Putanja bodeža

Napred je vetar duvao, ka Olujnom moru, ka istoku, ispod žarkog sunca i neba koje su napustili oblaci, šibajući vrhove zelenih morskih talasa, boreći e protiv vetrova s juga i sa zapadnim vetrovima, prosecajući i kovitlajući se dok su se vode pod njim uzdizale. Nisu to još bile oluje središta zime, iako je trebalo da je zima upola prošla, a još manje su to bile velike oluje poznog leta, nego su to bili vetrovi i struje koje su mogli da koriste ljudi što su jedrili okeanima ka obali, oko kontinenta od Kraja sveta do Majena i ispod njega, pa onda opet nazad. Ka istoku je vetar zavijao, preko ustalasanog okeana na kome su ogromni kitovi izranjali i zaranjali, a leteće ribe se uzdizale na svojim perajima širokim po dve stope ili čak i više, ka istoku, sada se kovitlajući i ka severu, ka istoku i ka severu, iznad malih skupina ribarskih brodica koje su vukle mreže kroz morske plićake. Neki od tih ribara stajahu razjapljenih usta, šaka nepomičnih na svojim strunama, piljeći u nepregledno mnoštvo visokih plovila i onih nešto manjih, koja su odlučno jedrila na čvrstom dahu tog vetra, razbijajući valove iskošenim pramcima, prosecajući talase onim užim, s barjakom na kome je zlatni soko u kandžama čvrsto držao munju, s mnoštvom razvijorenih stegova, nalik znamenjima oluje. Ka istoku i ka severu i dalje, i vetar je stigao do široke, brodovima ispunjene luke Ebou Dar, gde su stotine plovila Morskog naroda uplovljavala kao što su to činila u mnogim lukama, čekajući da čuju o Koramuru, Izabranom.

Nad lukom je vetar arlaukao, razmičući male i one veće brodove, preko samog grada koji se belo presijavao pod nesputanim suncem. Preko tornjeva i zidova i raznobojnih kupola, ulica i kanala ispunjenih čuvenom južnjačkom preduzimljivošću. Oko sjajnih kupola i vitkih tornjeva Tarezinske palate vetar se uvijao, noseći nagoveštaj soli, razvijajući zastavu Altare, dva zlatna leoparda na crvenim i plavim poljima, i barjake vladajuće kuće, Micobara, s mačem i sidrom, zelenim na belom. To još uvek nije bila oluja, nego predznak nepogode.

Avijenda je, žurno koračajući ispred svojih pratilaca kroz hodnike palate popločane desetinama prijatnih tonova, imala osećaj da je koža između lopatica pecka. Osećaj da je neko posmatra, koji je poslednji put imala dok je još uvek bila venčana za koplje. Uobrazilja, rekla je sama sebi. Uobražavam jer znam da uokolo postoje neprijatelji s kojima ne mogu da se suočim! Ne tako davno, taj nadolazeći osećaj značio je da je u okolini neko ko namerava da je ubije. Smrt nije bila nešto čega se trebalo bojati svi umiru, danas ili nekog drugog dana ali ona nije želela da umre poput zeca koji se koprca u omči. Imala je toh koji je morala da oduži.

Sluge su žurno promicale pribijajući se uza zidove, usput deleći naklone i klanjanja, spuštenih pogleda, kao da shvataju sramotu života kojim su živeli, međutim, sasvim sigurno je da oni nisu bili uzrok njene potrebe da gleda preko ramena. Pokušavala je da se nauči da primećuje sluge, ali čak i sad,ok joj se koža na leđima ježila, pogled joj je klizio preko njih. To mora da je njeno umišljanje i živciranje. Ovo je bio dan za umišljanje i živciranje.

Za razliku od slugu, bogate svilene tapiserije privlačile su joj pogled, kao i pozlaćene stajaće svetiljke i one koje su visile s tavanica niz hodnik. Porcelan, tanak poput hartije, crven, ili žut, ili zelen, ili plav, stajao je u otvorima na zidovima, a na visokim policama pored njih bili su ukrasi od zlata i srebra, slonovače i kristala, desetine i desetine činija i vaza i kovčežića i kipova. Samo su joj oni stvarno najlepši privlačili pogled; šta god da su mokrozemci smatrali, lepota je bila vrednija od zlata. Ovde je bilo mnogo lepote. Ne bi joj smetalo da uzme svoj peti deo iz ove palate.

Ljuta na sebe, namrštila se. To nije bila časna misao pod krovom koji joj je slobodno ponudio hlad i vodu. Bez obreda, to je tačno, ali isto tako i bez duga krvi, čelika ili potrebe. Međutim, i to je bilo bolje negoli razmišljati o dečačiću koji je bio sam negde u ovom pokvarenom gradu. Svaki grad je bio pokvaren makar u to je sada bila sigurna pošto je delimično videla već četiri ali Ebou Dar je bio poslednji u kome bi pustila neko dete da slobodno jurca. Samo nije razumela otkud joj ta pomisao na Olvera, sem ako se nije trudila da je izbegne. On nije bio deo toha koji je imala prema Elejni, ni onog prema Randu al’Toru. Koplje Šaidoa odnelo mu je oca, glad i težak život majku, međutim, čak i da je njeno sopstveno koplje odnelo oboje, dečko je i dalje bio drvoubica, Kairhijenjanin. Zbog čega bi se potresala oko nekog deteta od te krvi? Zašto? Pokušala je da se usredsredi na tkanje koje je trebalo da napravi, no iako je vežbala pod Elejninim nadzorom sve dok nije mogla da ga izvede i spavajući, ometalo ju je Olverovo lice širokih usta. Birgita je brinula za njega čak i više od nje, ali Birgitine dojke skrivale su neobično meko srce naklonjeno malim dečacima, naročito onim ružnim.