeva je besno gazila preko travnjaka - koji uopšte nije bio preterano travnat. Rand je nije pozvao.

Verovatno ne zbog toga što ne želi da bude prisutna, već zato što je jednostavno preveliki vunoglavac, pa se nije setio. Bio on Ponovorođeni Zmaj ili ne, taj se čovek retko kada seti da svoje namere podeli s drugima. Pomislila bi da je on nakon sveg ovog vremena shvatio koliko je važno da dobije savet od nekoga malog iskusnijeg od sebe. Koliko je samo puta otet, ranjen ili zatočen zbog svoje ishitrenosti?

Možda mu se svi u logoru klanjaju i ulizuju, ali Ninaeva zna da je on zapravo samo čobanin iz Emondovog Polja. I dalje upada u nevolje isto onako kao kada su on i Metrim zbijali šale kao dečaci. Samo što on sada može da čitave narode baci u pometnju, a ne samo da usplahiri seoske devojke.

Na suprotnoj, severnoj strani travnjaka - tačno naspram majura, blizu bedema - aijelske pridošlice dizale su svoj logor, sa sve smeđim šatorima. Razmeštali su ih drugačije od Saldejaca; umesto pravih redova Aijeli više vole male skupine, uređene po društvima. Neki Bašerovi ljudi u prolazu su pozdravljali Aijele, ali niko od njih nije ni prstom mrdnuo da im pomogne. Aijeli umeju da budu prgavi, a mada se Ninaevi čini da su Saldejci daleko manje nerazumni od većine, ipak jesu Krajišnici. Čarke sa Aijelima za njih su ranije bile način života, a Aijelski rat nije bio tako davno. Za sada se svi oni bore na istoj strani, ali to ne sprečava Saldejce da se ponašaju makar malčice opreznije sada kada je stigao veliki broj Aijela.

Ninaeva je pogledom potražila Randa, ili nekog njoj poznatog Aijela. Čisto sumnja da će Avijenda biti s njima; ona je sigurno u Kaemlinu sa Elejnom, i pomaže joj da osigura presto Andora. Ninaevu je i dalje mučila griža savesti zbog toga što ih je ostavila, ali neko je morao da pomogne Randu da očisti saidin. Nije mogla da ga pusti da sam radi tako nešto. Nego, gde je on?

Ninaeva stade na granici između saldejskog i novog aijelskog logora. Vojnici s kopljima klimnuše joj u znak poštovanja. Aijeli u smeđoj i zelenoj odeći klizili su preko trave, pokreta skladnih kao tekuća voda. Žene u plavim i zelenim haljinama nosile su rublje od potoka koji je tekao pored majura. Borovi širokih iglica njihali su se na vetru. U logoru je vrvelo kao na seoskom vašarištu za Bel Tin. Kuda je Kecuejn otišla? A onda oseti usmeravanje na severoistoku. Ninaeva se nasmeši pa odlučnim korakom pođe u tom smeru, tako da se čulo kako joj žuta suknja oštro šušti. To usmerava ili neka Aes Sedai ili neka Mudra. I dabome, ubrzo ugleda jedan veći aijelski šator, podignut na rubu zelenog. Pođe pravo prema njemu, a njen pogled - ili možda glas koji je prati - ohrabri saldejske vojnike da joj se sklone s puta. Device koje su čuvale ulaz nisu ni pokušale da je zaustave.

Rand je stajao u šatoru, odeven u crno i crveno, i listao karte na jednom stamenom drvenom stolu, držeći levu ruku iza leđa. Bašer je stajao pored njega, klimajući - kao da to čini samome sebi - zagledan u jednu malu kartu pred sobom.

Rand diže pogled čim Ninaeva uđe. Kada je on to počeo da toliko liči na Zaštitnika, s tim trenutnim procenjivačkim pogledom? Kada su mu oči naučile da prepoznaju svaku pretnju, a telo postalo napeto kao da svakog časa očekuje napad? Nije trebalo da dozvolim da ga ona žena odvede iz Dve Reke, pomislila je. Evo šta mu je to učinilo.

Smesta se namršti zbog sopstvene gluposti. Da je Rand ostao u Dvema Rekama, poludeo bi i možda bi ih sve uništio - naravno, pod pretpostavkom da ga u tome ne preteknu Troloci, Seni ili Izgubljeni. Da Moiraina nije došla po Randa, sada bi bio mrtav. A s njim bi nestala sva svetlost i nada koju svet ima. Samo joj je teško da se odrekne svojih starih predrasuda.

„A, Ninaeva", obrati joj se Rand, opustivši se i vrativši se svojim kartama. On pokaza Bašeru da pogleda jednu od njih, pa se opet okrenu prema njoj. „Baš sam nameravao da pošaljem nekoga po tebe. Stigli su Ruark i Baer."

Ninaeva izvi jednu obrvu i prekrsti ruke. „Je li?“, bezizražajno ga upita. „A ja pretpostavila da to što su svi ovi Aijeli u taboru znači da su nas Šaidoi napali."

Lice mu se skameni na njenu zajedljivost, a taj njegov pogled postade... opasniji. Ali onda se razvedri, odmahujući glavom, skoro kao da hoće da je razbistri. Kao da se vratilo nešto malo onog starog Randa - Randa koji je bio nevini čobanin. „Da, naravno da si ti to primetila", reče. „Drago mi je što si došla. Počećemo čim se poglavari vrate. Zahtevao sam da se najpre pobrinu da se njihovi ljudi smeste, pa da tek onda počnemo."

Mahnu joj da sedne; na podu je bilo jastuka, ali ne i stolica. Aijeli ih izbegavaju, a Rand je zasigurno želeo da se osećaju prijatno. Ninaeva ga odmeri, iznenađena zbog toga koliko je ona napeta. Ma koliko on bio uticajan, i dalje je samo vunoglavi seljak. Jeste.