Arrivé au Caucase, je ne pus résister au désir de voir mon frère qui sert dans le régiment desdragons de Nigni-novgorod et dont j'étais séparé depuis 5 ans. Je crus avoir le droit d'aller à Tiflis. Arrivé là, je ne trouvai plus l'armée. J'écrivis à H.[иколай][274] Раевской, un ami d'enfance, afin qu'il obtînt pour moi la permission de venir au camp. J'y arrivai le jour du passage du Sagan-lou. Une fois là, il me parut embarrassant d'éviter de prendre part aux affaires qui devaient avoir lieu et c'est ainsi que j'assistai à la campagne moitié soldat, moitié voyageur.
Je sens combien ma position a été fausse et ma conduite étourdie; mais au moins n'y a-t-il que de l'étourderie. L'idée qu'on pourrait l'attribuer à tout autre motif me serait insupportable. J'aimerais mieux éprouver la disgrâce la plus sévère que de passer pour ingrat aux yeux de celui auquel je dois tout, auquel je suis prêt à sacrifier mon existence, et ceci n'est pas une phrase.
Je supplie Votre excellence d'être en cette occasion ma providence et suis avec la plus haute considération
Mon Général
de Votre Excellence le très humble et très obéissant serviteur Alexandre Pouchkine
10 novembre 1829. St-P. [275]
Любезный Сергей Дмитриевич,
На днях приехал я в П.[етер]Б.[ург], о чем и даю тебе знать, ибо может быть твой поверенный приятель был уже здесь без меня. Адрес мой у
Если ты увидишь еще Вяземского, то погоняй его сюда. Мы все ждем его с нетерпением. Кланяйся неотъемлемым нашим Ушаковым. Скоро ли, боже мой, приеду из П.[етер]Б.[урга] в Hôtel d'Angleterre [276] мимо Карса! по крайней мере мочи нет хочется.
Возлюбленному о Хрістѣ Брату радоватися!
Послахъ азъ отрока моего (иже не отрочати подобно, паче же мужеобразно сложеніе имать), да абіе принесетъ ти книги твоя, еже во спасеніе души и на потребу, отъ Святыхъ отецъ начертана суть. Тѣмъ же молю тя, да усладиши слухъ твой духовный отъ словесъ Богодухновенныхъ, и да будетъ мысленнымъ ноздремъ твоимъ въ воню аромата душеспасительное мѵро чудесъ, ихъ же Гд̃ь Бг̃ъ показа на угодникахъ своихъ. Обаче да некакоже преидеши молчаніемъ таковая, но да воспоеши пѣснь о тѣхъ отъ сплетеній риторскихъ, ими же всещедрый Бг̃ъ ущедри тя веліе и сицевымъ же поганыи язычницы хитростію піитійскою глаголють быти, злочестивіи же латиняне Роësis [277] нарекоша. Паче же всѣхъ да воспоеши красноглаголивую пѣснь о житіи преподобнаго Іоанна Новогородскаго, иже на хребтѣ бѣсовѣ, аки на сѣдалищи констѣмъ, возсѣдѣ, и во Свт̃ый градъ Іерусалиъ потече спѣшно, утренневати утреннюю глубоку въ день пасхи Гд̃ни. Не точію же о томъ, но и о св̃тѣмъ угодници печерстѣмъ Іереміи Прозорливѣмъ, иже зрѣ бѣса, предъ утренней на свиніи гонзающа и на спящихъ во храмѣ Бж̃іи молельцевъ вѣтвіемъ нѣкіимъ отъ быліи тмы кромешныя метающа. Сія убо повѣждь намъ во стіхирахъ (иже грѣхъ нашихъ ради Баллады днесь и присно нарицаются), гласомъ сладкопѣнія, ликовъ аг̃лскихъ достойнымъ; но да не вы́ну оскверниши устнѣ твоя, воспѣвая пѣснь дѣвамъ и блудницамъ языческимъ, нижѐ кумиромъ ихъ: якоже Киѳиріи, скверную похоть плотскую на блудъ разжизающей, ни Кинѳіи, студная своя обнажающей и со псами на ловитву гонзающей; ни Еѵфроси́ніи, ю́же нечестивіи Еллины Χαρήτες, сирѣчь
Сице преклоняя колѣна, молю Сердцевѣдца всѣхъ Бг̃а, да дасть им разумѣніе охотно и слышаніе бодрственно, воеже внити словесемъ моимъ во ушію твоею, и да послеть ти ревнованіе и хотѣніе те́пло, воеже сотворити, о нихъ же рѣхъ ахъ многогрѣшный. Тѣмъ же цѣлу́я тя любо́внѣ, есмь и пребуду вы́ну
Смиренный грѣшникъ и бг̃омо́лецъ
Скитникъ Ор̃сть
Мѣсяца Ное́мвріа въ К̃ день,
Лѣта отъ сотворенія ЗТ̃ЛД, отъ
Рж̃дства же по плоти Гд̃а Бг̃а и Спаса нашего
І.[исуса] Х.[риста], АΩКѲ. [278]
Ещеже молю: да начертаеши словеса сія тростію памяти твоея на скрижалѣхъ сердца твоего, и да сокрыеши я̀ въ таи́ницѣ души твоея; абіе же, раздравъ рукописаніе сіе, да потребиши ѐ на потребу студную: но да не како же вдаси оное кощуномъ и богоотступнымъ ча́домъ міра сего, глумленія [ради] надъ святынею и скверныхъ словесъ изблеванія ради. Писано бо есть: не мещите бисера предъ свиніями, да не убо поперуть его ногами. Обаче вѣмъ ве́ліе благочестіе твое, и упованіе твердо на тя̀ возлагаю.
Здѣ же обрящеши и комедію отъ сложенія твоего: О Міхаилѣ Трандафилѣ, о Николаи, рекомомъ Полевый, о Сергіи Скудельничи (Глинкѣ), и о прочихъ; въ ней же первая персона Франталпе́й, сирѣчь Міхаилъ Транда́филосъ, иже тобою заушенный, злѣ пострада.