Putanja bodeža

Ninaeva čvrsto dočepa svoju pletenicu, ispravljenih leđa, visoko uzdignute glave i očiju koje su plamtele. Pod drugim okolnostima Avijenda bi se možda malo i sažalila na žrtvu šibanja jezikom koje se, očito, spremalo. Ninaevin jezik imao je više bodlji od tankoigličaste segade, a bile su i oštrije. Avijenda je hladno proučavala ovu ženu koja je mislila kako može da gleda kroz nju. Mudre nisu gubile vreme da nekoga napraše pesnicama, no ona sama još uvek je bila učenica; možda je neće koštati đija ako samo malo naplavi ovu Teslinu Baradon. Otvorila je usta da Crvenoj sestri pruži priliku da se brani, u istom trenutku kada je i Ninaeva to učinila, no ipak je Elejna prva progovorila.

„Ono što mi nameravamo, Teslina", reče ona ledenim glasom, „tebe se ne tiče.“ I ona je stajala uspravljena, a oči su joj bile plavi led; slučajan zrak svetlosti s visokog prozora obasja joj crvenozlatne kovrdže, koje kao da se razbuktaše u plamen. Upravo tada, Elejna je mogla gospodaricu krova naterati da izgleda kao čuvarka koza koja je u stomak sasula previše uskvaja. Tom je veštinom dobro vladala. Svaku reč izgovorila je puna hladnog i jasnog dostojanstva. „Ti nemaš nikakva prava da se mešaš ni u šta što radimo, ni u šta što bilo koja sestra čini. Baš nikakva prava. Zato, ne trpaj nos u naše kapute, ti sparušena šunko, i budi srećna što se nismo obračunale s tobom jer podržavaš uzurpatorku Amirlin Trona.“

Zaprepašćena, Avijenda postrance pogleda u svoju skorosestru. Da ne trpa nos u njihove kaputel Pa ona i Elejna nisu ni nosile kapute. Šta li je to značilo? Mokrozemci su često govorili čudno, međutim, ostale žene delovale su zapanjeno koliko i ona. Samo je Lan, koji je postrance odmeravao Elejnu, izgledao kao da je razume, ali je delovao... zapanjeno. A možda i kao da se zabavlja. Bilo je teško proceniti; Aan’alein je umeo da vlada sobom.

Teslina Baradon šmrknu, još više naboravši lice. Avijenda se zbilja trudila da ove ljude naziva samo prvim imenom, onako kako su oni to činili ako bi im se obratila celim imenom mislili su da je uznemirena! međutim, nije mogla ni da zamisli takvu bliskost s Teslinom Baradon. „Ja ostaviću vas, budalastu decu, vašim poslovima", zareža ta žena. „Postarajte se da vaši nosevi još više nego sada u procepu, u koji ste ih ugurale, uklešteni ne budu.“

Kada se okrenula da krene, kraljevskim pokretom prikupljajući svoj suknje, Ninaeva je uhvati za nadlakticu. Mokrozemci su, najčešće, dopuštali svojim osećanjima da im se slobodno ocrtavaju na licima, a Ninaevino je upravo bilo oličenje sukoba bes koji je pokušavao da se probije kroz čvrstu odlučnost. „Čekaj, Teslina“, rekla je pomalo oklevajući. „Moguće je da ste ti i Džolina u opasnosti. Rekla sam Tilin, ali mislim da se možda plaši da to kaže ikome drugom. Nevoljna je, u svakom slučaju. To nije nešto o čemu bi iko želeo da govori.“ Udahnula je dugo i duboko, kao da premišlja o sopstvenim strahovima zbog toga, a imala je razloga. Nije bilo sramno osećati strah, samo pokazivati ga ili dopustiti da se odrazi na nekog. Avijenda je osetila kako joj u stomaku poigrava, dok je Ninaeva nastavljala. „Mogedijen je bila ovde, u Ebou Daru. Moguće je da je još tu. A možda i jošneko od Izgubljenih. S golamom, nekom vrstom nakota Senke koga Moć ne može da dotakne. On liči na čoveka, ali je napravljen, a napravljen je da ubija Aes Sedai. Čini se da ga ni čelik ne dotiče, a može da se provuče i kroz mišju rupu. Crni ađah je isto tako ovde. A nadolazi i oluja, gadna oluja. Samo što to nije obična oluja, ne ona s kišom i vetrom. Mogu da je osetim, to je moja veština, Talenat možda. Neka opasnost hita ka Ebou Daru, nevolja gora od svakog vetra, kiše ili grmljavine.“

„Izgubljeni, oluja koja nije oluja, uz neki nakot Senke za koga ranije nikada čula nisam“, podrugljivo reče Teslina Baradon. „Da ne pominjem Crni ađah. Svetlosti! Crni ađah! I Mračni lično, može biti?“ Njen iskrivljen osmeh bio je tanak poput oštrice britve. Nadmeno je stresla Ninaevinu ruku sa sebe. „Kada budeš se vratila u Belu kulu, gde mesto je tvoje, i u belo, koje istinski bi trebalo da nosiš, naučićeš da ne gubiš vreme na takve izmišljotine. I da priče sestrama ne prenosiš.“ Prešavši pogledom po njima, i ponovo zaobilazeći Avijendu, glasno je šmrknula i tako brzo odmarširala hodnikom da su sluge morale da skaču kako bi joj se uklonile s puta.

„Ta se žena usudila da...!“, zamuca Ninaeva, piljeći za ženom koja je odlazila i obema rukama cimajući pletenicu. „Pošto sam sebe naterala...!“, gotovo se zagrcnula. „Pa, pokušala sam.“ A sada je, po svemu sudeći, žalila zbog tog pokušaja.

„Jesi“, složila se Elejna, oštro klimnuvši glavom, „i više nego što je zaslužila. Poriče da smo Aes Sedai! To više neću da trpim! Neću!“ Glas joj je pre toga samo delovao hladno; sada je bio hladan, i okrutan.