Ponovorođeni Zmaj

Tri ubijene Aes Sedai, pomisli Egvena. Sigurno nisu bile iz Crnog ađaha. Ali i da nisu ubijene, Amirlin ne bi mogla da im veruje. Pokušava da se drži krvavih Triju zakletvi, ali suviše je blizu da ih prekrši.

„Aaah“, tužno kaza Ajiluin. „Ubili su vaše muškarce? Braću, muževe ih očeve?“ Ninaeva pocrvene, a starija žena to pogrešno protumači. „Ne, ne moraš da mi kažeš, devojko. Ne bih da diram u staru ranu. Pusti je na miru dok se ne zaceli. De, de, samo polako.“ Egvena samo što ne zasikta od gađenja.

„Moram nešto da ti kažem“, ukočenim glasom reče Ninaeva, i dalje zajapurenog lica. „Ove ubice i lopovi su Prijatelji Mraka. To su žene, ah opasne koliko i ma koji mačonoša, Ajiluin. Ako se pitaš zašto nismo otišle u gostionicu, to je razlog. Moguće je da znaju da ih pratimo, i da motre na nas.“

Ajiluin frknu i odmahnu rukom. „Od četvoro najopasnijih ljudi koje znam dve su žene koje u životu ni nož nisu uhvatile u ruku, a samo je jedan od muškaraca mačonoša. Što se Prijatelja Mraka tiče... Marim, kada budeš u mojim godinama, shvatićeš da su lažni Zmajevi opasni, lavlje ribe su opasne, ajkule su opasne i iznenadne oluje što duvaju s juga; ali Prijatelji Mraka su budale. Pogane budale, ali ipak budale. Mračni je zaključan tamo gde ga je Tvorac stavio, i nikakvi Grabeži ili očnjakribe što plaše decu neće ga otud izbaviti. Ja se ne plašim budala, ukoliko ne rade na brodu kojim plovim. Pretpostavljam da nemate neki dokaz da iznesete pred Branitelje Kamena? Bila bi samo vaša reč protiv njihove?“

Šta je to „Grabež"? – zapita se Egvena. Ili, kad smo već kod toga, „očnjak-riba“.

„Imaćemo dokaz kada ih budemo pronašle“, odgovori Ninaeva. „Imaće sa sobom stvari koje su ukrale, a mi ih možemo opisati. To su starine od male vrednosti većini ljudi, sem nama i našim prijateljima.“

„Iznenadila bi se koliko stare stvari mogu biti vredne“, suvo odvrati Ajiluin. „Matori Leus Mulan prošle godine je tamo kod Zmajevih prstiju mrežama izvukao tri činije i jedan pehar od srcokamena. Sada umesto ribarskog čamca ima brod kojim trguje po reci. Matora budala nije ni znala šta je pronašla dok mu nisam rekla. Vrlo verovatno da toga još ima tamo, ali Leus se ne seća tačnog mesta. Ne znam ni kako mu je polazilo za rukom da hvata ribu. Nakon toga, pola ribarskih brodova u Tiru mesecima je mrežama tražilo kuendilar, a ne gunđavce ili pljosnate ribe. Još su im i neki lordovi govorili gde da puste mreže. Toliko stare stvari vrede, ako su dovoljno stare. Sad, zaključila sam da vam u ovome jeste potreban muškarac, i znam pravog.“

„Koga?“ – smesta upita Ninaeva. „Ako misliš na nekog lorda, jednog od Visokih lordova, seti se da nemamo dokaza dok ih ne pronađemo.“ Ajiluin se zagrcnu od smeha. „Devojko, niko odavde ne zna Visokog lorda, niti bilo kakvog drugog. Blatoribe ne plivaju sa srebrenicama. Dovešću vam onog opasnog čoveka što nije mačonoša. Kad smo već kod toga, od njih dvojice on je opasniji. Džuilin Sandar je hvatač lopova. I to najbolji. Ne znam kako je u Andoru, ah ovde je hvatač lopova voljan da radi za tebe ili mene koliko i za plemiće ili trgovce, i još da manje naplati. Ako je uopšte moguće pronaći te žene, Džuilinu će to poći za rukom, i vratiće vam vaše stvari a da ne morate ni prići tim Prijateljima Mraka.“ Ninaeva se složi, kao da i dalje nije baš sigurna, a Ajiluin priveza one platforme za cipele – nazvala ih je klompe – i izjuri iz kuće. Egvena ju je kroz prozor posmatrala kako odlazi, pored konja, iza ugla, pa niz uličicu.

„Učiš kako da budeš Aes Sedai, Marim“, reče kada se okrete od prozora. „Koristiš ljude kao Moiraina.“ Ninaeva preblede.

Elejna pređe preko sobe i ošamari Egvenu. Silno zaprepašćena, Egvena je samo blenula u nju. „Preterala si“, oštro kaza zlatokosa devojka. „Preterala. Moramo živeti zajedno, ili ćemo zasigurno zajedno umreti! Da li si ti rekla Ajiluin kako se zaista zoveš? Ninaeva joj je rekla šta je mogla, da tražimo Prijatelje Mraka. Povezavši nas sa njima već nas je dovela u opasnost. Rekla joj je da su to opasne ubice. Da li bi joj ti saopštila da je to zapravo Crni ađah? U Tiru? Da li bi sve stavila na kocku? Da li bi Ajiluin to zadržala za sebe?“

Egvena protrlja obraz. Elejna beše snažna. „Ne mora to da mi se sviđa.“

„Znam“, uzdahnu Elejna. „Ne sviđa se ni meni. Ali moramo.“

Egvena se ponovo okrenu prozoru i zagleda u konje. Znam da moramo, ali mi se to ne sviđa.

49 Oluja u Tiru

Egvena se naposletku vrati stolu i svom čaju. Pomislila je da je Elejna možda u pravu, da je možda preterala, ali nije mogla da natera sebe na izvinjenje, tako da su sedele ćutke.