Oluja na obzorju

Postaje sve gore i gore, pomislila je Egvena kada su Smeđe sestre rešile da se ipak - zasad - pomire s tom promenom. Ne mogu valjda da premeste sestre u sobe koje služe za polaznice.

Zbog toga će Smeđe biti razdeljene - polovina njih biće u krilu, a polovina u svojim starim odajama - s gomilom polaznica među njima. Ta podela je izvanredan primer manje vidljivih podela koje su ađasi pretrpeli. Na kraju su potpuno iznurenu Egvenu i ostale polaznice poslali na spavanje - mada je ona sada morala da se popne uz mnogo stepenika da bi stigla do svog kreveta.

7 Namere za Arad Doman

„Bliži se oluja", primeti Ninaeva, gledajući kroz prozor. „Da“, odgovori Dejđin iz svoje stolice pored ognjišta, i ne trudeći se da pogleda napolje. „Rekla bih da si možda u pravu, draga. Kunem no, čini mi se da je već nedeljama tmurno!"

„Prošlo je samo nedelju dana", odvrati Ninaeva, jednom rukom držeći svoju dugu, tamnu pletenicu. Pogleda drugu ženu. „Preko deset dana nisam videla vedro nebo."

Dejđin se namršti. Pripadala je Belom ađahu i sva je bila dežmekasta i obla. Na čelu je imala kamičak, baš kao Moiraina onako davno, mada je Dejđin nosila prikladan beli mesečev kamen. Taj običaj izgleda ima nekakve veze s kairhijenskim plemkinjama, kao i četiri šarene pruge na njenoj haljini.

„Deset dana, kažeš?" upita Dejđin. „Jesi li sigurna?"

Ninaeva je bila sigurna. Ona stalno obraća pažnju na vreme; to je jedna od dužnosti seoske Mudrosti. Sada je Aes Sedai, ali to ne znači da je prestala da bude ono što je bila. Vremenske prilike uvek su prisutne u nekom krajičku njenog uma. Oseća kišu, sunce ili sneg u šaputanju vetra.

Međutim, ti osećaji u poslednje vreme uopšte nisu bili ni nalik šaputanju, već pre kao daleka vika, koja biva sve glasnija. Ili kao talasi koji se krše jedni o druge, i dalje daleko na severu, samo što je sve teže i teže ne obraćati pažnju na njih.

„Pa“, kaza Dejđin, „sigurna sam da ovo nije jedini trenutak u istoriji da je deset dana oblačno!"

Ninaeva odmahnu glavom i pocima svoju pletenicu. „To nije prirodno", odvrati. „A ono oblačno nebo nije oluja o kojoj pričam. Ta je oluja i dalje daleko, ali bliži se. I biće užasna. Gora od bilo koje druge oluje koju sam u životu videla. Daleko gora."

„Pa dobro", odgovori Dejđin, zvučeći kao da joj je malčice nelagodno, „izaći ćemo sa njom na kraj kada stigne. Hoćeš li da sedneš pa da nastavimo?"

Ninaeva pogleda punačku Aes Sedai. Dejđin je izuzetno slaba kada je o Moći reč. Ta Bela je možda najslabija Aes Sedai koju je Ninaeva u životu videla. Po običajnim pravilima - o kojima se, doduše, ne priča - to znači da bi Ninaeva trebalo da preuzme vodstvo.

Nažalost, Ninaevin položaj je i dalje pod znakom pitanja. Egvena ju je proglasom uzdigla do šala, baš kao što je uzdigla Elejnu: nije bilo nikakvog iskušavanja, niti se Ninaeva zavetovala na Štapu zakletvi. Za većinu - čak i za one koje prihvataju Egvenu kao pravu Amirlin - te omaške čine Ninaevu nečim manjim od Aes Sedai. Ne Prihvaćenom, ali ne i ravnopravnom s jednom sestrom.

Sestre oko Kecuejn pogotovu su gadne, budući da nisu pristale ni uz Belu kulu ni uz pobunjenice. A sestre koje su se zavetovale Randu još su gore; većina njih i dalje je odana Beloj kuli i ne vidi nikakve smetnje u tome da podržavaju i Elaidu i Randa istovremeno. Ninaeva se i dalje pitala šta li je Rand mislio kada je dopustio sestrama da mu se zavetuju na odanost. Nekoliko puta mu je objasnila u čemu je pogrešio - sasvim razumno - ali u poslednje vreme, razgovor s Random potpuno je kao što bi bio razgovor s nekim kamenom. Samo manje uspešan i daleko više izluđuje.

Dejđin je i dalje čekala da ona sedne. Umesto da izaziva sukob i nadmetanje volja, Ninaeva naposletku sede. Dejđin i dalje pati zbog toga što je u borbi sa Izgubljenima ostala bez svog Zaštitnika - Ibena, koji je bio Aša’man. Ninaeva je tu bitku provela potpuno obuzeta obezbeđivanjem ogromne količine saidara Randu da ga tka. Ninaeva se još sećala čiste sreće - izvanrednog ushićenja, snage i ispunjenosti čistim životom - od toga što je povukla toliko Moći. To ju je prestravilo. Drago joj je što je ter’angreal koji je koristila da bi dodirnula toliku Moć uništen.

Ali muški ter’angreal i dalje je nedirnut: pristupni ključ za moć, sa'angreal. Koliko Ninaeva zna, Randu nije pošlo za ruke za ubedi Kecuejn da mu ga vrati. I dobro što nije. Nijedno ljudsko biće, pa čak ni Ponovorođeni Zmaj, ne bi trebalo da usmerava toliko Jedne moći. Šta bi bio u iskušenju da učini...

Kazala je Randu da bi trebalo da zaboravi na taj pristupni ključ. Bilo je to kao da priča s kamenom. Krupnim, riđokosim, glupavim kamenom gvozdenog izraza lica. Ninaeva frknu sebi u bradu, a Dejđin na to izvi jednu obrvu. Ta žena je veoma dobra u ovladavanju svojim jadom, mada je Ninaeva - čija je soba u tom domanskom majuru bila odmah pored njene - noću slušala kako plače kada je sama. Nije lako izgubiti Zaštitnika.

Lan...