Putanja bodeža

„Može li se jednoj takvoj verovati?“, promrmljala je Avijenda. „Možda bi trebalo da se postaramo da se ne može mešati.“ Posmatrala je sopstvenu pesnicu. Teslina Baradon će videti to. Ta je žena zasluživala da je uhvati Senkin nakot, Mogedijen ili onaj drugi. Glupaci su zasluživali sve što su im njihova glupiranja donosila.

Ninaeva je delovala kao da razmišlja o tom predlogu, međutim, samo je rekla: „Da je ne poznajem malo bolje, pomislila bih kako je rešila da se okrene protiv Elaide.“ Ozlojeđeno je coktala jezikom.

„Može ti se zavrteti u glavi ako pokušavaš da ovladaš morskim strujama u politici Aes Sedai“, Elejna nije rekla naglas kako je Ninaeva do sada to već trebalo da nauči, ali njen je ton bio nedvosmislen. „Čak i jedna Crvena mogla bi da se okrene protiv Elaide, zbog nekog razloga koji ne možemo nia zamislimo. Ili možda pokušava da nas navuče, kako bismo postale manje oprezne, pa da nas može nekako prevariti da se predamo Elaidi. Ili...“

Lan se nakašljao. „Ako iko od Izgubljenih dolazi“, reče on glasom nalik na uglačan kamen, „mogao bi da se nađe ovde svakog trena. A mogao bi i golam. U svakom slučaju, najbolje bi bilo da se nađemo negde drugde.“

„U Aes Sedai uvek je malo strpljenja“, promrmlja Birgita, kao da nekog citira. „Međutim, čini mi se da ga vetrotragačice uopšte ne poseduju“, nastavila je, „tako da bi bilo dobro da zaboravite na Teslinu, ali da se prisetite Rinejle.“

Elejna i Ninaeva se okrenuše svojim Zaštitnicima pogledavši ih tako hladno da bi pred tim pogledom i deset Kamenih Pasa na trenutak zastalo. Nijednoj se nije dopadalo što beže od Senkinog nakota i golama, iako su one same odlučile da ne postoji druga mogućnost. A sasvim sigurno je da se nijednoj nije dopalo što su ih podsećali kako treba da požure zbog susreta s vetrotragačicama, ništa manje negoli to što su morali da beže pred Izgubljenima. Avijenda bi proučavala te poglede Mudre su uspevale jednim pogledom, uz nekoliko reči, da učine ono za šta je njoj uvek bila potrebna pretnja kopljem ili pesnicom, samo što su one to, obično, postizale brže i uspešnije ona bi proučavala Elejnu i Ninaevu, osim što njihovi pogledi nisu imali nikakvo vidljivo dejstvo na ono drugo dvoje, ni najmanje. Birgita se široko osmehnula i okrenula oči ka Lanu, koji je samo slegnuo ramenima, očigledno se od nečega ustežući.

Elejna i Ninaeva popustiše. Bez žurbe, i bez ikakve potrebe, ispravile su suknje, pa onda obe uhvatiše Avijendu pod ruku pre nego što su krenule a da se nisu ni osvrnule da provere prate li ih njihovi Zaštitnici. Elejni to nije ni bilo potrebno, zbog njene veze sa Zaštitnicom. A ni Ninaevi, iako ne iz istih razloga; Aan’aleinova veza mogla je da pripada nekog drugoj, ali njegovo srce visilo je, zajedno s njegovim prstenom, na tom lančiću oko njenog vrata. Obe su pravile veliku predstavu da opušteno šetkaju, ne želeći da dopuste Birgiti i Lanu makar i pomisao kako su naterane na žurbu, ali su koračale brže nego ranije.

Da bi to prikrile, namerno su nepovezano ćaskale, birajući najpovršnije teme. Elejna se žalila što nije imala prilike da stvarno vidi Praznik ptica, pre dva dana, i ni za trenutak nije porumenela zbog oskudne odeće koju su ljudi nosili. Ni Ninaeva nije crvenela, ali ona brzo poče da govori o Slavlju žeravica, koje se održavalo te iste noći. Neki od slugu tvrdili su kako će biti vatrometa, koje je navodno pravio neki iluminator, izbeglica. U grad je stiglo nekoliko putujućih cirkusa, sa svojim čudnim životinjama i akrobatama, a to je zanimalo i Ninaevu i Elejnu, jer su bile provele neko vreme s jednim takvim cirkusom. Razgovarale su o krojačicama i raznovrsnosti čipke dostupne u Ebou Daru, kao i o različitim svojstvima svile i lana koji su mogli da se kupe, a Avijenda uhvati samu sebe kako sa zadovoljstvom odgovara na opaske kako joj odlično stoji ta siva haljina za jahanje, a i druge koje joj je poklonila Tilin Kvintara, od meke vune i svile, kao i podsuknje i čarape koje su išle uz njih, a i nakit. Elejna i Ninaeva takođe su dobile raskošne poklone. Svi ti njihovi pokloni ispunjavali su veći broj kovčega i zavežljaja koje su sluge, zajedno s njihovim bisagama, već snele do konjušnica.

„Zbog čega se mrštiš, Avijenda?“, upita Elejna, tapšući je po ruci i osmehujući se. „Nemoj da se brineš, ti znaš to tkanje; uradićeš sve kako treba.“

Ninaeva se nagnu malo bliže njoj i prošaputa: „Napraviću ti čaj, čim budem imala prilike. Poznajem ih nekoliko koji mogu da ti srede stomak. Ili bilo koje ženske neprilike.“ I ona je tapšala Avijendinu ruku.