Пикник поред пута

Ричард Х. Нунан је седео за столом у свом кабинету и цртао ђаволчиће у великој пословној бележници. Притом се смешкао са разумевањем, климао главом и уопште није слушао посетиоца.

Нунан је очекивао важан телефонски позив, а посетилац, доктор Пилман, равнодушно је износио замерке. Или је замишљао да износи замерке. Или је покушавао да натера себе да поверује да износи замерке.

— Све ћемо ми то узети у обзир — рекао је најзад Нунан, завршавајући десетог, ради округлог броја, ђаволчића, и заклапајући бележницу. — Ма то стварно нема смисла...

Валентин је испружио руку са танком шаком и педантно отресао пепео у пепељару.

— А шта ћете то узети у обзир? — учтиво је упитао.

— Све што сте рекли — весело је одговорио Нунан, забацујући се у фотељи. — До последње речи.

— А шта сам ја то рекао?

— То није битно — одговорио је Нунан. — Све што год ви кажете биће узето у обзир.

Валентин (доктор Валентин Пилман, добитник Нобелове и других награда) седео је пред њим у дубокој фотељи, омален, уредан, фин, на његовој јакни од јеленске коже — ни мрљице, на панталонама — ни набора; блиставо бела кошуља, кравата строго једнобојна, изгланцане ципеле; на танким бледим уснама — ироничан осмех, огромне тамне наочаре крију му очи, над широким ниским челом — црна коса као четка.

— Ја бих рекао, да ви сасвим незаслужено добијате вашу фантастичну плату — рекао је. — Па и више од тога, рекао бих да сте ви прави саботер, Дик.

— Псст! — шапнуо је Нунан. — Забога, немојте тако гласно!

— Стварно — наставио је Валентин — одавно вас посматрам: ви уопште ништа не радите.

— Чекајте мало! — прекинуо га је Нунан и махнуо дебелим руменим прстом. — Како то мислите — не радим? Зар је иједна рекламација остала неразмотрена?

— Не знам — рекао је Валентин и опет отресао пепео са цигарете. — Долази нам добра опрема, а долази нам и лоша. Добру добијамо мало чешће, али где је ваш удео у томе — не знам.

— Е, па, кад не би било мене — одговорио је Нунан — добру бисте добијали мало ређе. Осим тога, ви, научници, све време кварите добру опрему, а онда подносите рекламације и ко вам их одобрава? Кад ја не бих...

Телефон је зазвонио и Нунан је, одмах заборавивши на Валентина, подигао слушалицу.

— Мистер Нунан? — рекла је секретарица. — Опет вас тражи господин Лемхен.

— Дајте везу.

Валентин је устао, ставио опушак у пепељару, махнуо руком у знак поздрава и изишао — омален, прав, складно грађен.

— Мистер Нунан? — зачуо се у слушалици познати отегнути глас.

— Слушам.

— Вас није лако затећи на радном месту, мистер Нунан.

— Стигла је нова пошиљка...

— Да, знам већ. Мистер Нунан, допутовао сам само накратко. Има неколико питања које морамо размотрити у четири ока. Реч је о последњим уговорима са «Мицубиши денши». Правна страна.

— На услузи.

— Онда, ако вам одговара, кроз тридесет минута у нашој канцеларији. Може?

— Сасвим у реду. Кроз пола сата.

Ричард Нунан је спустио слушалицу, устао и, трљајући пуначке руке, прошао по кабинету. Чак је почео да пева некакав модерни шлагер али одмах је зафалширао и прекинуо се, добродушно се смејући самом себи. Затим је узео шешир, пребацио мантил преко руке и изишао у пријемну.

— Мала — рекао је секретарици — морам код клијената. Останите ту да командујете гарнизоном, чувајте нам тврђаву, а ја ћу вам донети чоколаду.

Секретарица се осмехнула. Нунан јој је послао пољубац и упутио се институтским ходницима.

Неколико пута покушавали су да га зауставе, ухвате за ревере — он се извијао, одговарао шалама, молио да држе положаје без њега, да се чувају, да се не напрежу и на крају, незадржан ни од кога, изишао из зграде, по навици махнувши нераствореном пропусницом пред носем дежурног наредника.

Над градом су лебдели ниски облаци, била је оморина и прве несигурне капи су се разбијале о асфалт и топиле се. Набацивши мантил преко главе и рамена, Нунан је потрчао дуж низа аутомобила према свом пежоу, ускочио унутра и бацио мантил са себе на задње седиште. Из џепа сакоа извадио је црну округлу палицу «етака» и гурнуо је у акумулаторско лежиште док није кврцнуло. Онда се, додавши пар пута гас, удобније наместио за воланом и притиснуо педалу. Пежо је бешумно изишао на средину пролаза и упутио се ка излазу из предзоне.