Putanja bodeža

Na visokim potpeticama čizama Birgita se činila viša od Ninaeve gotovo za pedalj, iako je još uvek bila niža od Elejne i Avijende. U tamnoplavom kaputiću i širokim zelenim pantalonama, hodala je manje-više jednako samopouzdano kao i Lan, mada je ona delovala opuštenije. Leopard koji leži na steni, ni najmanje lenj kako možda deluje. Na luku koji je Birgita nosila nije bilo napete strele, međutim, iako je opušteno hodala i smeškala se, mogla je jednu da prebaci iz tobolca, koji je nosila o pojasu, pre nego što bi iko stigao da trepne, kao i da odapne treću po redu pre nego što bi iko i drugu stigao da stavi na luk.

Ona se obešenjački osmehnu Elejni i odmahnu glavom s koje se ljuljala zlatna pletenica, duga i puna koliko i Ninaevina tamna. „Obećala sam pred tobom, a ne tebi iza leđa“, suvo je odgovorila. „Kada budeš naučila malo više, neću morati da ti objašnjavam o Zaštitnicima i Aes Sedai.“ Elejna šmrknu i uobraženo podiže bradu, zamajavajući se trakama na svom šeširu, koji je bio prekriven dugim zelenim peruškama i još gori od Ninaevinog. „Možda mnogo više“, nastavila je Birgita. „Ovo ti je već drugi čvor koji vezuješ na istoj mašni.“

Da joj Elejna nije bila skorosestra, Avijenda bi se smejala crvenilu koje joj je preplavilo obraze. Uvek je bilo zabavno saplesti nekoga ko pokušava da se nosi previsoko, ili posmatrati kako se to radi, a čak je i kratak pad bio vredan smeha. S obzirom na okolnosti, uputila je Birgiti jedan oštar pogled, obećanje da bi nastavak mogao da donese odmazdu. Njoj je ta žena bila draga, i pored svih njenih tajni, a opet, razlika između prijateljice i skorosestre bila je, izgleda, nepojmljiva za mokrozemce. Birgita se samo osmehnula, bacivši pogled od nje ka Elejni i onda je promrmljala nešto ispod glasa. Avijenda je uspela samo da čuje reč „mačići“. Što je još gore, to je zvučalo puno naklonosti. Mora da su je svi čuli. Baš svi!

„Šta te je spopalo, Avijenda?“, raspitivala se Ninaeva, ubadajući je u rame ukočenim prstom. „Imaš li nameru da ceo dan stojiš ovde i crveniš? Mi moramo da žurimo.“

Tek tada je Avijenda shvatila, po užarenosti sopstvenog lica, kako mora da je crvena koliko i Elejna. I da stoji ukopana, poput kamena, kada moraju da se žure. Presekla ju je jedna reč, kao da je devojčica koja se tek venčala s kopljem i nije navikla na zadirkivanja među Devicama. Bilo joj je gotovo dvadeset godina a ponašala se kao dete koje se igra svojim prvim lukom. To je pojačalo plam njenih obraza što je bio razlog da gotovo poskoči na narednom skretanju i zamalo naglavačke naleti na Teslinu Baradon.

Trapavo proklizavajući po crvenim i zelenim podnim pločicama, Avijenda upola pade unazad, hvatajući se za Elejnu i Ninaevu. Ovog puta uspelo joj je da ne pocrveni, iako je to želela. Sramotila je svoju skorosestru, a ne samo sebe. Elejna je uvek umela da se drži ponosno, bez obzira na okolnosti. Srećom, Teslina Baradon je samo malo bolje podnela taj susret.

Žena oštrih crta lica trgla se od iznenađenja, zasoptavši pre nego što je uspela da se obuzda, a potom razdraženo kružeći svojim uzanim ramenima. Upali obrazi i uzan nos prikrivali su bezvremenost crta lica Crvene sestre, a u crvenoj haljini, prošaranoj plavim koje je bilo gotovo crno, samo je delovala još koščatije; no, brzo se pribrala, prisebna kao gospodarica krova nekog klana, tamnih očiju hladnih kao duboke senke. One pređoše preko Avijende ne primećujući je, ne obraćajući pažnju na Lana, kao aa jebeskorisno oruđe, zadržavajući se za trenutak na Birgiti. Većina Aes Sedai nije odobravala to što je Birgita bila Zaštitnik, iako je malo koja mogla da pruži razloge, osim, nakiselog mumlanja o tradiciji. Elejnu i Ninaevu, međutim, ta je žena naizmenično odmeravala. Avijenda bi pre uspela da prati jučerašnji vetar negoli da u tom trenutku pročita išta s lica Tesline Baradon.

„Ja već jesam rekla Merilili, započe ona svojim izraženim ilijanskim naglaskom, „ali mogu isto tako da umirim i vas dve. Kakvu god... smicalicu... vas dve jeste smislile, Džolina i ja mešati se nećemo. Ja postarala sam se za to. Elaida možda i nikada saznati neće, pažljive ako budete. Prestanite da u mene piljite kao da šarani ste, deco“, dodala je s gađenjem. „Ja niti sam gluva niti sam slepa. Ja znam za vetrotragačice Morskog naroda u palati, i za sastanke tajne s kraljicom Tilin. I za druge stvari.“ Te tanke usne se stisnuše, a iako joj je glas ostao smiren, oči su joj sijale od besa. „Vi debelo ćete platiti, tek, za te druge stvari, vi, i one koje dopustiše vam da predstavljate se kao Aes Sedai, međutim, ja gledaću u stranu, za sada. Odmazda pričekati može.“